Kukurek
- Za rod kukureka, pogledajte Kukurek (rod)
| Кукурек | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Племе: | |
| Род: | |
| Биномно име | |
| Helleborus odorus Waldst. & Kit.>
| |
Кукурек (лат. Helleborus odorus) шумска је зељаста, усправна, вишегодишња биљка из истоименог рода и породице љутића.
Пореко имена
[уреди | уреди извор]Назив ове биљке потиче од речи хелла-отрован, смртоносан и одорус-мирисан.[1]
Опис
[уреди | уреди извор]
Ризом је одлично развијен, тамно смеђ до црн.[2] Стабло кукурека је зељасто и голо, висине до 50 cm, односно исте дужине или нешто дуже од приземних листова који приземљују. При врху је мање-више разгранато.
Приземни листови су зимзелени са дугачком дршком, прстасто дељени, а по ободу тестерасто усечени, једноструко или двоструко. Лиска садржи од 7 до 11 режњева, ланцетастог облика.[2] Наличје листова има изражену нерватуру и ситне длачице. Листови на стабљици су слични приземним, само са краћим и ужим режњевима.
Цветови су крупни, величине од 5 до 7 цм, жутозелени, веома мирисави, актиноморфни и двополни. Листића цветног омотача има 5, широко су јајасти, скоро округли, ободима се преклапају. Листићи крунице преображени су у троугласте, левкасте нектарије. Прашника је много, жуте су боје. Тучкова има 3-8 са дугачким стубићем. Цвета у фебруару, марту, ређе у априлу.
Плод је мешак са дугачким кљуном и много семена. Семена су црне сјајне боје.
Станиште
[уреди | уреди извор]Насељава различита станишта од низија до брдских региона. Најчешће насељава светле шуме и шикаре. У подножју Ртњу се може наћи у мешовитој храстово-буковој шуми.
Ареал
[уреди | уреди извор]Ова врста је распрострањена у источној, централној и јужној Европи, југозападној Азији и на Кавказу.
Значај
[уреди | уреди извор]Ова врста је лековита, али и отровна биљка. Такође је и умерено медоносна биљка.
Хемијски састав
Најзначајнији састојак је хелебрин, из групе кардиотоничних хетерозида.[3] Хелебрин је заступљен у целој биљци али највише у ризому и корену. Хелеборин и хелеобореин припадају групи стереоидних сапонозида. Користе се као лаксативи у сточарству, али и као рубефацијенси и код регулисања срчаног рада.[3] Примењује се код сузбијања вашљивости и гриње шугарца, у комбинацији са чемериком и дуваном. У Србији се не употребљава кукурек у овакве сврхе.[3]
Добијање лековите дроге
Корен кукурека се узима у рано лето и потом пере хладном водом, исецка на листиове и потом суши на дневној светлости или излаже температури од 45 °Ц. Добијена сува материја има јако опорон укус док је мирис одсутан.[3]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Хеллеборус одорус, цвет -
Хеллеборус одорус, цвет
_01.jpg)
_02.jpg)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Мирисави кукуријек (Хеллеборус одорус)”. Плантеа (на језику: хрватски). 2016-10-27. Приступљено 2019-08-18.
- ^ а б „БиоРас - Биолошка Разноврсност Србије”. биорас.петница.рс. Приступљено 2019-08-18.[мртва веза]
- ^ а б в г „КУКУРЕК”. www.здравасрбија.цом. Приступљено 2019-08-18.
Литература
[уреди | уреди извор]- Шилић, Ч. 1990. Шумске зељасте биљке. Завод за уџбенике и наставна средства: Београд.