Салуен
| Салуен | |
|---|---|
 Река Салуен у Кини код града Лијуку | |
 Слив реке Салуен | |
| Опште информације | |
| Дужина | 3.289 km (2.044 mi)[1] km |
| Басен | 324.000 km2 |
| Пр. проток | 6.600 m3/s (230.000 cu ft/s)[2] m3⁄s |
| Пловност | 120 km од ушћа |
| Водоток | |
| Извор | Тибетанска висораван |
| Коор. извора | 32° 43′ 47″ N 92° 13′ 58″ E / 32.72972° СГШ; 92.23278° ИГД[3] |
| В. извора | 5.400 m |
| Ушће | Андаманско море |
| Коор. ушћа | 16° 11′ 39″ N 97° 35′ 00″ E / 16.19417° СГШ; 97.58333° ИГД |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Кина,  Мјанмар,  Тајланд |
| Притоке | Pai River, Moei River, Gyaing River, Nam Pang River, Teng River, Nam Hka |
| Река на Викимедијиној остави | |
Салуен (кин. 怒江, бур. Thanlwin Myit) је река у Кини и Мјанмару (делом је гранична река према Тајланду). Са 2.980 km дужине, то је друга најдужа река у Југоисточној Азији, после Меконга.[1] Долина реке Салуен је слабо насељена, али је богата биљним и животињским светом.
Река Салуен извире на Тибетанској висоравни (планине Ћингхај), испод глечера на 5.450 метара надморске висине. Потом тече ка југоистоку кроз кинеску провинцију Јунан. У Мјанмару Салуен протиче кроз савезну државу Шан. Улива се у Андаманско море.
Предео у горњем току реке Салуен, где она тече паралелно са рекама Меконг и Јангцекјанг (Три паралелне реке Јунана), заштићено је природно подручје (Светска баштина).
Географија и именовање[уреди | уреди извор]
Слив Салуена обухвата око 324.000 km2 (125.000 sq mi), од чега је 52 посто у Кини, 41 посто у Бурми и 7 посто у Тајланду.[4] Слив је изузетно дуг и узак, налази се између речних система Иравади и Брамапутра на западу и Меконг система на истоку, и дели краћу границу са системом Јангцекјанг на северу.[4] Са средњом надморском висином од 3.515 m (11.532 ft), слив Салуен укључује бројне залеђене планинске венце, и река великим делом тече на великој надморској висини.[2] У Кини се слив Салуен налази у Тибетској аутономној области и Јунану. У Бурми Салуен протиче кроз државу Шан, државу Каја, државу Карен и државу Мон. У Тајланду се Салуен граничи само са провинцијом Мае Хонг Сон, са притокама које се протежу у провинције Ђијанг Мај, Так и Канчанабури.
Просечна брзина протока на кинеско-бурманској граници је 6.874 km3 (5,573×109 acre⋅ft) годишње, или око 2.200 m3/s (78.000 cu ft/s).[4] Дуж границе Бурме и Тајланда, Салуен носи просечан годишњи проток од 200 km3 (160.000.000 acre⋅ft) или више од 6.300 m3/s (220.000 cu ft/s).[4] Процењени проток на ушћу је 210 km3 (170.000.000 acre⋅ft) годишње, или 6.600 m3/s (230.000 cu ft/s).[2] Око 89 одсто годишњег тока се дешава у сезони монсуна (од средине маја до новембра), а само 11 одсто у остатку године.[5]
Становништво слива Салуена се процењује на 24 милиона или 76 особа/km2. Око 10 милиона људи живи поред или у близини реке. Људи у сливу Салуена представљају велику разноликост етничких група. У Кини, слив Салуен је дом за Бланге, Дерунге, Лисе, Нуе, Палаунге (Деанг), Шане, Тибетанце и Вае. У Бурми и Мјанмару, главне етничке групе укључују Ака, Лаху, Лису, Хмонг, Качин, Карен, Карени, Коканг, Па'О, Шан и Јао.[6] Највећа густина насељености је у држави Мон (300 људи/km2) и Јунану (100 људи/km2), док је најмања густина насељености на Тибету (5 особа/km2).[5]
Горњи Салуен (Кина)[уреди | уреди извор]
Салуен потиче из планина Тангула на централној Тибетанској висоравни. Извориште се налази у близини врха Денгка, источно од Тангулског превоја.[7] Највиши извор је глечер Ђангмејерганг Галоу, 5.432 m (17.822 ft) изнад нивоа мора.[3] Различити водотоци теку југозападно кроз високе планинске долине и акумулирају се у језеру Кона, на 4.594 m (15.072 ft).[8] Низводно од језера, тибетански део реке назива се Гјалмо Нагку, „црна река“. У Тибету река тече углавном унутар префектуре Нагку.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Lehner, B., Verdin, K., Jarvis, A. (2008): New global hydrography derived from spaceborne elevation data. Eos, Transactions, AGU, 89(10): 93–94.
