Историја Сомалије
Сомалија (Soomaaliya; арап. [aṣ-Ṣūmāl] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ)), званично Федерална Република Сомалија (Jamhuuriyadda Federaalka Soomaaliya, арап. [Jumhūriyyat aṣ-Ṣūmāl al-Fideraaliya] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ)) и раније позната као Демократска Република Сомалија, земља је која је лоцирана на Рогу Африке.
Сомалија је била важан центар за трговину са остатком древног света,[1][2] а према мишљењу већине научника,[3][4] она је међу вероватнијим локацијама митске древне земље Пунт.[5][6]
Током средњег века, неколико моћних сомалијских царстава доминирало је регионалну трговину, укључујући Ајурански султанат, Адалски султанат, Варсангалски султанат, Геледијски султанат, Бималски султанат и Мајиртински султанат.
У касном 19. веку, низом уговора са овим краљевствима, Британци и Италијани су стекли контролу над деловима обале и основали Британску Сомалију и Италијанску Сомалију.[7][8] У унутрашњости је дервишки покрет Мохамеда Абдуле Хасана четири пута успешно одбио Британско царство и приморао га да се повуче у обалски регион.[9] Дервиши су 1920. године поражени од стране Британских ваздухопловних снага.[10] Италија је стекла потпуну контролу над североисточним, централним и јужним деловима територије након што је успешно водила Кампању султаната против владајућег Мајиртинског султаната и Хобјоског султаната.[8] Та окупација је трајала све до 1941. када ју је заменила британска војна управа. Северозападна Сомалија је постала протекторат, док је североисточна, централна и јужна Сомалија споразумом постала Повереништво Уједињених нација 1. априла 1950. године, уз обећање стицања независности након десет година. Дана 1. јула 1960. године, две области су се ујединиле као што је планирано, чиме је формирана независна Сомалијска република под цивилном владом. Сомалијска национална скупштина, на чијем је челу био Хаџи Башир Исмаил Јусуф, одобрила је закон којим се уједињује бивша Италијанска Сомалија са Британском Сомалијом, и оснива се Република Сомалија.[11]
Древна Етиопија је доместиковала камиле негде између трећег и другог миленијума пне, одакле су се оне проширила на Древни Египат и Северну Африку.[12]
Праисторија[уреди | уреди извор]
Сомалија је била насељена још од палеолита, када су цветале дојанска и хагерајска култура.[13] Најстарији докази о погребним обичајима на Афричком рогу потичу са гробља у Сомалији из 4. миленијума пне.[14] Камене справе са налазишта Јалело на северу су такође окарактерисане 1909. године као важни артефакти који показују археолошку универзалност током палеолита између истока и запада.[15]
Према лингвистима, прва популација која је говорила афро-азијским језиком приспела је у овај регион током неолита из „изворне домовине” језичке породице у долини Нила,[16] или са Блиског Истока.[17] Други научници предлажу да се афро-азијска породица развила на локацији Рога, и да су се они одатле разишли.[18]
Комплекс Лас Гил на периферији Харгеисе на северозападу Сомалије датира од пре око 5.000 година, и поседује камену уметност која приказује дивље животиње и украшене краве.[19] Остале пећинске слике се налазе у северном региону Дамбалин, и међу њима се налази неке од најранијих познатих приказа ловца на коњу. Камена уметност је у карактеристичном етиопско-арапском стилу, и датирана на 1000 до 3000 година пне.[20][21] Поред тога, између градова Лас Кори и Ел Ејо у северној Сомалији налази се Каринхеган, локација бројних пећинских слика стварних и митских животиња. Свака слика има натпис испод ње, за који се процењује да је стар око 2.500 година.[22][23]
Древна историја[уреди | уреди извор]
Земља Пунта[уреди | уреди извор]
