Јуриј Лотман

С Википедије, слободне енциклопедије
Јуриј Лотман
Биста Јурија Лотмана, рад Лева Разумовског, 1980.
Пуно имеЈуриј Михаилович Лотман
Датум рођења28. фебруар 1922.
Место рођењаСанкт Петербург
Датум смрти28. октобар 1993.
Место смртиТарту

Јуриј Михаилович Лотман (рус. Ю́рий Миха́йлович Ло́тман; 28. фебруар 1922 — 28. октобар 1993) био је проминентни семиотичар, историчар културе и теоретичар литературе, који је радио на Универзитету у Тартуу. Члан је Естонске Академије Наука. Био је оснивач Тарту-московске школе семиотике и сматра се првим совјетским структуралистом, због свог раног есеја "Разграничавање лингвистичких и филолошких концепата структуре" (1963) и радова о структуралној поетици. Објављено је више од 800 његових наслова, и огромна архива (која се сада налази на Талинском Универзитету и у библиотеци Универзитета у Тартуу) укључује његову кореспонденцију са разним руским интелектуалцима.

Биографија[уреди | уреди извор]

Јуриј Лотман је рођен у јеврејској интелектуалној породици, у Петрограду у Русији. Његов отац је био адвокат Микхаил Лотман, а мајка Александра Лотман, која је завршила стоматологију на Сорбони. Његова старија сестра Ина Образтсова је дипломирала на Лењинградском конзерваторијуму и постала композитор и предавач музичке теорије, млађа сестра Викторија Лотман је проминентни кардиолог, а трећа сестра Лидија Лотман је била теоретичарка руске књижевности друге половине 19. века и радила је на Институту за Руску Књижевност на Руској Академији Наука (Пушкинова Кућа), и живела је у Санкт-Петерсбургу.

Лотман је завршио средњу школу 1939. са одличним оценама и примљен је на Лењинградски Државни Универзитет без полагања пријемног. Ту је студирао филологију, за шта се одлучио захваљујући пријатељима са универзитета Лидије Лотман (присуствовао је предавањима на филологији док је још био у средњој школи). На универзитету су му предавали славни професори и академици - Гуровски, Азадовски, Томашевски и Проп. 1940. је позван у војску и за време Другог светског рата је служио као радио оператер у артиљерији. Демобилизован је из војске 1946, и вратио се својим студијама на универзитету и коначно дипломирао са посебним похвалама 1950. Његово прво објављено истраживање бавило се руском књижевношћу и друштвеном мисли 18. и 19. века.

Пошто због антисемитизма није могао да настави са академском каријером у Лењинграду (није могао да се пријави на докторски програм), Лотман је отишао у Естонију 1950. године и од 1954. је почео да ради као предавач на Одељењу за руски језик и књижевност на Универзитету у Тартуу и касније је постао и директор одељења. У Тартуу је основао своју школу, данас познату као Тарту-московска школа семиотике. Међу члановима ове школе нашли су се Борис Успенски, Вјачеслав Иванов, Владимир Топоров, Михаил Гаспаров, Александер Пјатигорски, Исак Ревзин, Георги Лескис и други. Као резултат колективног рада, основали су теоријски оквир за семиотику културе.

Школа је позната по научном часопису Сигн Сyстем Студиес, који и данас објављује Универзитет у Тартуу (претходно име часописа је било на руском, „Труды по знаковым системам“). Данас је то најстарији семиотички часопис на свету, основан 1964.

Лотман се бавио теоријом културе, руском књижевношћу, историјом, семиотиком и семиологијом (генералном теоријом знакова и знаковних система), семиотиком филма, уметношћу, књижевношћу, роботиком и низом других дисциплина. У овим пољима је Лотман један од најцитиранијих аутора. Његова главна студија из руске књижевности је посвећена Пушкину, а међу најутицајнијим делима из семиотике и структурализма су „Семиотика филма“, „Анализа поетског текста“, „Структура уметничког текста“, „Култура и експлозија“, „Универзум ума“, и текстови о семиотичком моделу који је направио 1984. године - семиосфера.

Жена Јурија Лотмана, Зара Минц, је такође била позната теоретичарка руске књижевности и професорка у Тартуу. Имају три сина:

  • Михаил Лотман (рођен 1952.) је професор семиотике и књижевне теорије на Талинском и Универзитету у Тартуу, политички је активан и члан је естонског парламента (конзервативна Рес Публица партија);
  • Григориј Лотман (рођен 1953. године) је уметник, живи и ради у Тартуу;
  • Алексеј Лотман (рођен 1960. године) је биолог, од 2006. се такође бави политиком и члан је парламента испред естонске Зелене партије (2007-2011).

