Пређи на садржај

Junansko-Guejdžouska visoravan

Координате: 26° N 105° E / 26° С; 105° И / 26; 105
С Википедије, слободне енциклопедије
Junansko-Guejdžouska visoravan
Junanski plato
Krasna geografija na Junanskom platou u blizini Guejanga
Topografska mapa Istočne Azije sa obeleženim Junanskom visoravni
Nadmorska visina poda500 m (1.600 ft) to 2.500 m (8.200 ft)
Geografija
ZemljaKina
ProvincijeJunan, Guejdžou
RegionJugozapadna Kina
Koordinate26° N 105° E / 26° С; 105° И / 26; 105
Koristeći širu definiciju, Junansko-Guejdžouska_visoravan čini svetlo zeleno područje na donjem delu ove karte

Junansko-Guejdžouska visoravan ili Juenguej plato (uprošćeni kineski: 云贵高原; tradicionalni kineski: 雲貴高原; pinjin: Yúnguì Gāoyuán) planinsko je područje smešteno na jugozapadu Kine.[1][2][3] Regija se prvenstveno prostire na provincijama Junan i Guejdžou. Na jugozapadu, Juenguej je prava zaravan sa relativno ravničarskim planinskim područjima, dok je na severoistoku Juenguej uglavnom planinsko područje valovitih brda, klisura i kraške topografije.

Prema najstrožoj definiciji, Junanska visoravan se proteže od raseda Crvene reke[4][5][6] u Junanu na jugozapadu do Vulinških planina[7][8] u Hunanu na severoistoku.[9] Ova regija na visoravni obuhvata veći deo istočnog Junana i veći deo Guejdžoa. Uobičajeno je, međutim, da se veći deo ostatka Junana i okolnih brdskih područja naziva delom platou Junan-Guejdžoa čak i tamo gde nema karakteristike slične visoravni.[10]

Prema široj definiciji Junanske visoravni, provincije bi obuhvatale ne samo Junan i Guejdžou, već i okrug Gulin i najjužnije ekstreme Sičuana, istočni Čungking, jugozapadni Hubej, zapadni Hunan i severozapadni Guangsi.[9]

Ljudska geografija

[уреди | уреди извор]

Smeštena na jugozapadu Kine, visoravan Juenguej odvaja Sičuanski basen od Južne Kine. Područje se već dugo smatra kineskom zabitim regionom.[2] Istorijski gledano, visoravan je bila dom mnogih manjinskih naroda koji su se tradicionalno bavili intenzivnom poljoprivredom duž brda i dolina. Danas je region Juenguej jedno od ekonomski najdepresivnijih područja Kine, a i provincije Guejdžou i Junan nalaze se na zadnja tri mesta na rang listi za Indeks humanog razvoja u Kini.[11] Mnogi stanovnici Juenguej visoravni tradicionalno žive u seoskim naseljima.

Glavni gradovi na visoravni Juenguej uključuju Kuenming, Guejang i Cuenji. Juenguej plato je dom su mnoge ekstremne inženjerske podvige, gde su pruge i autoputevi izgrađeni da prelaze izazovan teren. Najviši most na svetu, most Bejpanđang, nalazi se na granici Junan-Guejdžou u srcu visoravni.[12][13][14]

Fizička geografija

[уреди | уреди извор]

Visoravan Juenguej je velika planinska regija sa surovim terenom, uključujući strme kraške vrhove i duboke klisure.[15] Na visoravan poduprta velikim Hengduan planinama na severozapadu i nizijskim regionima na severu, istoku i jugoistoku. Ostali glavni planinski lanci prelaze ili okružuju delove Juenguej visoravni. Planine Vumeng i Vuljen Feng čine prepreku kroz severno-centralni Juenguej duž reke Đinša (Gornja Jangce). Na severu, planine Dalou prolaze ivicom Juengueja sa slivom Sečuana. Planine Vuling na severoistoku čine prelazni teren između visoravni i ravnice Jangce. Na jugu, venac Mjao silazi do kraških brda Južne Kine. Preko Crvene reke na jugozapadu, planine Ajlao čine definitivnu barijeru.[9][16]

Visoki planinski vrhovi istočnog Tibeta izvor su mnogih velikih azijskih reka, koje južno teku prema Junansko-Guejdžouskoj visoravni.[17] Reke se razdvajaju oko visoravni, pri čemu se Saluen i Mekong drže juga, a Jangce se okreće ka severoistoku. Veći deo zapadne visoravni Juenguej dreniraju reke Nanpan i Beipan, oba od kojih su izvorišta Biserne reke. Istočnu visoravan Juenguej uglavnom drenira reka Vu, pritoka Jangcea.