Древне пирамидалне грађевине, маузолеји, уништени градови и камени зидови пронађени у Сомалији (попут Варгадовог зида) доказ су старе софистициране цивилизације која је некада бујала на сомалијском полуострву.[24][25] Налази археолошких ископавања и истраживања у Сомалији показују да је ова цивилизација уживала у уносним трговинским односима са старом Египтом и микенском Грчком од другог миленијума пне. То подржава хипотезу Сомалије и/или суседних територија афричког рога које кореспондирају древној земљи Пунт.[24][26] Пунти су трговали смирном, зачинима, златом, ебановином, краткорогим говедима, слоновачом и тамјаном са древним Египћанима, Фенићанима, Вавилонцима, Индијанцима, Кинезима и Римљанима путем својих трговачких лука. Древна египатска експедиција коју је у Пунт послала краљица Хатшепсут из 18. династија забележена је на рељефима храма у Деир ел Бахрију, за време владавине пунтског краља Параху и краљице Ати.[24]
Краљевство Макробија[уреди | уреди извор]
У класично доба, Макробијани, који су били прото-Сомалијци, основали су моћно племенско краљевство које је владало великим деловима модерне Сомалије. Они су били чувени по својој дуговечности и богатству, и по неком изворима они су били „највиши и најлепши од свих људи”.[27] Макробијани су били ратници, сточари и поморци. Према Херодотовом извештају, персијски цар Камбиз II, po njegovom osvajanju Egipta (525. godine p. n. e.), poslao je ambasadore u Makrobiju, koji su doneli luksuzne poklone makrobijskom kralju da bi podstakli njegovu pokornost. Makrobijski vladar, koji je bio biran na osnovu svog stasa i lepote, odgovorio je postavljajući izazov svojim persijskim pandanu u vidu luka bez strune: ako bi Persijci uspeli da ga upotrebe, oni bi imali pravo da napadnu njegovu zemlju; a dok do taga ne dođe, trebalo bi da budu zahvalni bogovima što Makrobijani nikada nisu odlučili da napadnu njihovo carstvo.[27][28] Makrobijani su bili regionalna sila koja je bila poznata od istoka od zapada. Oni su bili veoma napredni u arhitekturi i izuzetno poznati po svom bogatstvu. Naširoko se znalo o njihovom zlatu, koje je bilo toliko izobilno da su Makrobijani okivali svoje zarobljenike zlatnim lancima.[28]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ John Kenrick, Phoenicia, (B. Fellowes: 1855), p. 199.
- ^ Jeanne Rose, John Hulburd, The aromatherapy book: applications & inhalations, (North Atlantic Books: 1992), p. 94.
- ^ Charnan, Simon (1990). Explorers of the Ancient World. Childrens Press. стр. 26. ISBN 0-516-03053-1.
- ^ „The Mariner's mirror”. The Mariner's Mirror. Society For Nautical Research. 66–71: 261. 1984.
- ^ Christine El Mahdy, Egypt : 3000 Years of Civilization Brought to Life, (Raincoast Books: 2005), p.297.
- ^ Stefan Goodwin, Africa's legacies of urbanization: unfolding saga of a continent, (Lexington Books: 2006), p. 48.
- ^ Laitin 1977, стр. 8.
- ^ а б Issa-Salwe, Abdisalam M. (1996). The Collapse of the Somali State: The Impact of the Colonial Legacy. London: Haan Associates. стр. 34—35. ISBN 187420991X.
- ^ Kevin Shillington, Encyclopedia of African history, (CRC Press: 2005), p. 1406.
- ^ Samatar, Said Sheikh (1982). Oral Poetry and Somali Nationalism. Cambridge University Press. стр. 131& 135. ISBN 0-521-23833-1.
- ^ Greystone Press Staff, The Illustrated Library of The World and Its Peoples: Africa, North and East, (Greystone Press: 1967), p. 338.
- ^ Near Eastern archaeology: a reader – By Suzanne Richard p. 120
- ^ Peter Robertshaw (1990). A History of African Archaeology. J. Currey. стр. 105. ISBN 978-0-435-08041-9.
- ^ S. A. Brandt (1988). „Early Holocene Mortuary Practices and Hunter-Gatherer Adaptations in Southern Somalia”. World Archaeology. 20 (1): 40—56. JSTOR 124524. PMID 16470993. doi:10.1080/00438243.1988.9980055.
- ^ H.W. Seton-Karr (1909). „Prehistoric Implements From Somaliland”. 9 (106). Man: 182—183. doi:10.2307/2840281. Приступљено 30. 1. 2011.
- ^ Zarins, Juris (1990), "Early Pastoral Nomadism and the Settlement of Lower Mesopotamia", (Bulletin of the American Schools of Oriental Research)
- ^ Diamond J, Bellwood P (2003) Farmers and Their Languages: The First Expansions SCIENCE 300, . doi:10.1126/science.1078208. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ Blench, R. (2006). Archaeology, Language, and the African Past. Rowman Altamira. стр. 143—144. ISBN 0759104662. Приступљено 8. 9. 2014.
- ^ Bakano, Otto (24. 4. 2011). „Grotto galleries show early Somali life”. Agence France-Presse. Приступљено 11. 5. 2013.
