Историја Пакистана
Историја Пакистана обухвата историју региона који сачињава данашњи Пакистан. Она је испреплетена са историјом ширег Индијског потконтинента и околних региона Јужне Азије, Источне Азије, Централне Азије и Блиског Истока.[1] Сматра се да су анатомски модерни људи стигли у Пакистан пре 73 000 до 55 000 година.[2] Насељени живот који укључује прелазак са сакупљања на пољопривреду и пасторализам, почео је у Пакистану око 7000. п. н. е.. Доместикација пшенице и јечма која је убрзо праћена припитомљавањем коза, оваца и говеда, документована је у Мергару у Белуџистану.[3] До 4.500. п. н. е., насељени живот је постао шире распрострањен,[3] и на крају је еволуирао у цивилизацију долине Инда,[4] рану цивилизацију Старог света која је била већа по копненој површини од њених савременика Древог Египта и Месопотамије заједно.[5][6][7][8] Она је цветала између 2.500. п. н. е. и 1.900 године пне са седиштима у Харапи[9] и Мохенџо-дару,[10] усредсређена углавном на Централни и Јужни Пакистан.[11]
Цивилизација долине Инда била је позната по развијеним новим техникама занатства, украсних производа, резбарења печата, металургије, урбанистичког планирања, кућа од печене цигле, ефикасних дренажних система, водоводних система и кластера великих нестамбених зграда.[12] То је била једна од првих цивилизација која је користила превоз на точковима у облику воловских кола, а такође је користила и чамце.[13] Индуска цивилизација је знатно зависила од трговине. Трговински путеви који пресецају долину Инда и који повезују централну Азију, Индијски потконтинент и Оријент привукли су људе из Грчке и Монголије.[14] Почетком другог миленијума пре нове ере климатске промене су, уз сталне суше, довеле до напуштања урбаних средишта цивилизације долине Инда. Њено становништво се преселило у мања села и помешало се са индо-аријским племенима, који су се преселила у друга подручја Индијског потконтинента у неколико таласа миграције, такође под утицајем последица ове климатске промене.[15]
Историја Пакистана за период који је претходио стварању земље 1947. године[16] заједничка је са историјама Авганистана, Индије и Ирана. Обухваћајући западни простор Индијског потконтинента и источне границе Иранске висоравни, регион данашњег Пакистана служио је и као плодно тло велике цивилизације и као улаз Јужне Азије у Средњу Азију и Блиски Исток.[17][18]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Пакистан: Тхе лессер-кноwн хисториес оф ан анциент ланд”.
- ^ Мицхаел D. Петраглиа; Бридгет Аллцхин (22. 5. 2007). Тхе Еволутион анд Хисторy оф Хуман Популатионс ин Соутх Асиа: Интер-дисциплинарy Студиес ин Арцхаеологy, Биологицал Антхропологy, Лингуистицс анд Генетицс. Спрингер Сциенце & Бусинесс Медиа. стр. 6. ИСБН 978-1-4020-5562-1.
- ^ а б Wригхт, Рита П. (2009), Тхе Анциент Индус: Урбанисм, Ецономy, анд Социетy, Цамбридге Университy Пресс, стр. 44, 51, ИСБН 978-0-521-57652-9
- ^ Цоппа, А.; L. Бондиоли; А. Цуцина; D. W. Фраyер; C. Јарриге; Ј. Ф. Јарриге; Г. Qуиврон; M. Росси; M. Видале; Р. Маццхиарелли (2006). „Палаеонтологy: Еарлy Неолитхиц традитион оф дентистрy”. Натуре. 440 (7085): 755—756. Бибцоде:2006Натур.440..755Ц. ПМИД 16598247. дои:10.1038/440755а.
- ^ Поссехл, Г. L. (октобар 1990). „Револутион ин тхе Урбан Револутион: Тхе Емергенце оф Индус Урбанизатион”. Аннуал Ревиеw оф Антхропологy. 19 (1): 261—282. дои:10.1146/аннурев.ан.19.100190.001401. Приступљено 6. 5. 2007.
- ^ Кеноyер, Јонатхан Марк; Кимберлеy Хеустон (мај 2005). Тхе Анциент Соутх Асиан Wорлд. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-517422-9. Архивирано из оригинала 20. 11. 2012. г.
- ^ „Палаеолитхиц анд Плеистоцене оф Пакистан”. Департмент оф Арцхаеологy, Университy оф Схеффиелд. Приступљено 1. 12. 2007.
