Pređi na sadržaj

Inol

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Etinol je najjednostavniji inol.

U hemiji, inol (alkinol) je alkin sa hidroksilnom grupov vezanom za jedan od dva ugljenika trostruke veze. Deprotonisani anjoni inola su poznati kao inolati. Inol sa hidroksilnim grupama na obe strane njegove trostruke veze je poznat kao indiol. Samo jedan indiol, acetilendiol postoji.

Inolati

[uredi | uredi izvor]
Molekulska struktura inolata.

Inolati su hemijska jedinjenja sa negativno naelektrisanim kiseonikom vezanim za alkinsku funkcionalnu grupu.[1] Oni su prvo sintetisani 1975. putem n-butilitijumske fragmentacije 3,4-difenilizoksazola.[2]

Oni se ponašaju kao ketenski prekurzori ili sintoni.

Inol–ketenski tautomerizam

[uredi | uredi izvor]

Inoli mogu da se interkonvertuju sa ketenima. Inolna forma je obično nestabilna, te ne opstaje dugo, već prelazi u keten. Do toga dolazi zato što kiseonik ima veću elektronegativnost od ugljenika i stoga formira jače veze. Na primer, etinol brzo prelazi u etenon:

Inol-ketenski izomerizam
Etinol  Etenon 

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ M. Shindo (2007). „Synthetic uses of ynolates”. Tetrahedron. 63 (1): 10—36. doi:10.1016/j.tet.2006.09.013. 
  2. ^ U. Schöllkopf and I. Hoppe (1975). „Lithium Phenylethynolate and Its Reaction with Carbonyl Compounds to Give β-Lactones”. Angewandte Chemie International Edition in English. 14 (11): 765. doi:10.1002/anie.197507651.