Инол
У хемији, инол (алкинол) је алкин са хидроксилном групов везаном за један од два угљеника троструке везе. Депротонисани ањони инола су познати као инолати. Инол са хидроксилним групама на обе стране његове троструке везе је познат као индиол. Само један индиол, ацетилендиол постоји.
Инолати
[уреди | уреди извор]
Инолати су хемијска једињења са негативно наелектрисаним кисеоником везаним за алкинску функционалну групу.[1] Они су прво синтетисани 1975. путем н-бутилитијумске фрагментације 3,4-дифенилизоксазола.[2]
Они се понашају као кетенски прекурсори или синтони.
Инол–кетенски таутомеризам
[уреди | уреди извор]Иноли могу да се интерконвертују са кетенима. Инолна форма је обично нестабилна, те не опстаје дуго, већ прелази у кетен. До тога долази зато што кисеоник има већу електронегативност од угљеника и стога формира јаче везе. На пример, етинол брзо прелази у етенон:
| Инол-кетенски изомеризам | |
|---|---|
|
|
| Етинол | Етенон |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ M. Схиндо (2007). „Сyнтхетиц усес оф yнолатес”. Тетрахедрон. 63 (1): 10—36. дои:10.1016/ј.тет.2006.09.013.
- ^ У. Сцхöллкопф анд I. Хоппе (1975). „Литхиум Пхенyлетхyнолате анд Итс Реацтион wитх Царбонyл Цомпоундс то Гиве β-Лацтонес”. Ангеwандте Цхемие Интернатионал Едитион ин Енглисх. 14 (11): 765. дои:10.1002/ание.197507651.