Когнитивна лингвистика

С Википедије, слободне енциклопедије

Когнитивна лингвистика је интердисциплинарна грана лингвистике која комбинује знања и истраживања из психологије и из лингвистике. Она описује интеракцију између језика и когниције, затим то како језик обликује наше мисли и описује еволуцију језика паралелно са променом типичног менталитета кроз време.

Према речнику Мерриам-Wебстер, реч "когнитивно" се дефинише као "оно што укључује, што јесте само по себи или је повезано са свесном интелектуалном активношћу (као што је мишљење, расуђивање или памћење)". Овај речник такође дефинише лингвистику као "проучавање људског говора укључујући јединице, природу, структуру и промену језика".[1] Комбинацијом ове две дефиниције добијамо представу о појмовима и идејама које се разматрају у области когнитивне лингвистике. У оквиру когнитивне лингвистике, анализа појмовне и искуствене основе лингвистичких категорија је од примарне важности. Формалне структуре језика се не проучавају као да су аутономне, већ као одрази опште организације појмова, принципа категоризације, механизама обраде и искуствених и срединских утицаја.

С обзиром да когнитивна лингвистика види језик као нешто што је уграђено у свеукупне когнитивне капацитете људских бића, теме од посебног интереса за ову грану лингвистике су: структурне карактеристике категоризације природног језика (као што су: прототипичност, систематска полисемија, когнитивни модели, менталне слике и концептуална метафора); функционални принципи лингвистичке организације (као што су иконичност и природност); концептуални интерфејс између синтаксе и семантике (као што га истражују когнитивна граматика и граматика конструкција); искуствена и прагматичка позадина језика у употреби; и однос између језика и мисли, укључујући питања о лингвистичкој релативности и концептуалним универзалијама.

Оно што повезује различите врсте когнитивне лингвистике је веровање да лингвистичко знање не укључује само знање језика, већ и знање о свету чији је посредник језик. Поред тога, когнитивна лингвистика сматра да је језик истовремено утеловљен и ситуиран у посебном окружењу.

Историја[уреди | уреди извор]

Когнитивна лингвистика је релативно модерна грана лингвистике. Њени зачетници су Џорџ Лејкоф и Роналд Лангакер. Лејкоф је сковао термин "когнитивна лингвистика" 1987. године у једној од својих најпознатијих књига "Жене, ватра и опасне ствари". Он је већ пре тога написао многе публикације које разматрају улогу различитих когнитивних процеса укључених у употребу језика. Неке од тих претходних публикација су "Улога закључивања у граматици" и "Лингвистика и природна логика".

У раду објављеном 1975, "Когнитивна граматика: Нека прелиминарна нагађања", сковао је и термин "когнитивна граматика". Убрзо пошто се појавила област когнитивне лингвистике, Лејкоф је био критикован од стране многих истакнутих лингвиста. Међутим до краја 80-тих година, ова област је привукла пажњу многих и почела је да се развија.

Часопис Когнитивна лингвистика је основан 1990. године као први часопис специјализован за истраживања у овој области.[2]

Три централна становишта[уреди | уреди извор]

Когнитивни лингвисти одбијају теорију да ум има некакав модул за усвајање језика који је једниствен и аутономан. Ово је у супротности са ставом Ноама Чомског и осталих заступника генеративне граматике. Иако когнитивни лингвисти не оспоравају да је део људске лингвистичке способности урођен, оспоравају то да је он одвојен од остатка когниције. Они према томе одбијају распрострањено мишљење у когнитивној науци према коме има доказа за модуларност језика. Удаљавајући се од традиције семантике засноване на истинитосним условима, когнитивни лингвисти виде значење као концептуализацију. Уместо виђења значења као модела света, они га виде као менталне просторе.

Они заступају становиште да је знање лингвистичких феномена - тј. фонема, морфема и синтаксе - суштински концептуално у својој природи. Међутим, истичу да складиштење и проналажење лингвистичких података није значајно другачије од складиштења и проналажења других знања, и да употреба језика у разумевању користи сличне когнитивне способности онима које се користе за друге задатке који нису лингвистички.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мерриам-Wебстер Цоллегиате Дицтионарy. Мерриам-Wебстер, Инцорпоратед. 2003. стр. 240,724. ИСБН 978-0-87779-809-5. 
  2. ^ Бењамин Берге, Вyвyан Еванс, Јöрг Зинкен (2007). Тхе Цогнитиве Лингуистицс Реадер. Еqуиноx. стр. 3–5. ЦС1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]