Inolat

Inolati su hemijska jedinjenja sa negativno naelektrisanim kiseonikom vezanim za alkin funkcionalnu grupu.^[1] Oni su prvi put sintetisani 1975. putem fragmentacije N-butilitijuma 3,4-difenilizoksazola.^[2]

Oni se ponašaju kao ketenski prekursori ili sintoni.

Reference[уреди | уреди извор]

^ M. Shindo (2007). „Synthetic uses of ynolates”. Tetrahedron. 63 (1): 10—36. doi:10.1016/j.tet.2006.09.013.
^ U. Schöllkopf and I. Hoppe (1975). „Lithium Phenylethynolate and Its Reaction with Carbonyl Compounds to Give β-Lactones”. Angewandte Chemie International Edition in English. 14 (11): 765. doi:10.1002/anie.197507651.

Vidi još[уреди | уреди извор]

Enolat

[1] M. Shindo (2007). „Synthetic uses of ynolates”. Tetrahedron. 63 (1): 10—36. doi:10.1016/j.tet.2006.09.013.

[2] U. Schöllkopf and I. Hoppe (1975). „Lithium Phenylethynolate and Its Reaction with Carbonyl Compounds to Give β-Lactones”. Angewandte Chemie International Edition in English. 14 (11): 765. doi:10.1002/anie.197507651.

[1]

[2]