Јунанско-Гуејџоуска висораван
| Јунанско-Гуејџоуска висораван | |
|---|---|
| Јунански плато | |
 | |
 Топографска мапа Источне Азије са обележеним Јунанском висоравни | |
| Надморска висина пода | 500 м (1.600 фт) то 2.500 м (8.200 фт) |
| Географија | |
| Земља | Кина |
| Провинције | Јунан, Гуејџоу |
| Регион | Југозападна Кина |
| Координате | 26° Н 105° Е / 26° С; 105° И |
Јунанско-Гуејџоуска висораван или Јуенгуеј плато (упрошћени кинески: 云贵高原; традиционални кинески: 雲貴高原; пињин: Yúнгуì Гāоyуáн) планинско је подручје смештено на југозападу Кине.[1][2][3] Регија се првенствено простире на провинцијама Јунан и Гуејџоу. На југозападу, Јуенгуеј је права зараван са релативно равничарским планинским подручјима, док је на североистоку Јуенгуеј углавном планинско подручје валовитих брда, клисура и крашке топографије.
Географија
[уреди | уреди извор]Дефиниција
[уреди | уреди извор]Према најстрожој дефиницији, Јунанска висораван се протеже од раседа Црвене реке[4][5][6] у Јунану на југозападу до Вулиншких планина[7][8] у Хунану на североистоку.[9] Ова регија на висоравни обухвата већи део источног Јунана и већи део Гуејџоа. Уобичајено је, међутим, да се већи део остатка Јунана и околних брдских подручја назива делом платоу Јунан-Гуејџоа чак и тамо где нема карактеристике сличне висоравни.[10]
Према широј дефиницији Јунанске висоравни, провинције би обухватале не само Јунан и Гуејџоу, већ и округ Гулин и најјужније екстреме Сичуана, источни Чунгкинг, југозападни Хубеј, западни Хунан и северозападни Гуангси.[9]
Људска географија
[уреди | уреди извор]Смештена на југозападу Кине, висораван Јуенгуеј одваја Сичуански басен од Јужне Кине. Подручје се већ дуго сматра кинеском забитим регионом.[2] Историјски гледано, висораван је била дом многих мањинских народа који су се традиционално бавили интензивном пољопривредом дуж брда и долина. Данас је регион Јуенгуеј једно од економски најдепресивнијих подручја Кине, а и провинције Гуејџоу и Јунан налазе се на задња три места на ранг листи за Индекс хуманог развоја у Кини.[11] Многи становници Јуенгуеј висоравни традиционално живе у сеоским насељима.
Главни градови на висоравни Јуенгуеј укључују Куенминг, Гуејанг и Цуењи. Јуенгуеј плато је дом су многе екстремне инжењерске подвиге, где су пруге и аутопутеви изграђени да прелазе изазован терен. Највиши мост на свету, мост Бејпанђанг, налази се на граници Јунан-Гуејџоу у срцу висоравни.[12][13][14]
Физичка географија
[уреди | уреди извор]Висораван Јуенгуеј је велика планинска регија са суровим тереном, укључујући стрме крашке врхове и дубоке клисуре.[15] На висораван подупрта великим Хенгдуан планинама на северозападу и низијским регионима на северу, истоку и југоистоку. Остали главни планински ланци прелазе или окружују делове Јуенгуеј висоравни. Планине Вуменг и Вуљен Фенг чине препреку кроз северно-централни Јуенгуеј дуж реке Ђинша (Горња Јангце). На северу, планине Далоу пролазе ивицом Јуенгуеја са сливом Сечуана. Планине Вулинг на североистоку чине прелазни терен између висоравни и равнице Јангце. На југу, венац Мјао силази до крашких брда Јужне Кине. Преко Црвене реке на југозападу, планине Ајлао чине дефинитивну баријеру.[9][16]
Високи планински врхови источног Тибета извор су многих великих азијских река, које јужно теку према Јунанско-Гуејџоуској висоравни.[17] Реке се раздвајају око висоравни, при чему се Салуен и Меконг држе југа, а Јангце се окреће ка североистоку. Већи део западне висоравни Јуенгуеј дренирају реке Нанпан и Беипан, оба од којих су изворишта Бисерне реке. Источну висораван Јуенгуеј углавном дренира река Ву, притока Јангцеа.
Главна језера су се формирала на деловима Јунана на висоравни Јуенгуеј, укључујући Дејн Чи и Фусјен језеро. Језеро Ерхај се налази на западном рубу висоравни у јужном подножју планина Хенгдуан.[9]
Клима и екологија
[уреди | уреди извор]Клима постепено прелази из сушне на југозападу у кишовиту на североистоку. У источно-централном Јунану, делови Јунанске висоравни имају полусуву климу.[18] У већини Гуејџоа клима је класификована као влажна суптропска.[19][20] Јунанско-Гуејџоуска висораван је покривена суптропским зимзеленим шумама[21][22] на већем делу своје Јунанске порције и мешовитим широколисним шумама на деловима Гуејџоа.[23][24]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Атлас оф Цхина. Беијинг, Цхина: СиноМапс Пресс. 2006. ИСБН 9787503141782.
