Ксантелазма капка ока

С Википедије, слободне енциклопедије
Ксантелазма капка ока
СинонимиXантхеласма палпебрарум
Специјалностиофталмологија

Ксантелазма капка ока (лат. xантхеласма палпебрае) је доброћудно (бенигно) накупљање липида (масноће) и гигантских пенушавих ћелија у кожи капка. Може бити важан индикатор нарушеног метаболизма масти у јетри, код одређених хроничних болести.[1]

Ксантелазма је бенигно стање које никада не доводи до озбиљних последица, али је козметички неугодно, а већина пацијената је незадовољна својим имиџом и траже савет лекара. У том смислу пацијенти често посећују дерматолошке ординације, клинике за реконструктивну хирургију и офталмолошке клинике тражећи трајна решења.[2]

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Ксантелазма је неуобичајена лезија коже у општој популацији са грубом инциденцом од 1,2%. Чешће је код жена него код мушкараца. Старост почетка се креће од 20 до 70 година, али се најчешће виђа између 35 и 55 година.[3][4]

Чешће се јављају код жена, којима не представља значајан естетски проблем јер се може прекрити шминком.

Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]

Ксантелазма је стање у коме се меке, жуте папуле или плакови испуњени холестеролом формирају преко медијалног кантуса горњег капака. Неколико здравствених стања повезано је са појавом ксантелазме капка, укључујући:[2]

  • Хиперлипидемију, типа II која укључује тип ИИа, познат и као породична хиперхолестеролемија, и тип ИИб, који се обично назива породична комбинована хиперлипидемија Хиперлипидемија типа IV, која је такође позната као породична хипертриглицеридемија

Ксантелазм се примећује и код пацијената који су раније имали еритродерму, генерализовану инфламаторну дерматозу коже и код пацијената који су раније имали контактни дерматитис. Може бити предиктор исхемијске болести срца, инфаркта миокарда или системске атеросклерозе.[5]

У овим стањима треба имати у виду ксантелазму у диференцијалној дијагнози и разматрати одговарајућу процену и управљање овим стањем. Ова активност наглашава улогу интерпрофесионалног тима у збрињавању пацијената са овим стањем.

Раније се сматрало да ксантелазме настају само код особа са повишеним нивоима масноћа и холестерола у крви. Половина особа са ксантелазмама има уредан налаз липида у крви, и код њих је генетски фактор најзнацајнији узрочник.

Ксантелазме могу бити удружене и са хиперлипидемијом због шећерне болести, билијарне цирозе, атеросклерозе.

Хистопатологија[уреди | уреди извор]

Код кантелазме епидермис је поштеђен, а такође и папиларни дермис. У ретикуларном дермису, инфламаторни инфилтрат је периваскуларни и састоји се од мешовитих ћелија, укључујући моно и вишејезгрене пенасте ћелије унутар цитоплазматских вакуола оптерећених липидима у површинском ретикуларном дермису. Поткожни масни слој је обично поштеђен.

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Болест се манифестује у виду жућкастих масних плочастих наслага које су благо издигнуте изнад равни коже, у унутрашњим угловима очних капака. Ове наслаге у виду папула се не могу стиснути и неће нестати саме већ ће расти с временом.[6][7]

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Дијагноза је једноставна и поставља се физикалним прегледом.

Код пацијенти са ксантелазмама треба превентивно ураде биохемијске анализе нивоа липида у крви, ради њихове корекције уколико је потребна, и евентуалног откривања пратећих хроничних болести са нарушеним метаболизмом масти.

Пошто велики број особа са ксантелазмом има поремећај липида, препоручује се мерење серумског липидног профила. Такође се може урадити панел јетре, тест функције штитне жлезде, глукоза у крви наташте или ако пацијент има шећерну болест, ниво гликозилованог хемоглобина мери контролу шећера у крви у последња 3 месеца. У већини случајева, нивои холестерола и триглицерида су повишени, а ниво липопротеина високе густине (ХДЛ) је смањен. Да би се прецизно измерио профил липида, пацијенти треба да посте најмање 12 сати.

Терапија[уреди | уреди извор]

Ксантелазме се најчешће уклањају радиоталасима, чија је примена потпуно безбедна за подручје око очију за разлику од ласерског уклањања. За потпуно уклањање најчешће је довољан један третман.[8] За веће и дубоко смештене ксантелазме потребно је понекад третман поновити.[9]

Током интервенције пацијенту се прво убризгава мала количина локалног анестетика, да би се потом помоћу радиоталасне омче топлотним ефектом лагано вршило топљење наслаге масноће. Након интервенције заостају крастице које ишћезацвају за седам до десет дана.

