Junansko-Guejdžouska visoravan
| Junansko-Guejdžouska visoravan | |
|---|---|
| Junanski plato | |
 | |
 Topografska mapa Istočne Azije sa obeleženim Junanskom visoravni | |
| Nadmorska visina poda | 500 m (1.600 ft) to 2.500 m (8.200 ft) |
| Geografija | |
| Zemlja | Kina |
| Provincije | Junan, Guejdžou |
| Region | Jugozapadna Kina |
| Koordinate | 26° N 105° E / 26° С; 105° И |
Junansko-Guejdžouska visoravan ili Juenguej plato (uprošćeni kineski: 云贵高原; tradicionalni kineski: 雲貴高原; pinjin: Yúnguì Gāoyuán) planinsko je područje smešteno na jugozapadu Kine.[1][2][3] Regija se prvenstveno prostire na provincijama Junan i Guejdžou. Na jugozapadu, Juenguej je prava zaravan sa relativno ravničarskim planinskim područjima, dok je na severoistoku Juenguej uglavnom planinsko područje valovitih brda, klisura i kraške topografije.
Geografija[уреди | уреди извор]
Definicija[уреди | уреди извор]
Prema najstrožoj definiciji, Junanska visoravan se proteže od raseda Crvene reke[4][5][6] u Junanu na jugozapadu do Vulinških planina[7][8] u Hunanu na severoistoku.[9] Ova regija na visoravni obuhvata veći deo istočnog Junana i veći deo Guejdžoa. Uobičajeno je, međutim, da se veći deo ostatka Junana i okolnih brdskih područja naziva delom platou Junan-Guejdžoa čak i tamo gde nema karakteristike slične visoravni.[10]
Prema široj definiciji Junanske visoravni, provincije bi obuhvatale ne samo Junan i Guejdžou, već i okrug Gulin i najjužnije ekstreme Sičuana, istočni Čungking, jugozapadni Hubej, zapadni Hunan i severozapadni Guangsi.[9]
Ljudska geografija[уреди | уреди извор]
Smeštena na jugozapadu Kine, visoravan Juenguej odvaja Sičuanski basen od Južne Kine. Područje se već dugo smatra kineskom zabitim regionom.[2] Istorijski gledano, visoravan je bila dom mnogih manjinskih naroda koji su se tradicionalno bavili intenzivnom poljoprivredom duž brda i dolina. Danas je region Juenguej jedno od ekonomski najdepresivnijih područja Kine, a i provincije Guejdžou i Junan nalaze se na zadnja tri mesta na rang listi za Indeks humanog razvoja u Kini.[11] Mnogi stanovnici Juenguej visoravni tradicionalno žive u seoskim naseljima.
Glavni gradovi na visoravni Juenguej uključuju Kuenming, Guejang i Cuenji. Juenguej plato je dom su mnoge ekstremne inženjerske podvige, gde su pruge i autoputevi izgrađeni da prelaze izazovan teren. Najviši most na svetu, most Bejpanđang, nalazi se na granici Junan-Guejdžou u srcu visoravni.[12][13][14]
Fizička geografija[уреди | уреди извор]
Visoravan Juenguej je velika planinska regija sa surovim terenom, uključujući strme kraške vrhove i duboke klisure.[15] Na visoravan poduprta velikim Hengduan planinama na severozapadu i nizijskim regionima na severu, istoku i jugoistoku. Ostali glavni planinski lanci prelaze ili okružuju delove Juenguej visoravni. Planine Vumeng i Vuljen Feng čine prepreku kroz severno-centralni Juenguej duž reke Đinša (Gornja Jangce). Na severu, planine Dalou prolaze ivicom Juengueja sa slivom Sečuana. Planine Vuling na severoistoku čine prelazni teren između visoravni i ravnice Jangce. Na jugu, venac Mjao silazi do kraških brda Južne Kine. Preko Crvene reke na jugozapadu, planine Ajlao čine definitivnu barijeru.[9][16]
Visoki planinski vrhovi istočnog Tibeta izvor su mnogih velikih azijskih reka, koje južno teku prema Junansko-Guejdžouskoj visoravni.[17] Reke se razdvajaju oko visoravni, pri čemu se Saluen i Mekong drže juga, a Jangce se okreće ka severoistoku. Veći deo zapadne visoravni Juenguej dreniraju reke Nanpan i Beipan, oba od kojih su izvorišta Biserne reke. Istočnu visoravan Juenguej uglavnom drenira reka Vu, pritoka Jangcea.
