Интратекална пумпа

С Википедије, слободне енциклопедије
Интратекална пумпа
Интратекална пумпа за примену аналгетика, баклофена и других лекова
Специјалностнеурологија, анестезиологија

Интратекална пумпа је специјално дизајнирани уређај који се користи за минимално инвазивни начин лечења, заснован на хроничном, континуираном, интратекалном убризгавању лека директно у мождану течност кроз уску цевчицу (из пумпе), која је претходно уведена у кичмени канал.[1]

Овај облик терапије захтева стрпљивост и добру сарадњу пацијента, медицинске сестре и хирурга.

Предмности[уреди | уреди извор]

Континуираним убризгавањем опијатних аналгетика или спазмолитика директно у мождану течност, постиже се одлична контрола хроничних бола (посебно малигног) или спстицитета (нпр код мултипле склерозе), јер лек делују директно на рецепторе у задњим роговима кичмене мождине.

Предност у односу на на пер ос (кроз уста) или парентералну (ињекције) примену опијатних аналгетика или баклофена код спстицитета, су велике. Континуираним убризгавањем лека постиже се стална концентрација лека у крви потребна за адекватну, целодневну контролу бола и спастицитета.

Осим тога, контрола бола и спастицитета на овај начин захтева до сто пута мање дозе опијатних аналгетика у односу на оралну или парентералну примену, што смањује компликације и могућност навикавања.

Примена[уреди | уреди извор]

Код ове методе, поткожно се уграђују аутоматске пумпе чији је резервоар напуњем морфином, другим опијатним аналгетиком одговарајуће концентрације или баклофеном. Уска цевчица из пумпе води у кичмени канал, а кроз њу пумпа континуирано избацује одговарајућу, задату дозу лека.[2]

Доза се по потреби, управљачем преко коже, може мењати зависно од интензитета бола или спазма.

Испражњени резервоар се пуни једноставним убризгавањем лека преко коже. Једно пуњење траје од једног до три месеца.

Периодично треба заменити интратекалну пумпе. За баклофенске пумпе, ово може бити једном на сваких 5-7 година.[2]

Интратекални лекови[уреди | уреди извор]

Најчешће коришћени интратекални лекови за лечење малигног бола
  • Морфин — који купира бол делујући на сва три типа рецептора, а своја фармаколошка дејства остварује пре свега преко ОП3. Главна места деловања морфина су централни нервни систем и гастроинтестинални тракт.[3]
  • Фентанил — који је потентни синтетички наркотични аналгетик са брзим почетком и кратким трајањем дејства. Он је јак агонист μ-опиоидног рецептора, и крози историју користио за лечење пробојног бола, или у претходним процедурама као олакшавач бола, и анестетик у комбинацији са бензодиазепиниима. Фентанил је око 100 пута потентнији од морфина, (и.е. 100 микрограма фентанила је приближно еквивалентно са 10 мг оф морфина или 75 мг петидина (меперидина) у погледу аналгетске активности).
  • Бупивакаин — локални анестетик који реверзибилно и привремено блокира пренос иритације у периферним нервима на месту примене, што резултује губитком осећаја за бола на том подручју тела.
  • Ропивакаин — је локални анестетик са новијом амидном групом дуготрајног дејства, хемијски веома слична бупивакаину и мепивакаину.[4]
  • Клонидин — је симпатолитички лек који се користи за третирање високог крвног притиска, неких облика бола, АДХД и анксиозног/паничног поремећаја. Он је класификован као централно делујући α2 адренергички агонист.[5][6]

Наведени лекови се често мешају; уобичајена је мешавина морфина 1мг/мл и бупивакаина 2–3 мг/мл. Интратекална инфузија почиње са 0.5–2 мл/сат са опцијом болуса од 0.1–0.3 мл сваких 20 минута. Због метаболита морфина (морфин-6 глукуронид и морфин-3 глукуронид) максимална доза морфина интратекално код дуготрајне терапије је 16 мг дневно. Прекомерне дозе могу проузроковати опиоид-индуковану хипералгезију. Ако се користи клонидин, дневна доза је 150–600 мцг/дан.[7]

Најчешће коришћени интратекални лек за лечење спастицитета
  • Баклофен — структурни аналог ГАБА (γ-амино-бутерна киселина) и неселективни агонист ГАБА рецептора.[8] Спазмолитичко дејство остварује се посредством ГАБАБ рецептора, механизмом пресинаптичке инхибиције ексцитаторне проприоцептивне неуротрансмисије у кичменој мождини.[9][10][8][11][12]

Споредни ефекти и компликације[уреди | уреди извор]

У најчешће споредне ефекте и компликације код примене епидуралних и интратекални лекова за лечење бола могу се јавити:[13]

Чести споредни ефекти у иницијалној фази интратекалне апликације
  • Мука, повраћље,[14]
  • Мокраћна ретенција,
  • Свраб
  • Главобоље
Споредни ефекти у каснијој фази интратекалне апликације
  • Инфекција,
  • Механичка опструкција
  • Фиброза као компликације везане за дуготрајну примену катетера (1–44%)
  • Проблеми у систему пумпе (дислокација, савијање, пуцање или зачепљен катетера)
  • Пуњење лека мимо резвеоара пумпе,
  • Неадекватна доза — предозирање рока трајања пумпе.