- ^ а б в Baronas, J. Jotautas; Stevenson, Emily I.; Hackney, Christopher R.; Darby, Stephen E.; Bickle, Michael J.; Hilton, Robert G.; Larkin, Christina S.; Parsons, Daniel R.; Myo Khaing, Aung; Tipper, Edward T. (2020). „Integrating Suspended Sediment Flux in Large Alluvial River Channels: Application of a Synoptic Rouse‐Based Model to the Irrawaddy and Salween Rivers”. Journal of Geophysical Research: Earth Surface. 125 (9). Bibcode:2020JGRF..12505554B. ISSN 2169-9003. doi:10.1029/2020JF005554
.
- ^ а б в „中国科学家确定雅鲁藏布江等四条国际河流源头” (на језику: кинески). ScienceNet. 2011-08-22. Приступљено 2021-02-03.
- ^ а б в г „Transboundary River Basin Overview – Salween” (PDF). Food and Agriculture Organization of the United Nations. 2011. Приступљено 3. 11. 2020.
- ^ а б „Strategic Environmental Assessment of the Myanmar Hydropower Sector” (PDF). World Bank. 2018. Приступљено 7. 11. 2020.
- ^ Johnston, Robyn; et al. (јул 2017). „State of Knowledge: River Health in the Salween” (PDF). CORE. Приступљено 7. 11. 2020.
- ^ Björnsson et al. 2011, стр. 1174.
- ^ Cui, Jiangpeng; Tian, Lide; Biggs, Trent W.; Wen, Rong (2017). „Deuterium-excess determination of evaporation to inflow ratios of an alpine lake: Implications for water balance and modeling”. Hydrological Processes. 31 (5): 1034—1046. Bibcode:2017HyPr...31.1034C. ISSN 0885-6087. S2CID 132522836. doi:10.1002/hyp.11085.
Литература[уреди | уреди извор]
- Björnsson, Helgi; Oerlemans, Johannes; Shroder, John F.; Tranter, Martyn; Bishop, Michael P.; Haeberli, Wilfried (2011). Encyclopedia of Snow, Ice and Glaciers. Springer. ISBN 9789048126415.
- Bonington, Chris; Clarke, Charles (2020). Tibet's Secret Mountain: The Triumph of Sepu Kangri. Vertebrate Publishing. ISBN 9781912560165.
- Bridgland, David R.; Vandenberghe, Jef; Wang, Xianyan (2019). Special External Effects on Fluvial System Evolution. MDPI AG. ISBN 9783039215447.
- Buckley, Michael (2014). Meltdown in Tibet: China's Reckless Destruction of Ecosystems from the Highlands of Tibet to the Deltas of Asia. St. Martin's Publishing Group. ISBN 9781137474728.
- Campbell, Ian Charles (2009). The Mekong: Biophysical Environment of an International River Basin. Elsevier Science. ISBN 9780080920634.
- Catling, H. David (1992). Rice in Deep Water. MacMillan and the International Rice Research Institute. ISBN 9789712200052.
- Chen, Yan (2020). The Maritime Silk Road and Cultural Communication Between China and the West. Lexington Books. ISBN 9781498544054.