- ^ Мурраy, Тим (1999). Тиме анд арцхаеологy. Лондон; Неw Yорк: Роутледге. стр. 84. ИСБН 978-0-415-11762-3.
- ^ „Рецент Индус Дисцовериес анд Хигхлигхтс фром Еxцаватионс ат Хараппа 1998-2000”. www.хараппа.цом. Приступљено 31. 3. 2019.
- ^ „Мохењо-даро!”. www.хараппа.цом. Приступљено 19. 6. 2019.
- ^ „Мохењо-даро!”. www.хараппа.цом. Приступљено 18. 5. 2019.
- ^ Wригхт, Рита П. (2009), Тхе Анциент Индус: Урбанисм, Ецономy, анд Социетy, Цамбридге Университy Пресс, стр. 115—125, ИСБН 978-0-521-57652-9
- ^ Хасенпфлуг, Раинер, Тхе Инсцриптионс оф тхе Индус цивилисатион Нордерстедт, Германy, 2006
- ^ Yоунг, Маргарет Wалсх; Сусан L. Стетлер (новембар 1987). Цитиес оф тхе Wорлд, 3рд Едитион, Вол. 4, Паге 439. Гале Ресеарцх. ИСБН 978-0810325425.
- ^ Коцххар, Рајесх (2000), Тхе Ведиц Пеопле: Тхеир Хисторy анд Геограпхy, Сангам Боокс
- ^ Пакистан wас цреатед ас тхе Доминион оф Пакистан он 14 Аугуст 1947 афтер тхе енд оф Бритисх руле ин, анд партитион оф Бритисх Индиа.
- ^ Неелис, Јасон (2007), „Пассагес то Индиа: Śака анд Куṣāṇа мигратионс ин хисторицал цонтеxтс”, Ур.: Сринивасан, Дорис, Он тхе Цусп оф ан Ера: Арт ин тхе Пре-Куṣāṇа Wорлд, Роутледге, стр. 55—94, ИСБН 978-90-04-15451-3 Qуоте: "Нумероус пассагеwаyс тхроугх тхе нортхwестерн фронтиерс оф тхе Индиан субцонтинент ин модерн Пакистан анд Афгханистан сервед ас мигратион роутес то Соутх Асиа фром тхе Ираниан платеау анд тхе Централ Асиан степпес. Прехисториц анд протохисториц еxцхангес ацросс тхе Хинду Кусх, Каракорам, анд Хималаyа рангес демонстрате еарлиер прецедентс фор роутес тхроугх тхе хигх моунтаин пассес анд ривер валлеyс ин латер хисторицал периодс. Тyпологицал симиларитиес бетwеен Нортхерн Неолитхиц ситес ин Касхмир анд Сwат анд ситес ин тхе Тибетан платеау анд нортхерн Цхина схоw тхат 'Моунтаин цхаинс хаве офтен интегратед ратхер тхан исолатед пеоплес.' Тиес бетwеен тхе традинг пост оф Схортугхаи ин Бадакхсхан (нортхеастерн Афгханистан) анд тхе лоwер Индус валлеy провиде евиденце фор лонг-дистанце цоммерциал нетwоркс анд 'полyморпхоус релатионс' ацросс тхе Хинду Кусх унтил ц. 1800 Б.C.' Тхе Бацтриа-Маргиана Арцхаеологицал Цомплеx (БМАЦ) маy хаве фунцтионед ас а 'филтер' фор тхе интродуцтион оф Индо-Ираниан лангуагес то тхе нортхwестерн Индиан субцонтинент, алтхоугх роутес анд цхронологиес ремаин хyпотхетицал. (паге 55)"
- ^ Марсхалл, Јохн (2013) [1960], А Гуиде то Таxила, Цамбридге Университy Пресс, стр. 1—, ИСБН 978-1-107-61544-1 Qуоте: "Хере алсо, ин анциент даyс, wас тхе меетинг-плаце оф тхрее греат траде-роутес, оне, фром Хиндустан анд Еастерн Индиа, wхицх wас то бецоме тхе `роyал хигхwаy' десцрибед бy Мегастхенес ас руннинг фром Паталипутра то тхе нортх-wест оф тхе Маурyа емпире; тхе сецонд фром Wестерн Асиа тхроугх Бацтриа, Каписи анд Пусхкалавати анд со ацросс тхе Индус ат Охинд то Таxила; анд тхе тхирд фром Касхмир анд Централ Асиа бy wаy оф тхе Сринагар валлеy анд Барамула то Мансехра анд со доwн тхе Харипур валлеy. Тхесе тхрее траде-роутес, wхицх царриед тхе булк оф тхе траффиц пассинг бy ланд бетwеен Индиа анд Централ анд Wестерн Асиа, плаyед ан алл-импортант парт ин тхе хисторy оф Таxила. (паге 1)"
Литература
[уреди | уреди извор]- Тхе Империал Газеттеер оф Индиа (26 вол, 1908–31), хигхлy детаилед десцриптион оф алл оф Пакистан & Индиа ин 1901. цомплете теxт онлине
- Јалал, Аyесха ед (2012). Тхе Оxфорд Цомпанион то Пакистани Хисторy. Оxфорд Университy Пресс. 558 пп. Топицал ессаyс бy леадинг сцхоларс онлине ревиеw
- Бурки, Схахид Јавед. Пакистан: Фифтy Yеарс оф Натионхоод (3рд ед. 1999)
- Јаффрелот, Цхристопхе (2004). А хисторy оф Пакистан анд итс оригинс. Лондон: Антхем Пресс. ISBN 978-1-84331-149-2.
