Кликер
Кликер је мала сферична играчка која се користи у игри кликери. Јављају се у више различитих боја и шара и најчешће су направљени од стакла, глине, ахата или кристала.[1] Уобичајена величина им је 1.25 cm (½ инча), мада могу да варирају у величинама од 0.635 cm (¼ инча) до 7.75 cm (3 инча). Неки уметнички кликери могу бити велики и до 30 цм (12 инча).[1] Кликери се сакупљају и из колекционарских разлога, а поједини примерци се на Интернету продају по цени од 1.000 до 1.500 €.[2]
Игре
[уреди | уреди извор]Историја
[уреди | уреди извор]
Почетком двадесетог века, мале камене кугле из око 2500. године пре нове ере, које су археолози идентификовали као кликере, пронађене су ископавањима у близини Мохенџо-Дара, на месту повезаном са цивилизацијом долине Инда.[3]:553 Кликери се често помињу у римској књижевности, као у Овидејовој песми „Нукс“ (у којој се помиње играње игре са орасима), а има и много примера кликера са ископавања локалитета повезаних са Халдејцима из Месопотамије и старог Египта. Обично су били направљени од глине, камена или стакла. Кликери су доспели у Британију, увезом из Ниских земаља, током средњег века.[4]:19
Године 1503, градско веће Нирнберга, Немачка, ограничило је играње кликерских игара на ливаду изван града.[5] Назив „кликер” („мермер”), који се користи за мале играчке лоптице, потиче из овог краја и времена, а односи се на то да су такве лопте направљене од мермера.[6] У то време, кликери су прављени у каменоломима полирањем малих фрагмената правог камена попут мермера, ахата, алабастера, кречњака, па чак и месинга.
Није познато где су кликери први пут произведени.[7] Један немачки дувач стакла је 1846. изумео маказе за кликере, уређај за прављење кликера.[8]:148 Керамички мермери су ушли у јефтину масовну производњу 1870-их.
Игра је постала популарна широм САД и других земаља.[9] Први масовно произведени кликери играчке (глина) направљени су у САД у Акрону, Охајо, од стране С. К. Дајка, почетком 1890-их. Неки од првих стаклених кликера произведених у САД такође су направљени у Акрону од стране Џејмса Харвија Лејтона. Године 1903, Мартин Фредерик Кристенсен — такође из Акрона — направио је прве машински направљене стаклене кликере на својој патентираној машини. Његова компанија, M. Ф. Кристенсен & Сон Ко, производила је милионе играчака и индустријских стаклених кликера све док нису престали са радом 1917. Следећа америчка компанија која је ушла на тржиште стаклених кликера била је Акро Агате. Ову компанију су основали Акронити 1911. године, мада се налазила у Кларксбургу, Западна Вирџинија. Данас постоје само два америчка произвођача кликера за играчке: Јабо Витро у Рину, Охајо, и Марбле Кинг, у Паден Ситију, Западна Вирџинија.[10]
Врсте игре
[уреди | уреди извор]
Једна игра популарна у Уједињеном Краљевству и Сједињеним Државама је ринг та (или „рингер”), где је круг нацртан на тлу и неколико малих кликера је постављено унутар њега. Играчи наизменично покушавају да ударе већим „та” кликере у ове кликере, настојећи да их избаце из круга.[11]
Светско првенство
[уреди | уреди извор]Британско и светско првенство у кликерима одржава се у Тинсли Грину, Западни Сасекс, Енглеска, сваке године од 1932. године.[12][13][14] (Кликери су се играли у Тинсли Грину и околини вековима:[12][15] часопис Тајм прати њихово порекло од 1588. године.[16]) Традиционално, сезона играња кликера је почињала на Чисту среду и трајала је до поднева Великог петка: играње после тога сматрало се да доноси лошу срећу.[13] Више од 20 тимова из целог света учествује на првенству, сваког Великог петка; Немачки тимови су били успешни неколико пута од 2000. године,[12][15][17] иако локални тимови из Кролија, Копторна и других села Сасекса и Сарија такође често учествују;[12][16][18] прво првенство; 1932. освојила је Елен Гири, млада девојка из Лондона.