- ^ Mire, Sada (2008). „The Discovery of Dhambalin Rock Art Site, Somaliland”. African Archaeological Review. 25: 153—168. doi:10.1007/s10437-008-9032-2. Архивирано из оригинала 27. 6. 2013. г. Приступљено 22. 6. 2013.
- ^ Alberge, Dalya (17. 9. 2010). „UK archaeologist finds cave paintings at 100 new African sites”. The Guardian. Приступљено 25. 6. 2013.
- ^ Hodd, Michael (1994). East African Handbook. Trade & Travel Publications. стр. 640. ISBN 0844289833.
- ^ Ali, Ismail Mohamed (1970). Somalia Today: General Information. Ministry of Information and National Guidance, Somali Democratic Republic. стр. 295.
- ^ а б в Njoku, Raphael Chijioke (2013). The History of Somalia. ABC-CLIO. стр. 29—31. ISBN 978-0313378577.
- ^ Dalal, Roshen (2011). The Illustrated Timeline of the History of the World. The Rosen Publishing Group. стр. 131. ISBN 978-1448847976.
- ^ Abdel Monem A. H. Sayed; Zahi A. Hawass (2003). Egyptology at the Dawn of the Twenty-first Century: Archaeology. American Univ in Cairo Press. стр. 432—433. ISBN 9774246748.
- ^ а б The Geography of Herodotus: Illustrated from Modern Researches and Discoveries by James Talboys Wheeler, pg 1xvi, 315, 526
- ^ а б John Kitto, James Taylor, The popular cyclopædia of Biblical literature: condensed from the larger work, (Gould and Lincoln: 1856), p.302.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Samatar, Said S. (9. 11. 2005). „Somalia Country Studies”. Federal Research Division of Library of Congress.
- Aidid, Mohamed Farrah; Satya Pal Ruhela (2001). Somalia: From The Dawn of Civilization To The Modern Times. Civic Webs Virtual Library. Приступљено 10. 2. 2014.
- Aidid, Mohamed Farrah; Satya Pal Ruhela (1993). Somalia: From The Dawn of Civilization To The Modern Times. India: Vikas Publishing House PVT LTD. ISBN 0-7069-8004-2.
- Kwame Anthony Appiah; Henry Louis Gates (26. 11. 2003). Africana: the encyclopedia of the African and African American experience : the concise desk reference. Running Press. ISBN 978-0-7624-1642-4. Приступљено 15. 12. 2011.
- Paolo Tripodi (1999). The colonial legacy in Somalia: Rome and Mogadishu : from colonial administration to Operation Restore Hope. Macmillan Press. ISBN 978-0-312-22393-9. Приступљено 15. 12. 2011.
- Pease, Alfred E. (1898). „Some account of Somaliland: With Notes on Journeys Through the Gadabürsi and Western Ogaden countries, 1896–1897” (PDF). Scottish Geographical Magazine. 14 (2): 57—73. doi:10.1080/00369229808732974.
- National Review (1965). Somalia Calling the World. стр. 25.
- Somali Studies International Association; Charles Lee Geshekter (1992). The Proceedings of the First International Congress of Somali Studies. Scholars Press. стр. 37 & 40. ISBN 978-0891306580. Приступљено 9. 11. 2014.
- Hussein Mohamed Adam; Charles Lee Geshekter (1992). The Proceedings of the First International Congress of Somali Studies. Scholars Press. стр. 106. ISBN 978-0891306580. Приступљено 1. 11. 2014.
- Mokhtar, G. (1990). Ancient Civilizations of Africa. University of California Press. стр. 311. ISBN 978-0520066977. Приступљено 1. 11. 2014.
- Sanseverino, Hilary Costa (1983). „Archaeological Remains on the Southern Somali Coast”. Azania: Archaeological Research in Africa. 18 (1): 151—164. doi:10.1080/00672708309511319.
- Cassanelli, Lee V. (1982). The Shaping of Somali Society: Reconstructing the History of a Pastoral People, 1600 to 1900. University of Pennsylvania Press. стр. 97. ISBN 978-0812278323. Приступљено 16. 1. 2015.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
- „The dawn of the Somali nation-state in 1960”. Buluugleey.com. Архивирано из оригинала 16. 1. 2009. г. Приступљено 25. 2. 2009.
- „The making of a Somalia state”. Strategypage.com. 9. 8. 2006. Приступљено 25. 2. 2009.