- Qуресхи, Исхтиаq Хусаин (1967). А Схорт хисторy оф Пакистан. Карацхи: Университy оф Карацхи.
- Талбот, Иан (2010). Пакистан: А Модерн Хисторy. ИСБН 0230623042..
- Зиринг, Лаwренце (1997). Пакистан ин тхе тwентиетх центурy : а политицал хисторy. Карацхи; Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс. ISBN 978-0-19-577816-8.
- Ахмед, Акбар С. (1976). Милленниум анд цхарисма амонг Патханс : а цритицал ессаy ин социал антхропологy. Лондон; Бостон: Роутледге & Кеган Паул. ISBN 978-0-7100-8348-7.
- Аллцхин, Бридгет; Аллцхин, Ф. Раyмонд (1982). Тхе рисе оф цивилизатион ин Индиа анд Пакистан. Цамбридге; Неw Yорк: Цамбридге Университy Пресс. ISBN 978-0-521-24244-8.
- Балуцх, Мухаммад Сардар Кхан (1977). Хисторy оф тхе Балуцх раце анд Балуцхистан. Qуетта: Госха-е-Адаб.
- Wеинер, Мyрон; Али Бануазизи (1994). Тхе Политицс оф социал трансформатион ин Афгханистан, Иран, анд Пакистан. Сyрацусе, Неw Yорк: Сyрацусе Университy Пресс. ISBN 978-0-8156-2608-4.
- Бхутто, Беназир (1988). Даугхтер оф тхе Еаст. Лондон: Хамилтон. ISBN 978-0-241-12398-0.
- Босwортх, Цлиффорд Едмунд (1963). Тхе Гхазнавидс; тхеир емпире ин Афгханистан анд еастерн Иран, 994 : 1040. Единбургх: Университy Пресс.
- Босwортх, Цлиффорд Едмунд (1977). Тхе латер Гхазнавидс: сплендоур анд децаy. Неw Yорк: Цолумбиа Университy Пресс. ISBN 978-0-231-04428-8.
- Брyант, Едwин Ф. (2001). Тхе qуест фор тхе оригинс оф Ведиц цултуре : тхе Индо-Арyан мигратион дебате. Оxфорд; Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс. ISBN 978-0-19-513777-4.
- Цхоудхурy, Г.W. Индиа, Пакистан, Бангладесх, анд тхе мајор поwерс: политицс оф а дивидед субцонтинент (1975), бy а Пакистани сцхолар; Цоверс 1946 то 1974.
- Диxит, Ј. Н (2002). Индиа-Пакистан ин Wар & Пеаце.. онлине]
- Лyон, Петер (2008). Цонфлицт бетwеен Индиа анд Пакистан: Ан Енцyцлопедиа..
- Панде, Апарна (2011). Еxплаининг Пакистан’с фореигн полицy: есцапинг Индиа. Роутледге..
- Саттар, Абдул. Пакистан'с Фореигн Полицy, 1947-2012: А Цонцисе Хисторy (3рд ед. Оxфорд Университy Пресс, 2013). онлине 2нд 2009 едитион
- Цохен, Степхен П. (2004). Тхе идеа оф Пакистан. Wасхингтон, D.C.: Броокингс Институтион. ISBN 978-0-8157-1502-3.
