Изомалт

С Википедије, слободне енциклопедије
Изомалт
Називи
IUPAC назив
(2R,3R,4R,5R)-6-[ [(2S,3R,4S,5S,6R)- 3,4,5-trihidroksi-6-(hidroksimetil)- 2-tetrahidropiranil]oksi]heksan- 1,2,3,4,5-pentol
Други називи
1-О-алфа-D-Глукопиранозил-D-манитол
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.122.870
Е-бројеви Е953 (глазинг агентс, ...)
УНИИ
  • O(C[C@@H](O)[C@@H](O)[C@H](O)[C@H](O)CO)[C@H]1O[C@@H]([C@@H](O)[C@H](O)[C@H]1O)CO
Својства
C12H24O11
Моларна маса 344,31236
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Изомалт је шећерна замена, типа шећерног алкохола. Он се првенствено користи због његових шећеру сличних својстава. Он има веома мали утицај на ниво крвног шећера и не доприноси распадању зуба. Он садржи 2 килокалорије/г, што је половина енергетске вредности шећера.[3]

Изомалт је дисахарид који се састоји од два шећера глукозе и манитола. Он је безбојна, бела, кристалина супстанца која садржи око 5% воде у кристалној форми. Изомалт има минимални расхладни ефекат (позитивну топлоту растварања[4]), нижу од многих других шећерних алкохола, посебно ксилитола и еритритола. Изомалт је необичан по томе што је природни шећерни алкохол који се производи их репе.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Position of The American Dietetic Association (use of nutritive and nonnutritive sweeteners). J Am Diet Assoc. 1998;98:580–587.
  4. ^ Wохлфартх, Цхристиан (21. 02. 2006). ЦРЦ Хандбоок оф Ентхалпy Дата оф Полyмер-Солвент Сyстемс. ЦРЦ Пресс. ИСБН 978-0-8493-9361-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]