Пређи на садржај

Корални Замак

Координате: 25° 30′ 1″ Н 80° 26′ 42″ W / 25.50028° С; 80.44500° З / 25.50028; -80.44500
С Википедије, слободне енциклопедије
Корални Замак
Корални Замак (Претходно познат као Камена Капија)
Координате25° 30′ 1″ Н 80° 26′ 42″ W / 25.50028° С; 80.44500° З / 25.50028; -80.44500
Изграђено1920
Упис у NRHP10 мај, 1984

Корални Замак (енгл. Цорал Цастле), је грађевина од ситнозрнастог кречњака коју је направио екцентрични Летонски Американац Едвард Ледскалнин (1887—1951). Лоцирана је у неприпојеној области Мајами-Дејд округа, Флорида, између града Хомстед и Лижер Ситија. Структура садржи бројно мегалитско камење, углавном кречњак формиран од корала, сваки камен тежи око пар тона.[1] Тренутно приватно управљана туристичка атракција. Корални Замак је забележен због легенда које се односе на његову изградњу, које тврде да је замак самостално изградио Ледскалнин користећи супротан магнетизам или натприродне способности како би померао и изрезивао бројна камења која су тежила неколико тони.[2][3]

Историја[уреди | уреди извор]

Према промоционом материјалу самог Коралног Замка, Едвард Ледскалнин је изненада био одбијен од стране своје 16-годишње веренице Агнес Скувст из Летоније, само дан пред венчање. Отишавши у Америку, добио је наводно терминалну туберкулозу, али се спонтано излечио, наводећи да су магнети имали некакав утицај на његову болест.

Едвард је провео више од 28 година градећи Корални Замак, није допуштавао никоме да га посматра док ради. Пар тинејџера тврди да су присуствовали његовом раду, тврдећи да је проузроковао блокове корала да се крећу као водонични балони. Једини алат који је Ледскалнин признао да је користио је био "држач са бесконачним кретањем".

Ледескалнин је оригинално направио замак, који је именовао "Едово Место", у Флорида Сити, Флорида, отприлике 1923. године. Купио је земљиште од Рубена Мосера, његова жена му је помогла док је имао веома озбиљан напад туберкулозе.[4][5] Флорида Сити, који се граничи са Еверглејдсом, је најјужнији град у Сједињеним Америчким Државама који није на острву. Била је веома забачена локација која се у то време веома мало развијала. Замак је остао у Флорида Ситију све до 1936. када је Ледскалнин одлучио да се пресели и понесе замак са собом. Његова друга и последња локација има поштанску адресу 28655 Јужни Дикси ауто-пут, Мајами, ФЛ 33033, који се сада појављује на листу за попис становника за Лежер Сити али који је уствари неприпојена државна територија. Он је наводно изабрао релокацију како би заштитио своју приватност у време када су започете дискусије о развијању земљишта на првобитној локацији замка.[6] Провео је три године померајући саставне структуре Коралног Замка 10 ми (16 км) (16 км) северно од Флорида Ситија на своју тренутну локацију изван Хомстеда, Флорида.

Ледскалнин је именовао његово ново место "Камена Капија" по огромној крилној капији коју је уградио у црни зид. Наставио је да ради на замку све до смрти у 1951. Комади корала коју су сада део новог замка, који нису били међу онима који су транспортовани са првобитне локације, ископани су само пар метара од зидова замка. Базен и рупа поред јужног зида су каменоломи. Источни и западни каменоломи су попуњени.

У Флорида Ситију, Ледскалнин је наплаћивао посетиоце десент центи по комаду како би обишли дворац, али пошто се преселио у Хомстед, тражио је донације од двадесет и пет центи, али је и допуштавао посетиоцима да уђу бесплатно ако нису имали новца. Постоје знакови уклесани у камење код предњег улаза који говоре да "Позвоне Звоно Два Пута". Он би сишао из свог станбеног простора , који је био на другом спрату куле дворца, како би спровео обилазак. Ледескалнин никада никоме није рекао, када су га питали, како је направио замак. Он би једноставно одговорио "Није тешко ако знаш како".