- Давооди, Сцхоресцх & Соw, Адама (2007): Тхе Политицал Црисис оф Пакистан ин 2007 – ЕПУ Ресеарцх Паперс: Иссуе 08/07, Стадтсцхлаининг
- Еспосито, Јохн L. (1999). Тхе Оxфорд хисторy оф Ислам. Неw Yорк, Н.Y.: Оxфорд Университy Пресс. ISBN 978-0-19-510799-9.
- Гасцоигне, Бамбер (2002). А Бриеф Хисторy оф тхе Греат Могулс. Неw Yорк: Царролл & Граф Публисхерс. ISBN 978-0-7867-1040-9.
- Гаухар, Алтаф (1996). Аyуб Кхан, Пакистан'с фирст милитарy рулер. Оxфорд; Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс. ISBN 978-0-19-577647-8.
- Хардy, Петер (1972). Тхе Муслимс оф Бритисх Индиа. Лондон: Цамбридге Университy Пресс. ISBN 978-0-521-08488-8.
- Хопкирк, Петер (1992). Тхе Греат Гаме : тхе струггле фор емпире ин Централ Асиа. Неw Yорк: Кодансха Интернатионал. ISBN 978-4-7700-1703-1.
- Иqбал, Мухаммад (1934). Тхе рецонструцтион оф религиоус тхоугхт ин Ислам. Лондон: Оxфорд Университy Пресс.
- Кахн, Yасмин (2008). Тхе Греат Партитион: Тхе Макинг оф Индиа анд Пакистан.
- Кеноyер, Јонатхан Марк (1998). Анциент цитиес оф тхе Индус валлеy цивилизатион. Карацхи: Оxфорд Университy Пресс. ISBN 978-0-19-577940-0.
- Моорхоусе, Геоффреy (1992). То тхе фронтиер: а јоурнеy то тхе Кхyбер Пасс. Неw Yорк: Х. Холт. ISBN 978-0-8050-2109-7.
- Раја, Масоод Асхраф. Цонструцтинг Пакистан: Фоундатионал Теxтс анд тхе Рисе оф Муслим Натионал Идентитy, 1857–1947, Оxфорд (2010) ISBN 978-0-19-547811-2
- Сидкy, Х. (2000). Тхе Греек кингдом оф Бацтриа : фром Алеxандер то Еуцратидес тхе Греат. Ланхам, Марyланд: Университy Пресс оф Америца. ISBN 978-0-7618-1695-9.
- Сиссон, Рицхард, анд Лео Е. Росе, едс. Wар анд Сецессион: Пакистан, Индиа, анд тхе Цреатион оф Бангладесх (1991)
- Спеар, Перцивал (1990) [Фирст публисхед 1965]. А Хисторy оф Индиа. Волуме 2. Неw Yорк: Пенгуин. ISBN 978-0-14-013836-8.
- Тарн, Wиллиам Wоодтхорпе (1951). Тхе Греекс ин Бацтриа анд Индиа. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс.
- Тхацкстон, Wхеелер M.; Роберт Ирwин (1996). Тхе Бабурнама: Мемоирс оф Бабур, Принце анд Емперор. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ISBN 978-0-19-509671-2.
- Тхапар, Ромила (1990) [Фирст публисхед 1965]. А Хисторy оф Индиа. Волуме 1. Неw Yорк: Пенгуин. ISBN 978-0-14-013835-1.
- Wелцх, Стуарт Царy (1978). Империал Мугхал паинтинг. Неw Yорк: Георге Бразиллер. ISBN 978-0-8076-0870-8.
- Wхеелер, Роберт Ериц Мортимер (1950). Фиве тхоусанд yеарс оф Пакистан : ан арцхаеологицал оутлине. Лондон: C. Јохнсон.
- Wхеелер, Роберт Ериц Мортимер (1959). Еарлy Индиа анд Пакистан: то Асхока. Неw Yорк: Праегер.
- Wолперт, Станлеy А. (1984). Јиннах оф Пакистан. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс. ISBN 978-0-19-503412-7.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Pakistan Journal of Historical Studies, a peer-reviewed semiannual scholarly journal sponsored by the Khaldunia Centre for Historical Research in Lahore, Pakistan.
- National Fund for Cultural Heritage, Government of Pakistan Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јануар 2021)
- Story of Pakistan
- A look at some of the historic moments that have shaped Pakistan
- Quick History of Pakistan
- Историја Пакистана на сајту Curlie (језик: енглески)
- тхе Хисторy оф Пакистан (Викиатлас)