Гентамицин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гентамицин
Gentamicin C2.svg
Gentamicin.png
IUPAC име
(3R,4R,5R)-2[(1S,2S,3R,4S,6R)-4,6-
diamino-3[(2R,3R,6S)-
3-amino-6-[(1R)-
1-(methylamino)ethyl]oxan-2-yl]oxy
2-hydroxycyclohexyl]oxy5-methyl-
4-(methylamino)oxane-3,5-diol
Клинички подаци
Категорија трудноће
  • D
Начин примене IV, IM, топикално
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост ограничена орална биодоступност
Везивање протеина 0-10%
Полувреме елиминације 2 часа
Излучивање renal
Идентификатори
CAS број 1403-66-3 ДаY
ATC код D06AX07 (WHO) J01GB03 S01AA11 S02AA14 S03AA06 QA07AA91 QG01AA91 QG51AA04 QJ51GB03
PubChem CID 3467
IUPHAR/BPS 2427
DrugBank APRD00214
Хемијски подаци
Формула C21H43N5O7
Моларна маса 477.596 g/mol

Гентамицин је антибиотик из породице аминогликозида и делује на велики број бактеријских инфекција[1], нарочито на инфекције изазване Грам негативним бактеријама.[2] Гентамицин је миметик природних биомолекула и надовеже се на бактеријске рибозоме где доводи до неправилног читања генетичког кода.[3][4]

Као и сви антибиотици из породице аминогликозида,[5][6] гентамицин не улази, тј не пролази кроз мембране које би га довеле у танко и дебело црево, тако да се може дати пацијенту само путем инфузије, односно интравенски, или топикално.

Нуспојаве[уреди]

Споредне штетне последице дугорочног конзумирања гентамицина су губљење слуха или поремећаји координације, нарочито код особа које већ имају уређене генетичке предиспозиције за испољавање проблема у координацији. Ове особе имају безазлену мутацију ДНК молекула која се може драстично испољити уколико се гентамицин у великој мери уноси у организам и меша са ћелијама домаћина у читању генетичког кода.[7] Ћелије уха су нарочито осетљиве на овај антибиотик. Понекад се антибиотик намерно користи у великој мери у драстичним случајевима Менијерове болести или Менијеровог синдрома, како би се ослабила активност вестибуларног апарата.

Гентамицин такође може бити јако нефротоксичан, нарочито у серијским третманима где се узима на редовној основи у великој дози. Да би се избегло оштећење бубрега доза гентамицина се преписује на основу масе пацијента.

Ешерихија Коли је показала одређени степен отпорности на гентамицин иако је сама бактерија грам негативна.

Извори[уреди]

  1. Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2002). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5 изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. стр. 852—3. ISBN 0781744431. 
  2. Mandel GL, Bannett JE, Dolin R, ур. (2000). Principles and Practise of Infectious Diseases (5 изд.). Philadelphia, PA: Churchill Livingstone. doi:10.1016/S1473-3099(10)70089-X. ISBN 044307593X. 
  3. Група аутора (2006). Ненад Угрешић, ур. Фармакотерапијски водич 3 (PDF). Београд. ISSN 1451-4680. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 15. 7. 2011. 
  4. Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803. 
  5. Даринка Кораћевић; Гордана Бјелаковић; Видосава Ђорђевић. Биохемија. Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8. 
  6. David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 
  7. Amdur MO, Doull J, Klaassen CD (2001). Cassarett and Doull's Toxicology: The Basic Science of Poisons (6 изд.). New York: McGraw-Hill, Inc. ISBN 0071347216. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).