Салуен
| Салуен | |
|---|---|
 Река Салуен у Кини код града Лијуку | |
 Слив реке Салуен | |
| Опште информације | |
| Дужина | 3.289 km (2.044 mi)[1] km |
| Басен | 324.000 km2 |
| Пр. проток | 6.600 m3/s (230.000 cu ft/s)[2] m3⁄s |
| Пловност | 120 km од ушћа |
| Водоток | |
| Извор | Тибетанска висораван |
| Коор. извора | 32° 43′ 47″ N 92° 13′ 58″ E / 32.72972° СГШ; 92.23278° ИГД[3] |
| В. извора | 5.400 m |
| Ушће | Андаманско море |
| Коор. ушћа | 16° 11′ 39″ N 97° 35′ 00″ E / 16.19417° СГШ; 97.58333° ИГД |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Кина,  Мјанмар,  Тајланд |
| Притоке | Pai River, Moei River, Gyaing River, Nam Pang River, Teng River, Nam Hka |
| Река на Викимедијиној остави | |
Салуен (кин. 怒江, бур. Thanlwin Myit) је река у Кини и Мјанмару (делом је гранична река према Тајланду). Са 2.980 km дужине, то је друга најдужа река у Југоисточној Азији, после Меконга.[1] Долина реке Салуен је слабо насељена, али је богата биљним и животињским светом.
Река Салуен извире на Тибетанској висоравни (планине Ћингхај), испод глечера на 5.450 метара надморске висине. Потом тече ка југоистоку кроз кинеску провинцију Јунан. У Мјанмару Салуен протиче кроз савезну државу Шан. Улива се у Андаманско море.
Предео у горњем току реке Салуен, где она тече паралелно са рекама Меконг и Јангцекјанг (Три паралелне реке Јунана), заштићено је природно подручје (Светска баштина).
Географија и именовање[уреди | уреди извор]
Слив Салуена обухвата око 324.000 km2 (125.000 sq mi), од чега је 52 посто у Кини, 41 посто у Бурми и 7 посто у Тајланду.[4] Слив је изузетно дуг и узак, налази се између речних система Иравади и Брамапутра на западу и Меконг система на истоку, и дели краћу границу са системом Јангцекјанг на северу.[4] Са средњом надморском висином од 3.515 m (11.532 ft), слив Салуен укључује бројне залеђене планинске венце, и река великим делом тече на великој надморској висини.[2] У Кини се слив Салуен налази у Тибетској аутономној области и Јунану. У Бурми Салуен протиче кроз државу Шан, државу Каја, државу Карен и државу Мон. У Тајланду се Салуен граничи само са провинцијом Мае Хонг Сон, са притокама које се протежу у провинције Ђијанг Мај, Так и Канчанабури.
Просечна брзина протока на кинеско-бурманској граници је 6.874 km3 (5,573×109 acre⋅ft) годишње, или око 2.200 m3/s (78.000 cu ft/s).[4] Дуж границе Бурме и Тајланда, Салуен носи просечан годишњи проток од 200 km3 (160.000.000 acre⋅ft) или више од 6.300 m3/s (220.000 cu ft/s).[4] Процењени проток на ушћу је 210 km3 (170.000.000 acre⋅ft) годишње, или 6.600 m3/s (230.000 cu ft/s).[2] Око 89 одсто годишњег тока се дешава у сезони монсуна (од средине маја до новембра), а само 11 одсто у остатку године.[5]
Становништво слива Салуена се процењује на 24 милиона или 76 особа/km2. Око 10 милиона људи живи поред или у близини реке. Људи у сливу Салуена представљају велику разноликост етничких група. У Кини, слив Салуен је дом за Бланге, Дерунге, Лисе, Нуе, Палаунге (Деанг), Шане, Тибетанце и Вае. У Бурми и Мјанмару, главне етничке групе укључују Ака, Лаху, Лису, Хмонг, Качин, Карен, Карени, Коканг, Па'О, Шан и Јао.[6] Највећа густина насељености је у држави Мон (300 људи/km2) и Јунану (100 људи/km2), док је најмања густина насељености на Тибету (5 особа/km2).[5]
Горњи Салуен (Кина)[уреди | уреди извор]
Салуен потиче из планина Тангула на централној Тибетанској висоравни. Извориште се налази у близини врха Денгка, источно од Тангулског превоја.[7] Највиши извор је глечер Ђангмејерганг Галоу, 5.432 m (17.822 ft) изнад нивоа мора.[3] Различити водотоци теку југозападно кроз високе планинске долине и акумулирају се у језеру Кона, на 4.594 m (15.072 ft).[8] Низводно од језера, тибетански део реке назива се Гјалмо Нагку, „црна река“. У Тибету река тече углавном унутар префектуре Нагку.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Lehner, B., Verdin, K., Jarvis, A. (2008): New global hydrography derived from spaceborne elevation data. Eos, Transactions, AGU, 89(10): 93–94.
