Klonidin

Klonidin
IUPAC ime
	N-(2,6-dihlorofenil)-4,5-dihidro-1H-imidazol-2-amin
Klinički podaci
Prodajno ime	Catapres
Drugs.com	Monografija
MedlinePlus	a682243
Kategorija trudnoće	US: C (Mogući rizik) ; ;
Način primene	oralno, transdermalno
Pravni status
Pravni status	Rx-only;
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost	75-95%
Vezivanje proteina	20-40%
Metabolizam	Hepatički do inaktivnih metabolita
Poluvreme eliminacije	12-33 sati
Izlučivanje	urin (40-50%)
Identifikatori
CAS broj	4205-90-7
ATC kod	C02AC01 (WHO) N02CX02, S01EA04
PubChem	CID 2803
IUPHAR/BPS	516
DrugBank	DB00575
ChemSpider	2701
UNII	MN3L5RMN02
KEGG	D00281
ChEBI	CHEBI:3757
ChEMBL	CHEMBL134
Hemijski podaci
Formula	C9H9Cl2N3
Molarna masa	230,093 g/mol
	SMILES Clc1c(c(Cl)ccc1)N/C2=N/CCN2; ;
	InChI InChI=1S/C9H9Cl2N3/c10-6-2-1-3-7(11)8(6)14-9-12-4-5-13-9/h1-3H,4-5H2,(H2,12,13,14) ; Key:GJSURZIOUXUGAL-UHFFFAOYSA-N ;

Klonidin je simpatolitički lek koji se koristi za tretiranje visokog krvnog pritiska, nekih oblika bola, ADHD i anksioznog/paničnog poremećaja. On je klasifikovan kao centralno delujući α₂ adrenergički agonist.^[1]^[2]

Sinteza[уреди | уреди извор]

Klonidin, 2-(2,6-dihlorofenilamin)imidazolin, se može sintetisati iz 2,6-dihloroanilina, reakcijom u kojom sa amonijum tiocijanatom daje N-(2,6- dihlorofenil)tioureju. Metilacija ovog produkta, i naknadna reakcija sa etilen diaminom daje klonidin.^[3]^[4]^[5]^[6]^[7]^[8]^[9]

Reference[уреди | уреди извор]

^ Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
^ Pdr Staff (2009). PDR: Physicians Desk Reference 2010 (Physicians' Desk Reference (Pdr)). Rozelle, N.S.W: Thomson Reuters. ISBN 1-56363-748-0.
^ K. Zeile, H. Staehle, K. H. Hauotman, DE 1303141 (1961).
^ H. Stahle, K. Zeile, U.S. Patent 3.202.660 (1965).
^ K. Zeile, K. H. Hauotman, H. Stahle, U.S. Patent 3.236.857 (1966).
^ Boehringer Sohn Ingelheim, BE 653933 (1964).
^ Boehringer Sohn Ingelheim, GB 1016514 (1962).
^ Boehringer Ingelheim GmbH, GB 1034938 (1964).
^ US patent 3937717, Stahle, H.; Koppe, H.; Kummer, W.; Stockhaus, K., "2-Phenylamino-imidazolines-(2)", issued 10. 2. 1976., assigned to Boehringer Ingelheim GmbH

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

[Goodman_Gilman-1] Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.

[PDR-2] Pdr Staff (2009). PDR: Physicians Desk Reference 2010 (Physicians' Desk Reference (Pdr)). Rozelle, N.S.W: Thomson Reuters. ISBN 1-56363-748-0.

[3] K. Zeile, H. Staehle, K. H. Hauotman, DE 1303141 (1961).

[4] H. Stahle, K. Zeile, U.S. Patent 3.202.660 (1965).

[5] K. Zeile, K. H. Hauotman, H. Stahle, U.S. Patent 3.236.857 (1966).

[6] Boehringer Sohn Ingelheim, BE 653933 (1964).

[7] Boehringer Sohn Ingelheim, GB 1016514 (1962).

[8] Boehringer Ingelheim GmbH, GB 1034938 (1964).

[9] US patent 3937717, Stahle, H.; Koppe, H.; Kummer, W.; Stockhaus, K., "2-Phenylamino-imidazolines-(2)", issued 10. 2. 1976., assigned to Boehringer Ingelheim GmbH

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]