Цивилизација долине Инда

Из Википедије, слободне енциклопедије
Историја Јужне Азије
Flag of Bhutan.svg Flag of Maldives.svg Flag of Pakistan.svg Flag of India.svg Flag of Bangladesh.svg Flag of Sri Lanka.svg Flag of Nepal.svg
Историја Индије
Камено доба 70.000–7000. п. н. е.
Култура Мергар 7000–3300. п. н. е.
Цивилизација долине Инда 3.300.–1700. п. н. е.
Касна Харапа култура 1700.–1300. п. н. е..
Ведска цивилизација 1500.–500. п. н. е.
· Краљевства античке Индије · 1200.–700. п. н. е.
Махаџанапади 700.–300. п. н. е.
Царство Магада 684.–26. п. н. е.
· Мауријско царство · 321.–184. п. н. е.
Средња краљевства Индије 230. п. н. е.–1279. нове ере
· Сатавахана царство · 230. п. н. е.–199. нове ере
· Кушанско царство · 60.–240. нове ере
· Гупта царство · 240.–550.
· Чола царство · 848.–1279.
Исламски султанати у Индији 1210.–1596.
· Делхијски султанат · 1206.–1526.
· Декански султанат · 1490.–1596.
Хојсала царство 1040.–1346.
Виџајанагара царство 1336.–1565.
Могулско царство 1526.–1707.
Марата царство 1674.–1818.
Колонијална Индија 1757.–1947.
Подела Индије 1947.-
Историје држава
Република Индија · Пакистан · Бангладеш
Шри Ланка · Непал · Бутан · Малдиви
Регионалне историје
Пенџаб · Јужна Индија · Тамил Наду · Бенгал · Асам
Пакистански региони · Синд · Тибет
Историјска карта цивилизације Долине Инда

На обалама реке Инда, у данашњем Пакистану, појавила се и развијала једна од најстаријих светских цивилизација између 2700. и 1750. п. н. е. Њена средишта су била градови Мохенџо-даро, Харапа и Лотал, са по 40.000 становника. Велике јавне грађевине, грађене од опека од блата , показују да је ова цивилизација била веома напредна. Врло мало знамо о свакодневном животу становника долине Инда, осим да су трговали са Сумерима и практиковали један од првих облика хиндуизма. Њихова је цивилизација необјашњиво пропала након 1750. п. н. е. Узрок може бити нека инвазија Аријеваца или промена тока реке Инда.

Мохенџо-даро[уреди]

Остаци града Мохенџо-даро

Градови у долини Инда били су плански грађени по узорку мреже. Имали су широке главне путеве и уске уличице. Кућни отпад одводио се одводним каналима. Све су куће биле изграђене око средишњег дворишта. Људи су током дана у том дворишту живели и радили.

Велика житница[уреди]

Неки историчари сматрају да су становници у долини Инда житницу користили као банку јер је била сигурносно складиште блага трговаца и владара овог града.

  • Житница- је имала дрвени зид дуг 46 м и кровове дуж целе грађевине.
  • Купалиште - је било једна од највећих и најважнијих грађевина у Мохенџо-дару.
  • Малена купалишта - смештена у грађевинама недалеко од главног купалишта.
  • Средишња купалишта - су се користила за верске намене, примери су обредно прање пре светковине.
  • Цитадела - је високо подручје на којем су биле смештене важне јавне грађевине. Високо подручје лакше се брани.
  • Ступа или будистичко светиште - саграђена је много касније након постојања града Мохенџо-даро. Изворни главни храм становника долине Инда може бити скривен испод хумка ступе.

Наука[уреди]

Попут већине древних цивилизација, становници долине Инда имали су свој састав за мерење масе и дуљине. То је олакшавало трговину, а могло се одређивати и вредност робе ради плаћања пореза. Ти древни становници били су и вешти лончари и металски радници. Израђивали су фине осликане посуде, фигуре од теракоте и леп златни накит. Научили су мешати бакар и калај и призводити бронзу.

Печати[уреди]

Печати индског народа

Индски народ је користио печате за показивање имовине. У сваки печат је урезана слика животиње, на пример пример једнорога, и запис. Археолози су пронашли камене печате са записима који не наликују ниједном другом старом писму. Кад би се пронашли дуги текстови, историчари би их могли дешифровати - међутим, записи у долини Инда су кратки па њихово значење остаје тајна.

Религија[уреди]

О религији у долини Инда се мало зна. Због важности воде, што доказује постојање купалишта, неки историчари су је повезали с каснијим хиндуизмом. Различите пронађене статуе могле би представљати богове и богиње. Већина кипова пронађених у индским градовима имају маске на глави и накит па се претпоставља да представљају фигуре богиња.

Спољашње везе[уреди]