- ^ а б в Baronas, J. Jotautas; Stevenson, Emily I.; Hackney, Christopher R.; Darby, Stephen E.; Bickle, Michael J.; Hilton, Robert G.; Larkin, Christina S.; Parsons, Daniel R.; Myo Khaing, Aung; Tipper, Edward T. (2020). „Integrating Suspended Sediment Flux in Large Alluvial River Channels: Application of a Synoptic Rouse‐Based Model to the Irrawaddy and Salween Rivers”. Journal of Geophysical Research: Earth Surface. 125 (9). Bibcode:2020JGRF..12505554B. ISSN 2169-9003. doi:10.1029/2020JF005554
.
- ^ а б в „中国科学家确定雅鲁藏布江等四条国际河流源头” (на језику: кинески). ScienceNet. 2011-08-22. Приступљено 2021-02-03.
- ^ а б в г „Transboundary River Basin Overview – Salween” (PDF). Food and Agriculture Organization of the United Nations. 2011. Приступљено 3. 11. 2020.
- ^ а б „Strategic Environmental Assessment of the Myanmar Hydropower Sector” (PDF). World Bank. 2018. Приступљено 7. 11. 2020.
- ^ Johnston, Robyn; et al. (јул 2017). „State of Knowledge: River Health in the Salween” (PDF). CORE. Приступљено 7. 11. 2020.
- ^ Björnsson et al. 2011, стр. 1174.
- ^ Cui, Jiangpeng; Tian, Lide; Biggs, Trent W.; Wen, Rong (2017). „Deuterium-excess determination of evaporation to inflow ratios of an alpine lake: Implications for water balance and modeling”. Hydrological Processes. 31 (5): 1034—1046. Bibcode:2017HyPr...31.1034C. ISSN 0885-6087. S2CID 132522836. doi:10.1002/hyp.11085.
Литература[уреди | уреди извор]
- Björnsson, Helgi; Oerlemans, Johannes; Shroder, John F.; Tranter, Martyn; Bishop, Michael P.; Haeberli, Wilfried (2011). Encyclopedia of Snow, Ice and Glaciers. Springer. ISBN 9789048126415.
- Bonington, Chris; Clarke, Charles (2020). Tibet's Secret Mountain: The Triumph of Sepu Kangri. Vertebrate Publishing. ISBN 9781912560165.
- Bridgland, David R.; Vandenberghe, Jef; Wang, Xianyan (2019). Special External Effects on Fluvial System Evolution. MDPI AG. ISBN 9783039215447.
- Buckley, Michael (2014). Meltdown in Tibet: China's Reckless Destruction of Ecosystems from the Highlands of Tibet to the Deltas of Asia. St. Martin's Publishing Group. ISBN 9781137474728.
- Campbell, Ian Charles (2009). The Mekong: Biophysical Environment of an International River Basin. Elsevier Science. ISBN 9780080920634.
- Catling, H. David (1992). Rice in Deep Water. MacMillan and the International Rice Research Institute. ISBN 9789712200052.
- Chen, Yan (2020). The Maritime Silk Road and Cultural Communication Between China and the West. Lexington Books. ISBN 9781498544054.
- Darwall, W.R.T. (2012). The status and distribution of freshwater biodiversity in Indo-Burma. International Union for Conservation of Nature and Natural Resources. ISBN 9782831714240.