Када су га питали зашто је саградио замак, Ледаскалнин би увек нејасно одговорио да је због његових "Слатких Шеснаест". За то се широко верује да је референца на Агнес Скувст (често написано као "Сцуффс"). У Ледскалниновој властитој публикацији Књиге За Сваки Дом, он наговештава да је "Слатких Шеснаест" више идеал него стварност. Према Летонском извештају, девојка је постојала, али је њено име уствари било Хермине Лусис.[7]

Када се Ледскалнин разболео у новембру 1951, поставио је знак на вратима главне капије "Одлазим у Болницу" и отишао је аутобусом у Џексон Меморијал Болницу у Мајамију. Ледскалнин је у једном трентуку имао инфаркт, или пре него што је напустио болницу или док је био у болници. Умро је двадесет осам дани касније од пијелонофритиса (инфекција бубрега), са 64 године. Његова умрлица бележи да је његова смрт била проузрокована уремијом-отказом бубрега, као резултат инфекције и абсцеса.[8]

Док је посед био истраживан, нађено је $3.500 међу Ледскалниновим стварима. Ледскалнин је зарадио свој приход спроводећи обиласке, продавајући памфлете о разним темама (укључујући и тему о магнетним струјама) и половичном продајом његове 10-ацре (4.0 ха) имовине зарад конструкције САД Рута 1. Пошто Ледскалнин није имао тестамент, замак је постао имовина његовог најближег рођака из Америке, нећака Херија из Мичигена.[9]

Сајт Коралног Замка извештава да је нећак био лошег здравља и да је продао замак породици из Илиноиса 1953. Међутим, ова прича се разликује од приче из читуље претходног власника Коралног Замка, Јулијуса Левина, пензионисаног златара из Чикага, Илиноис. Читуља наводи да је Левин купио посед од државе Флориде у 1952. години, и чак није ни знао да постоји замак на поседу.[10]

Нови власници су га претворили у туристичку атракцију и променили име из Камене Капије у Парк Камена Капија, а касније у Корални Замак.[11]

У јануару 1981, Левин је продао замак компанији Корални Замак, за $175,000.[12] Компанија идаље задржава власништво.

Године 1984, имовина је стављена на листу Националног Регистра Историјских Места.[13] Додато је на листу под именом "Камена Капија", али је име касније промењено у "Корални Замак" у 2011.[14]

Камени знак, испред поседа, на којем пише "Адм. 10ц Пад испод" није оригинал Коралног Замка. Ед је направио овај знак и поставио га је испред претходне локације у Фолорида Ситију када му се смучило да даје "бесплатну представу" посетиоцима који су били немарни и газили му жбуње. Овај знак је дониран од стране власника Едовог Места и у последњих неколико година постављен на тренутну локацију.

Замак[уреди | уреди извор]

Поглед из Ледскалниновог Коралног Замка.

Основе Коралног Замка су сачињене од 1,100 кратких тони (1,000 т) камења у облику зидова, разбарија, намештаја и куле замка. По обичају се верује да су направљени од корала, уставари су направљени од ситнозрнастог кречњака. Ситнозрнасти кречњак је седиментна стена састављена од малих сферичних зрна од концентрично слојевитог карбоната који могу да садрже локалне концентрације фосилних шкољки и корала. Ситнозрнасти кречњак се може наћи широм јужно-источне Флориде од Округа Палм Бич све до Флорида Кејз.[15] Ситнозрнасти кречњак је често пронађен испод само пар инча горњег слоја тла, као што је тло код Коралног Замка.

Камење је причвршћено без малтера. Постављно је једно на друго, користећ сопствену тежину како би остали на месту. Детаљи су тако вешто направљени и камење је спојено са таквим прецизношћу да светлост не може уопште да прође кроз спојеве. Високо вертикално камење од 8 стопа (2,4 м) , које сачињава опсег зида, има униформну висину. Чак и са проласком деценија и директним ударом 24. августа 1992, од стране Урагана Ендру категорије 5, камење се није померило.

Камен од тридесет тона.

Многе карактеристике и разбарије замка су значајне. Међу њима је двоспратни торањ замка који је служио као Ледскалнинов животни простор (зидови који су се састојали од камења високих 8 стопа); тачан сунчани сат; Поларис телескоп; обелиск; роштиљ; бунар; фонтана; небеске звезде и планете; и бројни комади намештаја. Намештај укључује сто у облику срца, сто у облику Флориде, двадесет пет столица за љуљање, столице које личе на полумесец, када за купање, кревети и престо.