Правила игре
[уреди | уреди извор]Постоји више начина играња, као и више врста правила. Кликери се могу играти само игре ради, а могу се играти и ради освајања кликера противничког играча.[2] Према једној верзији правила, кликери се играју у обележеном простору у коме се налази рупа. Ова рупа се у многим крајевима назива роша. Да би играч победио, треба да свој кликер убаци у рупу а онда њиме погоди кликер противничког играча, или обрнуто. Најбоље је да се кликер из првог бацања убаци у рупу, или да се добаци што ближе њој. Након што је играч завршио са својим потезом играју остали играчи. Играч који је убацио кликер у рупу има право да гађа кликер противничког играча. Уколико га погоди, избацује га из игре и осваја његов кликер, уколико је тако раније договорено, односно уколико се игра у кликере.[2]
Уколико играч није убацио кликер у рупу, а нашао се близу ње, постоји опасност да ће га наредни противник који убаци кликер у рупу врло лако погодити. Зато се понекад примењује тактика да се кликер баци што даље од рупе, нарочито у случају када га је претходни играч успешно убацио у рупу. Међутим, уколико играч ризикује и гађа у рупу, у случају поготка биће у предности, јер ће његов саиграч онда морати да бежи. Ако играч погоди кликер противничког играча пре него што је убацио свој кликер у рупу, тај погодак се памти, и ако након тога убаци кликер у рупу, победио је. Међутим, ако противнички играч у међувремену погоди његов кликер, тај погодак се поништава[2] (уколико ни противнички играч претходно није погодио рупу, јер би у том случају победио). Правила која се се убацују накнадно у игру су,"КА ЈАМИ"(у том случају играч мора да помери кликер у правцу јаме. Такође је врло познати "КРЕС". У случају кад кликер који је био у јами погоди противнички кликер и не помери га са места, противник има право да каже "НЕ ПРИМАМ КРЕС" тиме се поништава гађање и услеђује понављање истог. Противнику када изгуби се најчешће изговара реченица "ОТПЕЛИО"
Машински произвођачи из САД
[уреди | уреди извор]- M.Ф. Цхристенсен (1904–1917)[19]
- Акро Агате Цомпанy (1911–1951)[20][21]
- Цхристенсен Агате (1925–1933)[22]
- Пелтиер Гласс Цомпанy (1927–2002)[23]
- Равенсwоод (1928–1955)[24]
- Аллеy Агате (1929–1947)[25]
- Мастер Гласс (1930–1974)[26]
- Витро Агате Цомпанy (1932–2004)[27][28]
- Кокомо Опалесцент Гласс Цо. (1939–1942)[24]
- Алоx (1930-те до 1940-тих)[24]
- Јацксон Марбле Цомпанy(1945–1946)[24]
- Плаyрите Марбле анд Новелтy Цомпанy (1940–1947)[24]
- Цаиро Новелтy Цомпанy(1946–1952)[24]
- Хеатон Агате Цомпанy (1946–1971)[29]
- Давис Марбле Wоркс (1947–1948)[24]
- Марбле Кинг (1949-садашњост)[30]
- C.Е. Богард & Сонс (1971–1986)[29]
- Мид Атлантиц оф Wест Виргиниа (1990–2004)[24]
- ЈАБО, Инц. (1991–2021)[29]
- Саммy'с Моунтаин Марблес (2012-садашњост)
- Даве'с Аппалацхиан Сwирлс (2014-садашњост)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Facts on Marbles, Mark Orwell, eHow
- ^ а б в г ГДЕ СУ НЕСТАЛИ КЛИКЕРИ, Павле Ћосић, Политикин Забавник № 2996, 10. 7. 2009.
- ^ Marshall, John, ур. (1931). Mohenjo-Daro and the Indus Civilization: Being an Official Account of Archaeological Excavations Carried out by the Government of India between the Years 1922 and 1927. New Delhi: Asian Educational Services. ISBN 978-812061179-5.
- ^ Joy, Jody; Gunn, Imogen; Harknett, Sarah-Jane; Wilkinson, Eleanor (2016). Hide and Seek: Looking for Children in the Past. Cambridge: Museum of Archaeology and Anthropology, University of Cambridge. ISBN 978-0-947595-23-4.
- ^ „History of Marbles - Corner Cafe Message Board”. The baby corner. Архивирано из оригинала 2017-07-30. г. Приступљено 12. 11. 2017.
- ^ Marbles — Encyclopedia
- ^ Abernethy, Francis Edward (12. 11. 1997). Texas Toys and Games. University of North Texas Press. ISBN 978-1-57441037-2. Приступљено 12. 11. 2017 — преко Google Books.
- ^ Acton, Johnny; Adams, Tania; Packer, Matt (2006). Origin of Everyday Things. Barnes & Noble.
- ^ „Marble History”. Thinkquest. Архивирано из оригинала 2013-10-17. г.
- ^ „Marbles”. WV Encyclopedia. Приступљено 12. 11. 2017.
- ^ „British team defeats Germans to win World Marble Championship”. Reuters. 2016-03-28. Приступљено 2021-11-03.
- ^ а б в г „Losing your Marbles”. BBC Inside Out programme. BBC. 9. 6. 2003. Приступљено 13. 1. 2010.
- ^ а б Collins 2007, стр. 88.
- ^ Aitch, Iain (4. 4. 2009). „Event preview: British And World Marbles Championship, Tinsley Green”. The Guardian. London: Guardian News and Media Ltd. Приступљено 13. 1. 2010.
- ^ а б Sandy, Matt (7. 4. 2007). „Village rolls out a welcome for a World Marbles Championships”. The Times. London: Times Newspapers Ltd. Приступљено 13. 1. 2010.
- ^ а б „Sport: At Tinsley Green”. TIME magazine. TIME Inc. 17. 4. 1939. Архивирано из оригинала 14. 12. 2008. г. Приступљено 13. 1. 2010.
- ^ Pearson, Harry (26. 4. 2003). „Going under in the marble halls of Tinsley Green”. The Guardian. London: Guardian News and Media Ltd. Приступљено 13. 1. 2010.
