Јачина киселине

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Jačina kiseline je odraz njene sposobnosti ili tendencije da otpusti proton. Jaka kiselina se potpuno jonizuje u vodi; drugim rečima, jedan mol jake kiseline HA се раствара у води дајући један мол H+ и један мол коњуговане базе, A. У контрасту с тим слаба киселина подлеже парцијалној дисоцијацији, те се формира се еквилибријум киселине и њене коњуговане базе у раствору.[1]

Примери јаких киселина су хлороводонична киселина (HCl), јодоводонична киселина (HI), бромоводонична киселина (HBr), перхлорна киселина (HClO4), азотна киселина (HNO3) и сумпорна киселина (H2SO4). У води се свака од њих 100% јонизује. Што је јача киселина, то она лакше губи протон, H+. Два кључна фактора која доприносе лакоћи депротонације су поларност H—A везе и величина атома A, која условљава јачину H—A везе. Јачина киселине се такође често разматра путем стабилности коњуговане базе.

Јаче киселине имају веће Ka вредности и негативније pKa вредности од слабијих киселина.

Сулфонске киселине, које су органске оксикиселине, су класа јаких киселина, нпр толуенсулфонска киселина (тосилна киселина). За разлику од сумпорне киселине, сулфонске киселине могу да буду чврсте. Полистирен функционалисан у полистирен сулфонат је чврста високо кисела пластика.

Суперкиселине су киселине које су јаче од 100% сумпорне киселине. Примери суперкиселина су флуороантимонска киселина, магична киселина и перхлорна киселина. Суперкиселине могу формирају јонске кристалне хидронијум соли. Оне такође могу да квантитативно стабилизују карбокатјоне.

Референце[уреди]

  1. ^ Hill, John W., et al. "General Chemistry." 4th ed. New Jersey: Prentice Hall, 2005.

Спољашње везе[уреди]