Glavna jezera su se formirala na delovima Junana na visoravni Juenguej, uključujući Dejn Či i Fusjen jezero. Jezero Erhaj se nalazi na zapadnom rubu visoravni u južnom podnožju planina Hengduan.[9]

Klima i ekologija

[уреди | уреди извор]

Klima postepeno prelazi iz sušne na jugozapadu u kišovitu na severoistoku. U istočno-centralnom Junanu, delovi Junanske visoravni imaju polusuvu klimu.[18] U većini Guejdžoa klima je klasifikovana kao vlažna suptropska.[19][20] Junansko-Guejdžouska visoravan je pokrivena suptropskim zimzelenim šumama[21][22] na većem delu svoje Junanske porcije i mešovitim širokolisnim šumama na delovima Guejdžoa.[23][24]

  1. ^ Atlas of China. Beijing, China: SinoMaps Press. 2006. ISBN 9787503141782. 
  2. ^ а б China's Southwest. Lonely Planet. 2007. ISBN 9781741041859. 
  3. ^ Singh, Swaran (2016). „China Engages Its Southwest Frontier”. The new great game : China and South and Central Asia in the era of reform. Thomas Fingar. Stanford, California: Stanford University Press. стр. 167. ISBN 978-0-8047-9764-1. OCLC 939553543. 
  4. ^ Earth Observatory of Singapore, NTU. „Myanmar earthquake of March 24, 2011 – Magnitude 6.8”. Архивирано из оригинала 2012-12-23. г. Приступљено 2012-11-07. 
  5. ^ Watkinson, I.; Elders, C.; Hall, R. (2008). „The kinematic history of the Khlong Marui and Ranong Faults, southern Thailand”. Journal of Structural Geology. 30 (12): 1554—1571. Bibcode:2008JSG....30.1554W. doi:10.1016/j.jsg.2008.09.001. 
  6. ^ Trinh, P.T.; Liem, N.V.; Huong, N.V.; Vinh, H.Q.; Thorn, B.V.; Thao, B.T.; Tan, M.T.; Hiang, Nguyen (2012). „Late Quaternary tectonics and seismotectonics along the Red River fault zone, North Vietnam”. Earth-Science Reviews. 114 (3–4): 224—235. Bibcode:2012ESRv..114..224P. doi:10.1016/j.earscirev.2012.06.008. 
  7. ^ „Wulingyuan Scenic and Historic Interest Area”. Unesco World Heritage Centre. United Nations Educational, Scientific, and Cultural Organization. Приступљено 16. 12. 2013. 
  8. ^ „Biosphere Reserve Information: Fanjingshan”. UNESCO – MAB Biosphere Reserves Directory. United Nations Educational, Scientific, and Cultural Organization. Приступљено 16. 12. 2013. 
  9. ^ а б в г Atlas of China. Beijing, China: SinoMaps Press. 2006. ISBN 9787503141782. 
  10. ^ „Yunnan-Guizhou Plateau”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 2007-08-06. 
  11. ^ „China National Human Development Report 2016 Social Innovation for Inclusive Human Development” (PDF). China Publishing Group Corporation China Translation & Publishing House. 2016. Архивирано из оригинала (PDF) 07. 01. 2017. г. Приступљено 09. 10. 2020. 
  12. ^ „Work begins on Duge Beipanjiang Bridge towers”. Bridge Design and Engineering. Архивирано из оригинала 1. 1. 2015. г. Приступљено 1. 1. 2015. 
  13. ^ Sakowski, Eric. „Beipanjiang Bridge Duge” (Wiki). HighestBridges.com. /
  14. ^ „China's impossible engineering feat”. BBC News. BBC. Приступљено 7. 7. 2017. 
  15. ^ „Chinese History and Statistics - Yunnan-Guizhou Plateau Upland”. Архивирано из оригинала 08. 06. 2007. г. Приступљено 2007-08-06. 
  16. ^ Suettinger, Robert Lee; Kuo, Ping-chia. „Yunnan”. Encyclopædia Britannica. Encyclopædia Britannica, Inc. Приступљено 31. 8. 2017. 
  17. ^ Yang Qinye (2004). Tibetan Geography -- Long Rivers with Distant Sources. 五洲传播出版社. ISBN 9787508506654. Приступљено 2007-12-02. 
  18. ^ Peel, M. C.; Finlayson, B. L.; McMahon, T. A. (1. 3. 2007). „Updated world map of the Koppen-Geiger climate classification” (PDF). hydrol-earth-syst-sci.net. University of Melbourne: Hydrology and Earth System Sciences. стр. 1633—1644. Приступљено 8. 5. 2017. 
  19. ^ „humid subtropical climate | climatology | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-12. 
  20. ^ Service, US Department of Commerce, NOAA, National Weather. „NWS JetStream MAX - Addition Köppen Climate Subdivisions”. www.weather.gov. Архивирано из оригинала 24. 12. 2018. г. Приступљено 3. 7. 2018. 
  21. ^ „Yunnan Plateau subtropical evergreen forests”. Global Species. Myers EnterprisesII. Приступљено 11. 9. 2017. 
  22. ^ „Eastern Asia: Southeastern China”. WWF. World Wildlife Fund. Приступљено 11. 9. 2017. 
  23. ^ „Yunnan Plateau subtropical evergreen forests”. Global Species. Myers Enterprises II. Архивирано из оригинала 07. 06. 2011. г. Приступљено 31. 7. 2017. 
  24. ^ „Guizhou Plateau broadleaf and mixed forests”. Global Species. Myers Enterprises II. Архивирано из оригинала 01. 08. 2017. г. Приступљено 31. 7. 2017. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]