- ^ а б Цхина'с Соутхwест. Лонелy Планет. 2007. ИСБН 9781741041859.
- ^ Сингх, Сwаран (2016). „Цхина Енгагес Итс Соутхwест Фронтиер”. Тхе неw греат гаме : Цхина анд Соутх анд Централ Асиа ин тхе ера оф реформ. Тхомас Фингар. Станфорд, Цалифорниа: Станфорд Университy Пресс. стр. 167. ИСБН 978-0-8047-9764-1. ОЦЛЦ 939553543.
- ^ Еартх Обсерваторy оф Сингапоре, НТУ. „Мyанмар еартхqуаке оф Марцх 24, 2011 – Магнитуде 6.8”. Архивирано из оригинала 2012-12-23. г. Приступљено 2012-11-07.
- ^ Wаткинсон, I.; Елдерс, C.; Халл, Р. (2008). „Тхе кинематиц хисторy оф тхе Кхлонг Маруи анд Ранонг Фаултс, соутхерн Тхаиланд”. Јоурнал оф Струцтурал Геологy. 30 (12): 1554—1571. Бибцоде:2008ЈСГ....30.1554W. дои:10.1016/ј.јсг.2008.09.001.
- ^ Тринх, П.Т.; Лием, Н.V.; Хуонг, Н.V.; Винх, Х.Q.; Тхорн, Б.V.; Тхао, Б.Т.; Тан, M.Т.; Хианг, Нгуyен (2012). „Лате Qуатернарy тецтоницс анд сеисмотецтоницс алонг тхе Ред Ривер фаулт зоне, Нортх Виетнам”. Еартх-Сциенце Ревиеwс. 114 (3–4): 224—235. Бибцоде:2012ЕСРв..114..224П. дои:10.1016/ј.еарсцирев.2012.06.008.
- ^ „Wулингyуан Сцениц анд Хисториц Интерест Ареа”. Унесцо Wорлд Херитаге Центре. Унитед Натионс Едуцатионал, Сциентифиц, анд Цултурал Организатион. Приступљено 16. 12. 2013.
- ^ „Биоспхере Ресерве Информатион: Фањингсхан”. УНЕСЦО – МАБ Биоспхере Ресервес Дирецторy. Унитед Натионс Едуцатионал, Сциентифиц, анд Цултурал Организатион. Приступљено 16. 12. 2013.
- ^ а б в г Атлас оф Цхина. Беијинг, Цхина: СиноМапс Пресс. 2006. ИСБН 9787503141782.
- ^ „Yуннан-Гуизхоу Платеау”. Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 2007-08-06.
- ^ „Цхина Натионал Хуман Девелопмент Репорт 2016 Социал Инноватион фор Инцлусиве Хуман Девелопмент” (ПДФ). Цхина Публисхинг Гроуп Цорпоратион Цхина Транслатион & Публисхинг Хоусе. 2016. Архивирано из оригинала (ПДФ) 07. 01. 2017. г. Приступљено 09. 10. 2020.
- ^ „Wорк бегинс он Дуге Беипањианг Бридге тоwерс”. Бридге Десигн анд Енгинееринг. Архивирано из оригинала 1. 1. 2015. г. Приступљено 1. 1. 2015.
- ^ Сакоwски, Ериц. „Беипањианг Бридге Дуге” (Wики). ХигхестБридгес.цом./
- ^ „Цхина'с импоссибле енгинееринг феат”. ББЦ Неwс. ББЦ. Приступљено 7. 7. 2017.
- ^ „Цхинесе Хисторy анд Статистицс - Yуннан-Гуизхоу Платеау Упланд”. Архивирано из оригинала 08. 06. 2007. г. Приступљено 2007-08-06.
- ^ Суеттингер, Роберт Лее; Куо, Пинг-цхиа. „Yуннан”. Енцyцлопæдиа Британница. Енцyцлопæдиа Британница, Инц. Приступљено 31. 8. 2017.
- ^ Yанг Qинyе (2004). Тибетан Геограпхy -- Лонг Риверс wитх Дистант Соурцес. 五洲传播出版社. ИСБН 9787508506654. Приступљено 2007-12-02.
- ^ Пеел, M. C.; Финлаyсон, Б. L.; МцМахон, Т. А. (1. 3. 2007). „Упдатед wорлд мап оф тхе Коппен-Геигер цлимате цлассифицатион” (ПДФ). хyдрол-еартх-сyст-сци.нет. Университy оф Мелбоурне: Хyдрологy анд Еартх Сyстем Сциенцес. стр. 1633—1644. Приступљено 8. 5. 2017.
