Перхлорна киселина
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
Перхлорна киселина; хидроксидотриоксидихлорат
| |
| Идентификација | |
3D модел (Јмол)
|
|
| ECHA InfoCard | 100.028.648 |
| MeSH | Perchloric+acid |
| RTECS | SC7500000 |
| |
| Својства | |
| HClO4 | |
| Моларна маса | 100.46 g/mol |
| Агрегатно стање | безбојна течност |
| Тачка кључања | 203 °C |
| меша се | |
| Опасности | |
ЕУ класификација (DSD)
|
Оксидант (O) Корозивна (C) |
| R-ознаке | R5, R8, R35 |
| S-ознаке | (S1/2), S23, S26, S36, S45 |
| NFPA 704 | |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
Перхлорна киселина је веома јака неорганска киселина и јако оксидационо средство. Њена молекулска формула је HClO4. Перхлорна киселина је безбојна непостојана течност чија је тачка топљења -112 °C, тачка кључања 39 °C, а густина 1,76 g/cm³. На температури око 90 °C експлозивно се распада. Са водом се меша без ограничења.[1][2]
Перхлорна киселина се користи у хемијској анализи за уклањање матерјала органског порекла. Од соли ове киселине највећу примену имају перхлорат амонијака и калијума.
Молекулска маса перхлорне киселине је приближно 100,5 u
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