Компликације[уреди | уреди извор]

Студија коју су спровели Цхристофферсен и сарадници,[10] сматрају да ксантелазма може бити предиктор ризика за инфаркт миокарда, исхемијску болести срца, тешку атеросклерозу, и смрти у општој популацији, независно од познатих кардиоваскуларних фактора ризика (нпр холестерола у плазми, концентрације триглицерида).

Са друге стране, арцус сенилис рожњаче није утврђен као важан предиктор ризика код ксантелазме.[10]

Прогноза[уреди | уреди извор]

Након успешне интервенције радиоталасима ксантелазма на оставља ожиљке.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Цхан CC, Лин СЈ, Хwанг ЈЈ, ет ал; Xантхеласма ис нот ассоциатед wитх инцреасед риск оф царотид атхеросцлеросис ин нормолипидаемиа. Инт Ј Цлин Працт. 2008 Феб . 62 (2): 221—7.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ). Епуб 2007 Нов 23.
  2. ^ а б Ал Абоуд, Ахмад M.; Ал Абоуд, Даифаллах M. (2021), Xантхеласма Палпебрарум, СтатПеарлс Публисхинг, ПМИД 30285396, Приступљено 2021-12-29 
  3. ^ Зак, А.; Земан, M.; Слабy, А.; Вецка, M. (јун 2014). „Xантхомас: Цлиницал анд патхопхyсиологицал релатионс”. Биомед Пап Мед Фац Унив Палацкy Оломоуц Цзецх Репуб. 158 (2): 181—8. ПМИД 24781043. дои:10.5507/бп.2014.016. 
  4. ^ Пандхи, D.; Гупта, П.; Сингал, А.; Тондон, А.; Схарма, С.; Мадху, С. V. (април 2012). „Xантхеласма палпебрарум: А маркер оф прематуре атхеросцлеросис (Риск оф атхеросцлеросис ин xантхеласма)”. Постград Мед Ј. 88 (1038): 198—204. ПМИД 22362903. С2ЦИД 207022005. дои:10.1136/постградмедј-2011-130443. 
  5. ^ Наир ПА, Сингхал Р. (2018). „Xантхеласма палпебрарум - а бриеф ревиеw.”. Цлин Цосмет Инвестиг Дерматол. 11: 1—5. ПМЦ 5739544Слободан приступ. ПМИД 29296091. дои:10.2147/ЦЦИД.С130116Слободан приступ. . [ПМЦ фрее артицле] [ПубМед] [Референце лист]
  6. ^ Мартин АЦ, Аллен C, Панг Ј, Wаттс ГФ. Детецтинг фамилиал хyперцхолестеролемиа: Тхе Јацк анд тхе Беансталк принципле. Ј Цлин Липидол. 2017 Мар - Апр; . 11 (2): 575—578.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ). [ПубМед] [Референце лист]
  7. ^ Кавоусси Х, Ебрахими А, Резаеи M, Рамезани M, Најафи Б, Кавоусси Р. Серум липид профиле анд цлиницал цхарацтеристицс оф патиентс wитх xантхеласма палпебрарум. Ан Брас Дерматол. 2016 Јул-Ауг; . 91 (4): 468—71.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ). [ПМЦ фрее артицле] [ПубМед] [Референце лист]
  8. ^ „Ремовал Оф Xантхеласма Он Еyелидс”. Xантхел (на језику: енглески). Приступљено 2020-10-12. 
  9. ^ Елабјер БК, Бусиц M, Секељ С, ет ал; Оперативе треатмент оф ларге периоцулар xантхеласма. Орбит. 200928 (1): 16—9.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  10. ^ а б Цхристофферсен M, Фрикке-Сцхмидт Р, Сцхнохр П, ет ал. Xантхеласмата, арцус цорнеае, анд исцхаемиц васцулар дисеасе анд деатх ин генерал популатион: проспецтиве цохорт студy. БМЈ. 2011 Сеп 15. 343:д5497. [Медлине]. [Фулл Теxт].

