Салуен

Координате: 16° 11′ 39″ N 97° 35′ 00″ E / 16.19417° СГШ; 97.58333° ИГД / 16.19417; 97.58333
С Википедије, слободне енциклопедије
Салуен
Chine 208.jpg
Река Салуен у Кини код града Лијуку
Salween watershed.png
Слив реке Салуен
Опште информације
Дужина3.289 km (2.044 mi)[1] km
Басен324.000 km2
Пр. проток6.600 m3/s (230.000 cu ft/s)[2] ​m3s
Пловност120 km од ушћа
Водоток
ИзворТибетанска висораван
Коор. извора32° 43′ 47″ N 92° 13′ 58″ E / 32.72972° СГШ; 92.23278° ИГД / 32.72972; 92.23278[3]
В. извора5.400 m
УшћеАндаманско море
Коор. ушћа16° 11′ 39″ N 97° 35′ 00″ E / 16.19417° СГШ; 97.58333° ИГД / 16.19417; 97.58333
Географске карактеристике
Држава/е Кина,  Мјанмар,  Тајланд
ПритокеPai River, Moei River, Gyaing River, Nam Pang River, Teng River, Nam Hka
Река на Викимедијиној остави

Салуен (кин. 怒江, бур. Thanlwin Myit) је река у Кини и Мјанмару (делом је гранична река према Тајланду). Са 2.980 km дужине, то је друга најдужа река у Југоисточној Азији, после Меконга.[1] Долина реке Салуен је слабо насељена, али је богата биљним и животињским светом.

Река Салуен извире на Тибетанској висоравни (планине Ћингхај), испод глечера на 5.450 метара надморске висине. Потом тече ка југоистоку кроз кинеску провинцију Јунан. У Мјанмару Салуен протиче кроз савезну државу Шан. Улива се у Андаманско море.

Предео у горњем току реке Салуен, где она тече паралелно са рекама Меконг и Јангцекјанг (Три паралелне реке Јунана), заштићено је природно подручје (Светска баштина).

Географија и именовање[уреди | уреди извор]

Река Салуен у близини Бингџонглуа, Јунан

Слив Салуена обухвата око 324.000 km2 (125.000 sq mi), од чега је 52 посто у Кини, 41 посто у Бурми и 7 посто у Тајланду.[4] Слив је изузетно дуг и узак, налази се између речних система Иравади и Брамапутра на западу и Меконг система на истоку, и дели краћу границу са системом Јангцекјанг на северу.[4] Са средњом надморском висином од 3.515 m (11.532 ft), слив Салуен укључује бројне залеђене планинске венце, и река великим делом тече на великој надморској висини.[2] У Кини се слив Салуен налази у Тибетској аутономној области и Јунану. У Бурми Салуен протиче кроз државу Шан, државу Каја, државу Карен и државу Мон. У Тајланду се Салуен граничи само са провинцијом Мае Хонг Сон, са притокама које се протежу у провинције Ђијанг Мај, Так и Канчанабури.

Просечна брзина протока на кинеско-бурманској граници је 6.874 km3 (5,573×109 acre⋅ft) годишње, или око 2.200 m3/s (78.000 cu ft/s).[4] Дуж границе Бурме и Тајланда, Салуен носи просечан годишњи проток од 200 km3 (160.000.000 acre⋅ft) или више од 6.300 m3/s (220.000 cu ft/s).[4] Процењени проток на ушћу је 210 km3 (170.000.000 acre⋅ft) годишње, или 6.600 m3/s (230.000 cu ft/s).[2] Око 89 одсто годишњег тока се дешава у сезони монсуна (од средине маја до новембра), а само 11 одсто у остатку године.[5]

Становништво слива Салуена се процењује на 24 милиона или 76 особа/km2. Око 10 милиона људи живи поред или у близини реке. Људи у сливу Салуена представљају велику разноликост етничких група. У Кини, слив Салуен је дом за Бланге, Дерунге, Лисе, Нуе, Палаунге (Деанг), Шане, Тибетанце и Вае. У Бурми и Мјанмару, главне етничке групе укључују Ака, Лаху, Лису, Хмонг, Качин, Карен, Карени, Коканг, Па'О, Шан и Јао.[6] Највећа густина насељености је у држави Мон (300 људи/km2) и Јунану (100 људи/km2), док је најмања густина насељености на Тибету (5 особа/km2).[5]

Горњи Салуен (Кина)[уреди | уреди извор]

Салуен потиче из планина Тангула на централној Тибетанској висоравни. Извориште се налази у близини врха Денгка, источно од Тангулског превоја.[7] Највиши извор је глечер Ђангмејерганг Галоу, 5.432 m (17.822 ft) изнад нивоа мора.[3] Различити водотоци теку југозападно кроз високе планинске долине и акумулирају се у језеру Кона, на 4.594 m (15.072 ft).[8] Низводно од језера, тибетански део реке назива се Гјалмо Нагку, „црна река“. У Тибету река тече углавном унутар префектуре Нагку.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Lehner, B., Verdin, K., Jarvis, A. (2008): New global hydrography derived from spaceborne elevation data. Eos, Transactions, AGU, 89(10): 93–94.
  2. ^ а б в Baronas, J. Jotautas; Stevenson, Emily I.; Hackney, Christopher R.; Darby, Stephen E.; Bickle, Michael J.; Hilton, Robert G.; Larkin, Christina S.; Parsons, Daniel R.; Myo Khaing, Aung; Tipper, Edward T. (2020). „Integrating Suspended Sediment Flux in Large Alluvial River Channels: Application of a Synoptic Rouse‐Based Model to the Irrawaddy and Salween Rivers”. Journal of Geophysical Research: Earth Surface. 125 (9). Bibcode:2020JGRF..12505554B. ISSN 2169-9003. doi:10.1029/2020JF005554Слободан приступ. 
  3. ^ а б в „中国科学家确定雅鲁藏布江等四条国际河流源头” (на језику: кинески). ScienceNet. 2011-08-22. Приступљено 2021-02-03. 
  4. ^ а б в г „Transboundary River Basin Overview – Salween” (PDF). Food and Agriculture Organization of the United Nations. 2011. Приступљено 3. 11. 2020. 
  5. ^ а б „Strategic Environmental Assessment of the Myanmar Hydropower Sector” (PDF). World Bank. 2018. Приступљено 7. 11. 2020. 
  6. ^ Johnston, Robyn; et al. (јул 2017). „State of Knowledge: River Health in the Salween” (PDF). CORE. Приступљено 7. 11. 2020. 
  7. ^ Björnsson et al. 2011, стр. 1174.
  8. ^ Cui, Jiangpeng; Tian, Lide; Biggs, Trent W.; Wen, Rong (2017). „Deuterium-excess determination of evaporation to inflow ratios of an alpine lake: Implications for water balance and modeling”. Hydrological Processes. 31 (5): 1034—1046. Bibcode:2017HyPr...31.1034C. ISSN 0885-6087. S2CID 132522836. doi:10.1002/hyp.11085. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]