Glavna jezera su se formirala na delovima Junana na visoravni Juenguej, uključujući Dejn Či i Fusjen jezero. Jezero Erhaj se nalazi na zapadnom rubu visoravni u južnom podnožju planina Hengduan.[9]
Klima i ekologija[уреди | уреди извор]
Klima postepeno prelazi iz sušne na jugozapadu u kišovitu na severoistoku. U istočno-centralnom Junanu, delovi Junanske visoravni imaju polusuvu klimu.[18] U većini Guejdžoa klima je klasifikovana kao vlažna suptropska.[19][20] Junansko-Guejdžouska visoravan je pokrivena suptropskim zimzelenim šumama[21][22] na većem delu svoje Junanske porcije i mešovitim širokolisnim šumama na delovima Guejdžoa.[23][24]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Atlas of China. Beijing, China: SinoMaps Press. 2006. ISBN 9787503141782.
- ^ а б China's Southwest. Lonely Planet. 2007. ISBN 9781741041859.
- ^ Singh, Swaran (2016). „China Engages Its Southwest Frontier”. The new great game : China and South and Central Asia in the era of reform. Thomas Fingar. Stanford, California: Stanford University Press. стр. 167. ISBN 978-0-8047-9764-1. OCLC 939553543.
- ^ Earth Observatory of Singapore, NTU. „Myanmar earthquake of March 24, 2011 – Magnitude 6.8”. Архивирано из оригинала 2012-12-23. г. Приступљено 2012-11-07.
- ^ Watkinson, I.; Elders, C.; Hall, R. (2008). „The kinematic history of the Khlong Marui and Ranong Faults, southern Thailand”. Journal of Structural Geology. 30 (12): 1554—1571. Bibcode:2008JSG....30.1554W. doi:10.1016/j.jsg.2008.09.001.
- ^ Trinh, P.T.; Liem, N.V.; Huong, N.V.; Vinh, H.Q.; Thorn, B.V.; Thao, B.T.; Tan, M.T.; Hiang, Nguyen (2012). „Late Quaternary tectonics and seismotectonics along the Red River fault zone, North Vietnam”. Earth-Science Reviews. 114 (3–4): 224—235. Bibcode:2012ESRv..114..224P. doi:10.1016/j.earscirev.2012.06.008.
- ^ „Wulingyuan Scenic and Historic Interest Area”. Unesco World Heritage Centre. United Nations Educational, Scientific, and Cultural Organization. Приступљено 16. 12. 2013.
- ^ „Biosphere Reserve Information: Fanjingshan”. UNESCO – MAB Biosphere Reserves Directory. United Nations Educational, Scientific, and Cultural Organization. Приступљено 16. 12. 2013.
- ^ а б в г Atlas of China. Beijing, China: SinoMaps Press. 2006. ISBN 9787503141782.
- ^ „Yunnan-Guizhou Plateau”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 2007-08-06.
- ^ „China National Human Development Report 2016 Social Innovation for Inclusive Human Development” (PDF). China Publishing Group Corporation China Translation & Publishing House. 2016. Архивирано из оригинала (PDF) 07. 01. 2017. г. Приступљено 09. 10. 2020.
- ^ „Work begins on Duge Beipanjiang Bridge towers”. Bridge Design and Engineering. Архивирано из оригинала 1. 1. 2015. г. Приступљено 1. 1. 2015.
- ^ Sakowski, Eric. „Beipanjiang Bridge Duge” (Wiki). HighestBridges.com./
- ^ „China's impossible engineering feat”. BBC News. BBC. Приступљено 7. 7. 2017.
- ^ „Chinese History and Statistics - Yunnan-Guizhou Plateau Upland”. Архивирано из оригинала 08. 06. 2007. г. Приступљено 2007-08-06.
- ^ Suettinger, Robert Lee; Kuo, Ping-chia. „Yunnan”. Encyclopædia Britannica. Encyclopædia Britannica, Inc. Приступљено 31. 8. 2017.