Са пар изузетака, објекти који су направљени од једног комада камена тежили су, у просеку, око 15 кратких тони (14 т) по комаду. Највећи камен тежи 30 кратких тона (27 т) а највиши камен је монолит, постоје два таква монолита, сваки је по 25 фт (7.6м) висок.

8 стопа висока окретајућа капија од 9 кратких тони (8.2 т) , је позната структура замка, документована је на телевизијском програму У потрази за...[16] и То је невероватно.[17] Капија је урезана тако да се уклапа унутар четвртине инча од зида. Добро је избалансирана, наводно толико добро да би дете могло да је отвори једним прстом. Мистерија капијине савршено избалансиране осовине и лакоћа са којом може бити отварана је трајала деценијама све док капија није престала да ради у 1986. Како би је одклонили, шест мушкараца и дизалица од 45т су били потребни. Када је капија уклоњена, инжињери су открили како је Ледскалнин успео да је центрира и избалансира. Избушио је рупу са врха ка дну и у њу поставио метално вратило. Камен је стајао на лежиште старог камиона. Рђа код тог лежишта је проузроковала неуспех код окретања капије. Заједно са новим лежиштем и вратилом, капија је враћена на место 23. јула 1986.[18] Поново се покварила 2005 и поново је била и поправљена; међутим, не обрће се више са истом лакоћом као пре.

Корални замак остаје идаље популарна туристичка атракција. Књиге, магазини, и телевизијски програми спекулишу о томе како је Ледскалнин успео да конструише структуре и да помера камење које је тежило неколико тони. Тврдње да нико није видео Ледскалнина како ради и да је могао да учини да камење лебди су одбијене. Орвал Ирвин га је наводно видео како вади камење и гради делове зида, и илустровао је методе у његовој књизи Господин Не Могу Је Мртав.[19] Колекција Немит Филмова продуцирала је кратак документарац у 1944 о његовом раду. Сајт Коралног Замка говори, "Ако је неко икад питао Еда како је померао корално камење, Ед би само одговорио како је добро разумео законе тежине и снаге полуге."[6] Такође је изјавио да је "открио тајну пирамида", односећи се на Кеопсову пирамиду.[20]

У популарној култури[уреди | уреди извор]

  • Корални замак је некад зову Флоридин Стоунхенџ.[21]
  • Филм из 1958 Дивље Жене из Wонга је користио Корални Замак као место снимаја за храм змај-бога.[22]
  • Лунарне сцене из филма из 1961 Го на Месецу су снимљене у Коралном Замку.[23]
  • 1996 у дечјем музичком филму Џими, Дечак Чуда, Корални Замак је коришћен као позадина за пар сцена.
  • "Замак Тајни" је епизода Леонард Нимојевог програма У потрази за... (1976—1982) која укључује драматизацију Ледскалнина који помера камење са минималним трудом.[16]
  • 20. јуна 2014, Историјски Канал је емитовао сегмент о Коралном Замку у емисији Древни Ванземаљци (сезона 8, епизода 2), "Мистериозне Структуре".[24]
  • Били Ајдолова песма из 1986. "Слатких Шеснаест" је инспирисана од приче о Ледскланину и Коралном Замку.[25][26]
  • Џон Мартинова књига, Конструкција Коралног Замка,[27] објављена у новембру 2012, описује како је Ед Ледскалнин саградио његову структуру на основу основних инжињерских принципа.