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • 1975. Lotman Jurij M.; Uspenskij B.A.; Ivanov, V.V.; Toporov, V.N. and Pjatigorskij, A.M. "Theses on the Semiotic Study of Cultures (as Applied to Slavic Texts)". U: Sebeok Thomas A. (ed.), The Tell-Tale Sign: A Survey of Semiotics. Lisse (Netherlands): Peter de Ridder, 57–84. 1975. ISBN 978-90-316-0030-4.
  • Analysis of the Poetic Text. (Preveo D. Barton Johnson.) Ann Arbor (Mich.): Ardis. 1976. ISBN 978-0-88233-106-5.
  • Semiotics of Cinema. (Preveo Mark Suino.) (Michigan Slavic Contributions.) Ann Arbor: University of Michigan Press. Семиотика кино и проблемы киноэстетики (Russian). 1976. ISBN 978-0-930042-13-4.
  • The Structure of the Artistic Text. Prevod sa ruskog Gail Lenhoff i Ronald Vroon. (Michigan Slavic Contributions 7.) Ann Arbor: University of Michigan, Department of Slavic Languages and Literatures. 1977. ISBN 978-0-930042-15-8.
  • 1979. "The origin of plot in the light of typology". Poetics Today 1(1–2), 161–184.
  • Universe of the Mind: A Semiotic Theory of Culture. (Prevela Ann Shukman, uvod napisao Umberto Eco.) London & New York: I. B. Tauris & Co Ltd. xiii+288 p. 1990. ISBN 978-1-85043-375-0.
  • 2005. "On the semiosphere". (Prevela Wilma Clark) Sign Systems Studies, 33(1): 205–229.
  • Culture and Explosion. (Semiotics, Communication and Cognition 1.) De Gruyter Mouton. 2009. ISBN 978-3-11-021845-9.

Преведена дела[уреди | уреди извор]

  • 1970. Предавања из структуралне поетике (превео Новица Петковић). Сарајево: завод за издавање уџбеника
  • 1971. Семантика броја и тип културе (с француског превео Милан Видановић). У: Улазница: часопис за културу, уметност, и друштвена питања 21 (5), 36-39.
  • 1978. Идеја I структура. У: Буњевац, Милан, ед. Структурални приказ књижевности. Београд: Нолит, 64-70.
  • 1979. Узајамни однос природног језика и метра у механизму стиха (превео Михаило Поповић). У: Александар Ацковић, ед. Трећи програм: избор. Београд: Радио Београд. 531 - 535.
  • 1979. Један динамички модел семиотичког система (превео Михаило Поповић). У: Александар Ацковић, ед. Трећи програм: избор. Београд: Радио Београд. 412 - 428
  • 1979. Семиотика појмова страх и срам у механизму културе. (превео Михаило Поповић). У: Александар Ацковић, ед. Трећи програм: избор. Београд: Радио Београд. 394 - 397
  • 1997. Како се тамане уши: не-мемоари (превела с руског Вера Зоговић). Летопис Матице српске 115 (48), 704-719
  • 2003. Култура и експлозија (превела с руског Веселка Сантини). У:Златна греда: лист за књижевност, уметност, културу и мишљење 25 (3), 44-48.
  • 2004. Семиосфера : у свету мишљења : човек, текст, семиосфера, историја (превела с руског Веселка Сантини, превод фрагмената са староруског Богдан Терзић). Нови Сад: Светови
  • 2014. Лотман, Јуриј M. и Јуриј Цвијан. Дијалог са екраном (превео с руског Зорислав Паунковић). Београд: Филмски центар Србије
  • 2017. Беседе о руској култури : свакодневица и традиције руског племства: XVIII век - почетак XIX века (превео с руског Зорислав Паунковић). Нови Сад: Академска књига

Текстови о Лотману[уреди | уреди извор]

  • Andrews, Edna 2003. Conversations with Lotman: Cultural Semiotics in Language, Literature, and Cognition. Toronto: University of Toronto Press.
  • Kull, Kalevi 1999. Towards biosemiotics with Yuri Lotman. Semiotica 127(1/4): 115–131.
  • Kull, Kalevi 2011. Juri Lotman in English: Bibliography. Sign Systems Studies 39(2/4): 343–356.
  • Lepik, Peet 2008. Universals in the Context of Juri Lotman’s Semiotics. (Tartu Semiotics Library 7.) Tartu: Tartu University Press.
  • Mandelker, Amy 1994. Semiotizing the sphere: Organicist theory in Lotman, Bakhtin, and Vernadsky. Publications of the Modern Language Association 109(3): 385–396.
  • Shukman, Ann 1977. Literature and Semiotics: A Study of the Writings of Ju. M. Lotman. Amsterdam: North Holland.
  • Waldstein, Maxim 2008. The Soviet Empire of Signs: A History of the Tartu School of Semiotics. Saarbrücken: VDM Verlag Dr. Müller.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Jurij Lotman на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Jurij_Lotman&oldid=27603151”