Контраиндикације за примену пумпе[уреди | уреди извор]

  • Пацијенти са доказаном алергијом на перорално узети лек.[1]
  • Пацијенти са другим електроничким имплантатима (нпр пејсмејскерр) због могућности размене електричних импулса између имплантата, што може довести, до промене у дозирању лека.
  • Пацијенти с нуспојавама током пробне процедуре.
  • Не сме се користити у случају инфекције, менингитиса, вентрикулитиса, кожних инфекција, бактеријемије или септикемије.
  • Ако пацијент није одговарајућих телесних мера за прихват пумпе.
  • Ако пацијент има аномалије кичме које ометају смештај катетера.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Турнер МС. Интртхецал бацлофен инфусион фор тхе треатмент оф интрацтабле спастицитy. Ин: Батјер ХХ, Лофтус CM. Теxтбоок оф неурологицал сургерy. Принциплес анд працтице. Пхиладелпхиа: Липпинцотт Wиллиамс&Wilkins; 2003. п. 1195–206.
  2. ^ а б „Интратхецал Бацлофен Тхерапy фор Спастицитy”. сци.wасхингтон.еду. Приступљено 28. 03. 2016. 
  3. ^ Торстен, Јонссон; Цхристиан Броен Цхристенсен; Јорденинг, Хенрик; Царстен Фрøлунд (1988). „Тхе Биоаваилабилитy оф Рецталлy Администеред Морпхине”. Басиц анд Цлиницал Пхармацологy & Тоxицологy. 62 (4): 203—205. . дои:10.1111/ј.1600-0773.1988.тб01872.x.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ). Приступљено 12. 4. 2012.
  4. ^ Wеинберг Г, Риппер Р, Феинстеин DL, Хоффман W: Липид емулсион инфусион ресцуес догс фром бупивацаине-индуцед цардиац тоxицитy. Рег Анестх Паин Мед. 2003 Маy-Јун;28(3):198-202. . ПМИД 12772136.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  5. ^ К. Зеиле, Х. Стаехле, К. Х. Хауотман, ДЕ 1303141 (1961).
  6. ^ УС патент 3937717, Стахле, Х.; Коппе, Х.; Куммер, W.; Стоцкхаус, К., "2-Пхенyламино-имидазолинес-(2)", иссуед 10. 2. 1976., ассигнед то Боехрингер Ингелхеим ГмбХ
  7. ^ Цларк ЦW, Феррер-Брецхнер Т, Јанал МН, ет ал. Тхе дименсионс оф паин: а мултидименсионал сцалинг цомпарисон оф цанцер патиентс анд хеалтхy волунтеерс. Паин 1989;37:23–32
  8. ^ а б Турнер МС. Интртхецал бацлофен инфусион фор тхе треатмент оф интрацтабле спастицитy. Ин: Батјер ХХ, Лофтус CM. Теxтбоок оф неурологицал сургерy. Принциплес анд працтице. Пхиладелпхиа: Липпинцотт Wиллиамс&Wilkins; 2003. п. 1195–206.
  9. ^ Оцхс Г, Науманн C, Димитријевић M, Синдоу M. Интратхецал бацлофен тхерапy фор спинал оригин спастицитy: спинал цорд ињурy, спинал цорд дисеасе, анд мултипле сцлеросис. Неуромодулатион 1999; 2(2): 108–19.
  10. ^ Аббруззесе Г. Тхе медицал манагемент оф спастицитy. Еур Ј Неурол 2002; 9 Суппл 1: 30–4.
  11. ^ Мухонен ГМ. Спастицитy анд тхе бацлофен пумп. Ин: МцГлоне ДГ, едитор. Педиатриц Неуросургерy: Сургерy оф Девелопментал Неурологицал Сyстемс. Пхиладелпхиа: WБ Саундерс; 2001. п. 1066–74.
  12. ^ Схееан Г. Тхе патхопхyсиологy оф спастицитy. Еур Ј Неурол 2002; 9 Суппл 1: 3–9.
  13. ^ Царацени А, Ханкс Г, Кааса С ет ал. Усе оф опиоид аналгесицс ин тхе треатмент оф цанцер паин: евиденце басед ецоммендатионс фром ЕАПЦ. Ланцет Онцол. 2012; 13: е58-8.
  14. ^ Баинес МЈ. АБЦ оф паллиативе царе Наусеа, вомитинг, анд интестинал обструцтион. БМЈ. 1997;315(7116):1148–1150.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Мyерс Ј,Цхан V,Јарвис V ет ал. Интраспинал тецхниqуес фор паин манагемент ин цанцер патиентс: а сyстематиц ревиеw. Суппорт Царе Цанцер 2010; 18:137-149
  • Капурал L, Нароузе СН, Јаницки ТИ, Мекхаил Н. Спинал цорд стимулатион ис ан еффецтиве треатмент фор тхе цхрониц интрацтабле висцерал пелвиц паин. Паин Мед. 2006 Сеп-Оцт;7(5):440-3

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Intratekalna_pumpa&oldid=27679798”