- ^ Yang Qinye (2004). Tibetan Geography -- Long Rivers with Distant Sources. 五洲传播出版社. ISBN 9787508506654. Приступљено 2007-12-02.
- ^ Peel, M. C.; Finlayson, B. L.; McMahon, T. A. (1. 3. 2007). „Updated world map of the Koppen-Geiger climate classification” (PDF). hydrol-earth-syst-sci.net. University of Melbourne: Hydrology and Earth System Sciences. стр. 1633—1644. Приступљено 8. 5. 2017.
- ^ „humid subtropical climate | climatology | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-12.
- ^ Service, US Department of Commerce, NOAA, National Weather. „NWS JetStream MAX - Addition Köppen Climate Subdivisions”. www.weather.gov. Архивирано из оригинала 24. 12. 2018. г. Приступљено 3. 7. 2018.
- ^ „Yunnan Plateau subtropical evergreen forests”. Global Species. Myers EnterprisesII. Приступљено 11. 9. 2017.
- ^ „Eastern Asia: Southeastern China”. WWF. World Wildlife Fund. Приступљено 11. 9. 2017.
- ^ „Yunnan Plateau subtropical evergreen forests”. Global Species. Myers Enterprises II. Архивирано из оригинала 07. 06. 2011. г. Приступљено 31. 7. 2017.
- ^ „Guizhou Plateau broadleaf and mixed forests”. Global Species. Myers Enterprises II. Архивирано из оригинала 01. 08. 2017. г. Приступљено 31. 7. 2017.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Forbes, Andrew ; Henley, David (2011). Traders of the Golden Triangle. Chiang Mai: Cognoscenti Books. Traders of the Golden Triangle. Cognoscenti Books. 2. 2. 2013. ASIN B006GMID5K.
- Forbes, Andrew ; Henley, David (2011). China's Ancient Tea Horse Road. Chiang Mai: Cognoscenti Books. China's Ancient Tea Horse Road. Congoscenti Books. 4. 10. 2011. ASIN B005DQV7Q2.
- Jim Goodman (2002). The Exploration of Yunnan. ISBN 7-222-03276-2.
- Stephen Mansfield (2007). China: Yunnan Province. (Bradt Travel Guide China: Yunnan Province) ISBN 1-84162-169-2.
- Ann Helen Unger and Walter Unger. (2007) Yunnan: China's Most Beautiful Province. (Orchid Press) ISBN 3-7774-8390-7.
- Damien Harper (2007). China's Southwest. (Lonely Planet Country & Regional Guides) ISBN 1-74104-185-6.
- Patrick R. Booz (1998). Yunnan. (Odyssey Passport: McGraw-Hill Contemporary) ISBN 0-8442-9664-3.
- Susan K. McCarthy (2009). Communist Multiculturalism: Ethnic Revival in Southwest China (University of Washington Press) ISBN 0-295-98909-2.
- Tim Summers (2013), "Yunnan - A Chinese Bridgehead to Asia: A case study of China's political and economic relations with its neighbours" (Chandos) ISBN 978-0-85709-444-5.
- 董志成. „Guizhou takes the green road to growth - Chinadaily.com.cn”. www.chinadaily.com.cn. Приступљено 2019-06-12.
- „How the trade war could impact China's big data hub Guizhou”. EJ Insight (на језику: енглески). 2019-05-14. Приступљено 2019-06-12.
- „Huawei, Guizhou to deepen partnership in big data area--China Economic Net”. en.ce.cn. Приступљено 2019-06-12.
- Singh, Swaran (2016). „China Engages Its Southwest Frontiers”. The new great game : China and South and Central Asia in the era of reform. Thomas Fingar. Stanford, California: Stanford University Press. стр. 151. ISBN 978-0-8047-9764-1. OCLC 939553543.
- Singh, Swaran (2016). „China Engages Its Southwest Frontiers”. The new great game : China and South and Central Asia in the era of reform. Thomas Fingar. Stanford, California: Stanford University Press. стр. 152. ISBN 978-0-8047-9764-1. OCLC 939553543.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
- Expansion of the Chinese Paddy Rice to the Yannan-Guizhou Plateau Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2007)