Демократска Република Сомалија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Демократска Република Сомалија
الجمهورية الديمقراطية الصومالية
Џамхуријада Димукрадига Сомалија
Химна
Soomaaliyeey Toosoow
LocationSomalia.svg
Географија
Главни град Могадиш
Друштво
Службени језик сомалски и арапски
Политика
Облик државе социјалистичка република
Владари  
 — Председник Сијад Баре
Историја
Историјско доба Хладни рат
Догађаји  
 — Проглашење 21. октобар 1976.
 — Укинута 26. јануар 1991
Географске и друге карактеристике
Површина  
 — укупно 637.657 km²
Валута Сомалски шилинг
Земље претходнице и наследнице
Сомалије
Претходнице: Наследнице:
Flag of Somalia.svg Сомалија Сомалија Flag of Somalia.svg
Портал:Историја

Демократска Република Сомалија је била социјалистичка држава на Рогу Африке. Републику је 1976. прогласио Сијад Баре, председник Сомалије од 1969. године.[1][2][3] Укинута је 1991. године услед промена у совјетском блоку.

Историја[уреди]

Године 1969., у државном удару на власт је дошао генерал Сијад Баре и Врховно револуционарно веће. Веће је ускоро распустило сомалски парламент и повукло дотадашњи устав.[4]

Нова влада је покренула кампање великих јавних радова и описмењавања неуког становништва. Уз остварену национализацију индустрије и земље, Сомалија је успоставила традиционалне везе с осталим арапским земљама и 1974. се придружила Арапској лиги.[5]

Јула 1976. године, Врховно револуционарно веће се распустило, а на његово је место дошла Револуционарна социјалистичка партија Сомалије. Партија је свој званични марксистички програм прилагодила специфичним условима у Сомалији, тако да се њена идеологија темељила на научном социјализму и исламу. Иако је Партија подупирала ситно приватно власништво, она је у суштини била социјалистичка.[4]

У јулу 1977. између Сомалије и Етиопије избио је Огаденски рат, у којему је Сомалија настојала анектирати регију Огаден, насељену претежито Сомалцима. У почетку су сомалске снаге побеђивале и до септембра 1977. Сомалија је контролисала 90% Огадена. Међутим, ускоро је уследила етиопска офанзива владе Дерг, подупрта совјетском логистиком и 20.000 кубанских добровољаца. До 1978. године, сомалске су снаге у потпуности отеране из Огадена. Иако је Сомалија била савезник Совјетског Савеза, након совјетске помоћи Етиопији, Баре је дбацио даљу совјетску помоћ и окренуо се новом савезнику, Сједињеним Државама. С временом је Сомалија постала земља са највишим бројем редовних војника у Африци.[6]

Нови устав у Сомалији донесен је 1979., након чега су одржани избори за народну скупштину. Поред тога, Политбиро Сомалске револуционарне социјалистичке партије је и даље имао стварну власт над земљом.[2] У октобру 1980. године, Партија је распуштена, а њено је место поново заузело Врховно револуционарно веће.[4] Сомалци су се од 1980-их све више бунили против Бареове власти, а како се Хладни рат примицао крају, стратешка важност Сомалије је опадала. Влада је ускоро постала тоталитарна, а диљем земље почеле су дејствовати герилске скупине и покрети, подупирани углавном од Етиопије. С временом су ови сукоби 1991. прерасли у Сомалски грађански рат, који траје и данас.

У току распада Совјетског блока, Сијад Баре је дао оставку на месту председника, чиме је укинута и социјалистичка Демократска Република Сомалија.

Извори[уреди]

  1. J. D. Fage, Roland Anthony Oliver, The Cambridge history of Africa, Volume 8, (Cambridge University Press: 1985), pp. 478.
  2. 2,0 2,1 The Encyclopedia Americana: complete in thirty volumes. Skin to Sumac, Volume 25, (Grolier: 1995), pp. 214.
  3. Moshe Y. Sachs, Worldmark Encyclopedia of the Nations, Volume 2, (Worldmark Press: 1988), pp. 290.
  4. 4,0 4,1 4,2 Peter John de la Fosse Wiles, The New Communist Third World: an essay in political economy, (Taylor & Francis: 1982), pp. 279.
  5. Benjamin Frankel, The Cold War, 1945-1991: Leaders and other important figures in the Soviet Union, Eastern Europe, China, and the Third World, (Gale Research: 1992), pp. 306.
  6. Oliver Ramsbotham, Tom Woodhouse, Encyclopedia of international peacekeeping operations, (ABC-CLIO: 1999), pp. 222.

Види још[уреди]