Додатно[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Цорал Цастле Ревиеw анд Ратингс оф Сигхтс ин Миами”. Неw Yорк Тимес Травел. „Фроммер'с Ревиеw 
  2. ^ Бењамин, Радфорд. „Мyстерy оф тхе Цорал Цастле Еxплаинед”. Ливе Сциенце. Приступљено 27. 8. 2017. 
  3. ^ Столлзноw, Карен (1. 1. 2010). „Цорал цастле: фацт анд фолклоре”. Скептицал Инqуирер. Архивирано из оригинала 16. 10. 2017. г. Приступљено 15. 10. 2017. 
  4. ^ „Цитy оф Флорида Цитy”. Цитy оф Флорида Цитy. Архивирано из оригинала 6. 10. 2007. г. Приступљено 3. 11. 2015. 
  5. ^ „Цитy Хисторy”. Цитy оф Флорида Цитy. Архивирано из оригинала 25. 10. 2015. г. Приступљено 3. 11. 2015. 
  6. ^ а б „Wхо'с Ед?”. Цорал Цастле. Архивирано из оригинала 20. 08. 2011. г. Приступљено 9. 10. 2010. „Ед wас а верy привате персон анд wхен хе хеард абоут а планнед субдивисион беинг буилт неар хим хе децидед то мове то Хоместеад анд ин 1936 боугхт 10 ацрес оф ланд. 
  7. ^ Столлзноw, Карен. "Цорал Цастле Фацт анд Фолклоре", Скептицал Инqуирер Јануарy/Фебруарy (2010). пп. 49–53
  8. ^ „Цорал Цастле: Тхе Мyстерy оф Ед Леедскалнин анд хис Америцан Стонехенге бy бест-селлинг аутхор Рустy МцЦлуре анд Јацк Хеффрон”. Цоралцастлебоок.цом. Архивирано из оригинала 17. 05. 2014. г. Приступљено 19. 5. 2014. 
  9. ^ Wиллиам Стансфиелд. „Тхе Енигма оф Цорал Цастле”. Скептиц. 12 (2). Цхаптер: Анциент анд Модерн Мегалитхс. 
  10. ^ „Јулиус Левин обитуарy”. Цхицаго Сун-Тимес. 14. 4. 1990. Архивирано из оригинала 4. 11. 2012. г. Приступљено 20. 8. 2008. 
  11. ^ „Цорал Цастле”. СоутхФлорида.цом. Архивирано из оригинала 16. 7. 2011. г. Приступљено 20. 7. 2008. 
  12. ^ „Wаррантy Деед фор Цорал Цастле”. Цоунтy Рецордс. Миами-Даде Цоунтy Цлерк. Архивирано из оригинала 14. 12. 2007. г. Приступљено 20. 8. 2008. 
  13. ^ „Натионал Регистер Информатион Сyстем”. Натионал Регистер оф Хисториц Плацес. Сервис Националног Парка. 
  14. ^ Рецент Листингс Април 15, 2011 Архивирано на сајту Wayback Machine (28. август 2013), National Park Service, 2010-04-02. Приступљено 2011-06-11.
  15. ^ Miami Limestone, Florida Department of Environmental Protection
  16. ^ а б „The Castle of Secrets (a.k.a. Coral Castle)”. In Search of... Сезона 5. Приступљено 2. 11. 2015. 
  17. ^ „That's Incredible!”. That's Incredible!. 3. 3. 1980. 
  18. ^ 9 Ton Gate. 22. 11. 2006. Приступљено 19. 5. 2014. 
  19. ^ Irwin, Orval M. (1996). Mr. Can't is Dead: The Story of the Coral Castle. Homestead, FL. OCLC 45263633. 
  20. ^ Benjamin, Radford (28. 3. 2006). „The Mysterious Coral Castle: A Fanciful Myth”. Live Science & Skeptical Inquirer. Приступљено 20. 8. 2008. 
  21. ^ Jeff Klinkenberg. Florida's Stonehenge is Coral Castle in Homestead, Tampa Bay Times, February 1, 2013
  22. ^ „The Wild Women of Wongo : George R. Black : Free Download & Streaming : Internet Archive”. Archive.org. Приступљено 19. 5. 2014. 
  23. ^ Fred, Beldin. „Nude on the Moon (1960)”. AllMovie. Приступљено 28. 11. 2016. 
  24. ^ Ancient Aliens, S. 8, E. 2, Mysterious Structures, U.S. TV channel History
  25. ^ Billy Idol – Sweet Sixteen Live
  26. ^ Stone, Rolling (25. 9. 2014). „Preview Billy Idol's Candid Memoir 'Dancing With Myself'. Архивирано из оригинала 29. 06. 2017. г. Приступљено 6. 7. 2017. 
  27. ^ Martin, John (2012). „Coral Castle Construction: How One Man Created a Megalithic Wonder”. Приступљено 19. 5. 2014. . Шаблон:Pageisbn=9780988429703

Bibliografija[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]