- ^ Gwynne 1990, стр. 172.
- ^ „M. F. Christensen & Son Company”. Marble Collectors Society of America. Приступљено 25. 8. 2022.
- ^ „Akro Agate Company”. Marble Collectors Society of America. Приступљено 25. 8. 2022.
- ^ „Akro Agate Company”. Ohio History Central. Приступљено 25. 8. 2022.
- ^ „Christensen Agate Company”. Marble Collectors Society of America. Приступљено 25. 8. 2022.
- ^ „Peltier Glass Company”. Marble Collectors Society of America. Приступљено 25. 8. 2022.
- ^ а б в г д ђ е ж „All Other American Marble Companies”. Marble Collectors Society of America. Приступљено 25. 8. 2022.
- ^ „Lawrence Alley Companies”. Marble Collectors Society of America. Приступљено 25. 8. 2022.
- ^ „Master Marble Company / Master Glass Company”. Marble Collectors Society of America. Приступљено 25. 8. 2022.
- ^ „Vitro Agate Company”. Marble Collectors Society of America. Приступљено 25. 8. 2022.
- ^ „Vitro Agate Marble Co.”. Mackey's Antiques and Clock Repair. Приступљено 25. 8. 2022.
- ^ а б в „Heaton Glass Company”. Marble Collectors Society of America. Приступљено 25. 8. 2022.
- ^ „Berry Pink / Marble King”. Marble Collectors Society of America. Приступљено 25. 8. 2022.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Baumann, Paul. Collecting Antique Marbles (4th изд.).
- Collins, Sophie (2007). A Sussex Miscellany. Alfriston: Snake River Press. ISBN 978-1-906022-08-2.
- Gwynne, Peter (1990). A History of Crawley. Chichester: Phillimore & Company. ISBN 0-85033-718-6.
- "Carved stone ball". National Museums of Scotland. Retrieved 22 March 2008
- „Polished stone balls some 5,500 years' old discovered in Orkney tomb”. University of Central Lancashire.
- „Stone balls”. Ashmolean Museum. Архивирано из оригинала 11. 01. 2017. г. Приступљено 01. 05. 2023.
- „Neolithic ball”. British Museum. Search collection.
- Cummins, W.A. (1999). The Picts and their Symbols. Sutton Publishing. ISBN 0-7509-2207-9.
- „Wednesday, 7 August 2013”. Orkneyjar (blog). Dig Diary – Ness of Brodgar. 2013-08-07. Архивирано из оригинала 25. 3. 2014. г. Приступљено 10. 8. 2013.
- Evans, John, Sir (1897). The Ancient Stone Implements, Weapons and Ornaments of Great Britain (2nd изд.). Longmans, Green, & Co.
- Hart, George (1998). „Neolithic carved stone polyhedra”. Virtual polyhedra. georgehart.com.
- Lloyd, David Robert (2012). „How old are the Platonic solids?”. British Society for the History of Mathematics Bulletin. 27 (3): 131—140. S2CID 119544202. doi:10.1080/17498430.2012.670845.
- Marshall, D.N. (1976—1977). „Carved stone balls”. Proceedings of the Society of Antiquaries of Scotland. 108.
- Marshall, D.N. (1983). „Further notes on carved stone balls”. Proceedings of the Society of Antiquaries of Scotland. 113. doi:10.9750/PSAS.113.628.630.
- Secrets of Stonehenge (science documentary / transcript). Nova. PBS. новембар 2010.
- Powell, T.G.E. (1966). Prehistoric Art. Thames & Hudson. ISBN 0-500-20046-7.
- Rees, Thomas; Hunter, Fraser (2000). „Archaeological excavation of a medieval structure and an assemblage of prehistoric artefacts from the summit of Traprain Law, East Lothian, 1996 - 1997”. Proceedings of the Society of Antiquaries of Scotland. 130: 413—440.
- „Discovering the secrets of Stonehenge”. Science Daily. 20. 11. 2010. Приступљено 8. 7. 2011.
- Chris L. Stewart-Moffitt (2022). The Circular Archetype in Microcosm: The Carved Stone Balls of Late Neolithic Scotland. Archaeopress Publishing Ltd.
- Young, Andrew T. „The Ground Stone Tools of Britain and Ireland: An experimental approach”. Archaeology (doctoral research profile). University of Exeter. Архивирано из оригинала 20. 09. 2015. г. Приступљено 30. 8. 2014.
- Smith, John Alexander (1874—1876). „Notes of small ornamented stone balls found in different parts of Scotland, &c., with remarks on their supposed age and use”. Proceedings of the Society of Antiquaries of Scotland. V (11): 29—62.
- Smith, John Alexander (1874—1876). „Additional notes of small ornamented stone balls found in different parts of Scotland, &c.”. Proceedings of the Society of Antiquaries of Scotland. V (11): 313—319.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Marbles Federation
- Associated Press, Toby Sterling (4. 1. 2014). „Marbles that belonged to Anne Frank rediscovered”. Yahoo! News.