Литература[уреди | уреди извор]

  • Косе Р; Треатмент оф ларге xантхеласма палпебрарумс wитх фулл-тхицкнесс скин графтс обтаинед бy блепхаропластy. Ј Цутан Мед Сург. 2013 Маy-Јун . 17 (3): 197—200.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  • Сантаелла РМ, Нг ЈД, Wилсон ДЈ. Царбон Диоxиде Ласер-Индуцед Цомбустион оф Еxтравасатед Интраоцулар Силицоне Оил ин тхе Еyелид Мимицкинг Xантхеласма. Опхтхал Пласт Рецонстр Сург. 2011 Феб 22.
  • Дои, Хидеаки; Огаwа, Yутака (септембар 1998). „А Неw Оперативе Метход фор Треатмент оф Xантхеласма ор Xантхома Палпебрарум: Мицросургицал Инвертед Пеелинг”. Пласт Рецонстр Сург. 102 (4): 1171—4. ПМИД 9734440. дои:10.1097/00006534-199809020-00040. .
  • Хаyгоод Љ, Беннетт ЈД, Броделл РТ. (септембар 1998). „Треатмент оф xантхеласма палпебрарум wитх бицхлорацетиц ацид.”. Дерматол Сург. 24 (9): 1027—31. ПМИД 9754092. С2ЦИД 36511391. дои:10.1111/ј.1524-4725.1998.тб04297.x. .
  • Басар Е, Огуз Х, Оздемир Х; et al. (јануар 2004). „Treatment of xanthelasma palpebrarum with argon laser photocoagulation. Argon laser and xanthelasma palpebrarum”. Treatment of Xanthelasma Palpebrarum with Argon Laser Photocoagulation. Argon Laser and Xanthelasma Palpebrarum. Int Ophthalmol. 25 (1): 9—11. PMID 15085969. S2CID 2219143. doi:10.1023/b:inte.0000018523.55861.6c. .
  • Bergman R. (мај 1998). „Xanthelasma palpebrarum and risk of atherosclerosis.”. Int J Dermatol. 37 (5): 343—5. PMID 9620478. S2CID 221816110. doi:10.1046/j.1365-4362.1998.00362.x. .
  • Egan CA, Patel BC, Morschbacher R, et al. Atypical lymphoid hyperplasia of the eyelids manifesting as xanthelasma-like lesions. J Am Acad Dermatol. 1997 Nov. 37(5 Pt 2):839-42.
  • Gladstone, Geoffrey, Myint, Shoib. Xanthelasma. Roy FH and Fraunfelder FT, eds. Current Ocular Therapy. 2000. Vol. 5.: 452-3.
  • Howard GR. Xanthelasma. Roy FH, ed. Masters Technique in Ophthalmic Surgery. 1995. 520-2.
  • Ozdol S, Sahin S, Tokgozoglu L. Xanthelasma palpebrarum and its relation to atherosclerotic risk factors and lipoprotein (a). Int J Dermatol. . 47 (8). август 2008: 785—9.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  • Usatine RP. A cutaneous manifestation of a systemic disease. West J Med. 2000 Feb. 172(2):84.
  • Ustunsoy E, Demir Z, Coskunfirat K; et al. (фебруар 1997). „Extensive bilateral eyelid ptosis caused by xanthoma palpebrarum”. Extensive Bilateral Eyelid Ptosis Caused by Xanthoma Palpebrarum. Ann Plast Surg. 38 (2): 177—8. PMID 9043589. S2CID 22325514. doi:10.1097/00000637-199702000-00014. . [Medline].
  • Ribera M, Pintó X, Argimon JM, Fiol C, Pujol R, Ferrándiz C. Lipid metabolism and apolipoprotein E phenotypes in patients with xanthelasma. Am J Med. 1995 Nov. 99 (5):485-90.
  • Bergman R, Kasif Y, Aviram M, Maor I, Ullman Y, Gdal-On M, et al. Normolipidemic xanthelasma palpebrarum: lipid composition, cholesterol metabolism in monocyte-derived macrophages, and plasma lipid peroxidation. Acta Derm Venereol. 1996 Mar. 76 (2):107-10.
  • Watanabe A, Yoshimura A, Wakasugi T, Tatami R, Ueda K, Ueda R, et al. Serum lipids, lipoprotein lipids and coronary heart disease in patients with xanthelasma palpebrarum. Atherosclerosis. 1981 Feb-Mar. 38 (3-4):283-90.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).