- Darwall, W.R.T. (2012). The status and distribution of freshwater biodiversity in Indo-Burma. International Union for Conservation of Nature and Natural Resources. ISBN 9782831714240.
- Dudley, Sandra (2010). Materialising Exile: Material Culture and Embodied Experience Among Karenni Refugees in Thailand. Berghahn Books. ISBN 9781845458096.
- Gunn, John (2004). Encyclopedia of Caves and Karst Science. Taylor & Francis. ISBN 9781135455088.
- Haokip, TS Letkhosei (2018). Ethnicity and Insurgency in Myanmar/Burma: A Comparative Study of the Kuki-Chin and Karen Insurgencies. Educreation Publishing.
- Harwood, Russell (2013). China's New Socialist Countryside: Modernity Arrives in the Nu River Valley. University of Washington Press. ISBN 9780295804781.
- McLynn, Frank (2011). The Burma Campaign: Disaster into Triumph, 1942–45. Yale University Press. ISBN 9780300178364.
- Middleton, Carl; Lamb, Vanessa (2019). Knowing the Salween River: Resource Politics of a Contested Transboundary River. SpringerOpen. ISBN 978-3-319-77439-8.
- Minahan, James (2014). Ethnic Groups of North, East and Central Asia: An Encyclopedia. ABC-CLIO. ISBN 9781610690188.
- Myint-U, Thant (2006). The River of Lost Footsteps: Histories of Burma. Farrar, Straus and Giroux.
- Ness, Immanuel (2014). The Global Prehistory of Human Migration. Wiley. ISBN 9781118970591.
- Schellinger, Paul (2012). Asia and Oceania: International Dictionary of Historic Places. Taylor & Francis. ISBN 9781136639791.
- Searle, Mike (2013). Colliding Continents: A geological exploration of the Himalaya, Karakoram, & Tibet. OUP Oxford. ISBN 9780191652493.
- Slatyer, Will (2014). Life/Death Rhythms of Capitalist Regimes – Debt Before Dishonour. Partridge Publishing Singapore. ISBN 9781482827309.
- Surakiat, Pamaree (2005). „Thai-Burmese warfare during the sixteenth century and the growth of the First Toungoo Empire” (PDF). Journal of the Siam Society. 93.
- Swan, Lawrence W. (2000). Tales of the Himalaya: Adventures of a Naturalist. Mountain N'Air Books. ISBN 9781879415294.
- Tilt, Bryan (2014). Dams and Development in China: The Moral Economy of Water and Power. Columbia University Press. ISBN 9780231538268.
- Twitchett, Denis; Mote, Denis W. (1978). The Cambridge History of China, Volume 8: The Ming Dynasty (1368–1644), Part 2. Cambridge University Press.
- West, Barbara A. (2010). Encyclopedia of the Peoples of Asia and Oceania. Facts on File, Inc. ISBN 9781438119137.
- Three Parallel Rivers of Yunnan Protected Areas at whc.unesco.org
- Three Parallel Rivers Protected Area at www.eoearth.org
- Nature Conservancy: Gongshan Nature Reserve The Nature Conservancy
- Rivers Watch East and Southeast Asia
- NuJiang River Project
- Hydrometeorological Approach to the Upper Salween River (USRB) - copyright by Dr. Christophe Lienert, Geographical Institute of the University of Berne and Kunming Institute of Botany
- China Rivers Project
- Last Descents River Expeditions
- A history of first raft and kayak descents of the Salween in Tibet and Yunnan, China.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Салуен на Викимедијиној остави. |
- Phoel, Cynthia M., "Bargaining Power", in Oxfam Exchange, Fall 2004.
- Salween River Watch NGO
- Three Parallel Rivers of Yunnan Protected Areas
- Three Parallel Rivers Protected Area
- NuJiang River Project
- Salween First Descent
- Water Diversion from the Salween to the Chaophraya River
- Joint Statement of Concern by Shan Civil Society Organizations Regarding Public Meeting by Burmese Government and Hydrochina to Promote Dams on the Salween and Nam Ma Rivers