- Dudley, Sandra (2010). Materialising Exile: Material Culture and Embodied Experience Among Karenni Refugees in Thailand. Berghahn Books. ISBN 9781845458096.
- Gunn, John (2004). Encyclopedia of Caves and Karst Science. Taylor & Francis. ISBN 9781135455088.
- Haokip, TS Letkhosei (2018). Ethnicity and Insurgency in Myanmar/Burma: A Comparative Study of the Kuki-Chin and Karen Insurgencies. Educreation Publishing.
- Harwood, Russell (2013). China's New Socialist Countryside: Modernity Arrives in the Nu River Valley. University of Washington Press. ISBN 9780295804781.
- McLynn, Frank (2011). The Burma Campaign: Disaster into Triumph, 1942–45. Yale University Press. ISBN 9780300178364.
- Middleton, Carl; Lamb, Vanessa (2019). Knowing the Salween River: Resource Politics of a Contested Transboundary River. SpringerOpen. ISBN 978-3-319-77439-8.
- Minahan, James (2014). Ethnic Groups of North, East and Central Asia: An Encyclopedia. ABC-CLIO. ISBN 9781610690188.
- Myint-U, Thant (2006). The River of Lost Footsteps: Histories of Burma. Farrar, Straus and Giroux.
- Ness, Immanuel (2014). The Global Prehistory of Human Migration. Wiley. ISBN 9781118970591.
- Schellinger, Paul (2012). Asia and Oceania: International Dictionary of Historic Places. Taylor & Francis. ISBN 9781136639791.
- Searle, Mike (2013). Colliding Continents: A geological exploration of the Himalaya, Karakoram, & Tibet. OUP Oxford. ISBN 9780191652493.
- Slatyer, Will (2014). Life/Death Rhythms of Capitalist Regimes – Debt Before Dishonour. Partridge Publishing Singapore. ISBN 9781482827309.
- Surakiat, Pamaree (2005). „Thai-Burmese warfare during the sixteenth century and the growth of the First Toungoo Empire” (PDF). Journal of the Siam Society. 93.
- Swan, Lawrence W. (2000). Tales of the Himalaya: Adventures of a Naturalist. Mountain N'Air Books. ISBN 9781879415294.
- Tilt, Bryan (2014). Dams and Development in China: The Moral Economy of Water and Power. Columbia University Press. ISBN 9780231538268.
- Twitchett, Denis; Mote, Denis W. (1978). The Cambridge History of China, Volume 8: The Ming Dynasty (1368–1644), Part 2. Cambridge University Press.
- West, Barbara A. (2010). Encyclopedia of the Peoples of Asia and Oceania. Facts on File, Inc. ISBN 9781438119137.
- Three Parallel Rivers of Yunnan Protected Areas at whc.unesco.org
- Three Parallel Rivers Protected Area at www.eoearth.org
- Nature Conservancy: Gongshan Nature Reserve The Nature Conservancy
- Rivers Watch East and Southeast Asia
- NuJiang River Project Архивирано на сајту Wayback Machine (13. август 2012)
- Hydrometeorological Approach to the Upper Salween River (USRB) - copyright by Dr. Christophe Lienert, Geographical Institute of the University of Berne and Kunming Institute of Botany
- China Rivers Project Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2019)
- Last Descents River Expeditions
- A history of first raft and kayak descents of the Salween in Tibet and Yunnan, China. Архивирано на сајту Wayback Machine (28. октобар 2019)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Салуен на Викимедијиној остави. |
- Phoel, Cynthia M., "Bargaining Power", in Oxfam Exchange, Fall 2004.
- Salween River Watch NGO
- Three Parallel Rivers of Yunnan Protected Areas
- Three Parallel Rivers Protected Area
- NuJiang River Project Архивирано на сајту Wayback Machine (13. август 2012)
- Salween First Descent
- Water Diversion from the Salween to the Chaophraya River
- Joint Statement of Concern by Shan Civil Society Organizations Regarding Public Meeting by Burmese Government and Hydrochina to Promote Dams on the Salween and Nam Ma Rivers Архивирано на сајту Wayback Machine (22. октобар 2019)