- ^ „хумид субтропицал цлимате | цлиматологy | Британница”. www.британница.цом (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-12.
- ^ Сервице, УС Департмент оф Цоммерце, НОАА, Натионал Wеатхер. „НWС ЈетСтреам МАX - Аддитион Кöппен Цлимате Субдивисионс”. www.wеатхер.гов. Архивирано из оригинала 24. 12. 2018. г. Приступљено 3. 7. 2018.
- ^ „Yуннан Платеау субтропицал евергреен форестс”. Глобал Специес. Мyерс ЕнтерприсесИИ. Приступљено 11. 9. 2017.
- ^ „Еастерн Асиа: Соутхеастерн Цхина”. WWФ. Wорлд Wилдлифе Фунд. Приступљено 11. 9. 2017.
- ^ „Yуннан Платеау субтропицал евергреен форестс”. Глобал Специес. Мyерс Ентерприсес II. Архивирано из оригинала 07. 06. 2011. г. Приступљено 31. 7. 2017.
- ^ „Гуизхоу Платеау броадлеаф анд миxед форестс”. Глобал Специес. Мyерс Ентерприсес II. Архивирано из оригинала 01. 08. 2017. г. Приступљено 31. 7. 2017.
Литература
[уреди | уреди извор]- Форбес, Андреw ; Хенлеy, Давид (2011). Традерс оф тхе Голден Триангле. Цхианг Маи: Цогносценти Боокс. Традерс оф тхе Голден Триангле. Цогносценти Боокс. 2. 2. 2013. АСИН Б006ГМИД5К.
- Форбес, Андреw ; Хенлеy, Давид (2011). Цхина'с Анциент Теа Хорсе Роад. Цхианг Маи: Цогносценти Боокс. Цхина'с Анциент Теа Хорсе Роад. Цонгосценти Боокс. 4. 10. 2011. АСИН Б005ДQВ7Q2.
- Јим Гоодман (2002). Тхе Еxплоратион оф Yуннан. ISBN 7-222-03276-2.
- Степхен Мансфиелд (2007). Цхина: Yуннан Провинце. (Брадт Травел Гуиде Цхина: Yуннан Провинце) ISBN 1-84162-169-2.
- Анн Хелен Унгер анд Wалтер Унгер. (2007) Yуннан: Цхина'с Мост Беаутифул Провинце. (Орцхид Пресс) ISBN 3-7774-8390-7.
- Дамиен Харпер (2007). Цхина'с Соутхwест. (Лонелy Планет Цоунтрy & Регионал Гуидес) ISBN 1-74104-185-6.
- Патрицк Р. Бооз (1998). Yуннан. (Одyссеy Пасспорт: МцГраw-Хилл Цонтемпорарy) ISBN 0-8442-9664-3.
- Сусан К. МцЦартхy (2009). Цоммунист Мултицултуралисм: Етхниц Ревивал ин Соутхwест Цхина (Университy оф Wасхингтон Пресс) ISBN 0-295-98909-2.
- Тим Суммерс (2013), "Yуннан - А Цхинесе Бридгехеад то Асиа: А цасе студy оф Цхина'с политицал анд ецономиц релатионс wитх итс неигхбоурс" (Цхандос) ISBN 978-0-85709-444-5.
- 董志成. „Гуизхоу такес тхе греен роад то гроwтх - Цхинадаилy.цом.цн”. www.цхинадаилy.цом.цн. Приступљено 2019-06-12.
- „Хоw тхе траде wар цоулд импацт Цхина'с биг дата хуб Гуизхоу”. ЕЈ Инсигхт (на језику: енглески). 2019-05-14. Приступљено 2019-06-12.
- „Хуаwеи, Гуизхоу то деепен партнерсхип ин биг дата ареа--Цхина Ецономиц Нет”. ен.це.цн. Приступљено 2019-06-12.
- Сингх, Сwаран (2016). „Цхина Енгагес Итс Соутхwест Фронтиерс”. Тхе неw греат гаме : Цхина анд Соутх анд Централ Асиа ин тхе ера оф реформ. Тхомас Фингар. Станфорд, Цалифорниа: Станфорд Университy Пресс. стр. 151. ИСБН 978-0-8047-9764-1. ОЦЛЦ 939553543.
- Сингх, Сwаран (2016). „Цхина Енгагес Итс Соутхwест Фронтиерс”. Тхе неw греат гаме : Цхина анд Соутх анд Централ Асиа ин тхе ера оф реформ. Тхомас Фингар. Станфорд, Цалифорниа: Станфорд Университy Пресс. стр. 152. ИСБН 978-0-8047-9764-1. ОЦЛЦ 939553543.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Expansion of the Chinese Paddy Rice to the Yannan-Guizhou Plateau Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2007)