Клик хемија
Клик хемија је област хемије која је прилагођена за генерисање супстанци путем брзог и поузданог спајања малих јединица. Сматра се да је Бари Шејплес оставио прве записе о овом пољу 2001. године.[1][2]
Клик хемија обухвата знатан број реакција, које су преферентно: модуларне, имају широк опсег, дају високе хемијске приносе, генеришу нештетне нуспродукте, стереоспецифне су и физиолошки стабилне.
Примена[уреди | уреди извор]
Клик хемија има мноштво облика примене. Неки од њих су:
- Сепарација дводимензионом гелном електрофорезом[3]
- препаративна органска синтеза 1,4-супституисаних триазола
- модификација пептидних функција триазолима
- модификација природних продуката и лекова
- откривање лекова
- макроциклизација користећи Cu(I) катализоване триазолне реакције
- модификација ДНК и нуклеотида путем триазолне лигације
- супрамолекулска хемија: каликсарени, ротаксани, и катенани
- дизајн дендримера
- Угљено хидратни кластери и конјугација путем Cu(1) катализованих реакција триазолне лигације
- полимери
- наука о материјалима
- нанотехнологија,[4]
- Биоконјугација, нпр. азидокумарин.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Х. C. Колб, M. Г. Финн анд К. Б. Схарплесс (2001). „Цлицк Цхемистрy: Диверсе Цхемицал Фунцтион фром а Феw Гоод Реацтионс”. Ангеwандте Цхемие Интернатионал Едитион. 40 (11): 2004—2021. ПМИД 11433435. дои:10.1002/1521-3773(20010601)40:11<2004::АИД-АНИЕ2004>3.0.ЦО;2-5.
- ^ Р. А. Еванс (2007). „Тхе Рисе оф Азиде–Алкyне 1,3-Диполар 'Цлицк' Цyцлоаддитион анд итс Апплицатион то Полyмер Сциенце анд Сурфаце Модифицатион”. Аустралиан Јоурнал оф Цхемистрy. 60 (6): 384—395. дои:10.1071/ЦХ06457.
- ^ Илyа А. Остерман; Алеxеy V. Устинов; Денис V. Евдокимов; Владимир А. Корсхун; Петр V. Сергиев; Марина V. Серебрyакова; Ирина А. Демина; Мариа А. Галyамина; Вадим M. Говорун; Олга А. Донтсова (2013). „А насцент протеоме студy цомбининг цлицк цхемистрy wитх 2ДЕ” (ПДФ). ПРОТЕОМИЦС. 13 (1): 17—21. ПМИД 23161590. дои:10.1002/пмиц.201200393. Архивирано из оригинала (ПДФ) 30. 06. 2015. г. Приступљено 24. 03. 2015.
- ^ Јохн Е. Мосес & Адам D. Моорхоусе (2007). „Тхе гроwинг апплицатионс оф цлицк цхемистрy”. Цхем. Соц. Рев. 36 (36): 1249—1262. ПМИД 17619685. дои:10.1039/б613014н.