Лечење тешке акутне респираторне инфекције код оболелих од ковида 19

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Лечење тешке акутне респираторне инфекције код оболелих од ковида 19
Радиограм плућа интубираног болесника са акутним распираторним синдромом
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностургентна медицина

Лечење тешке акутне респираторне инфекције код оболелих од ковида 19 спада у групу ургентних стања због смањењчесто праћеног тешком клиничким током, са тешким неуролошким поремећајима, комом, компликованим синдромом акутног респираторног дистреса (акроним АРДС), сепсом и септичким шоком, мултиорганском дисфункцијом, укључујући акутну повреду бубрега и оштећење срца.[1] Како се код ових болесника увек не очекује опоравак упркос примењеној механичкој вентилацији (респиратора), они захтевају другу супортивну терапију и негу која се споровди у јединицама интензивног лечења. Као фактори ризика за могућу смрт у овом стању наводе се старији узраст и коморбидна болест.[2]

Тренутно се клиничко лечење болесника са ковидом 19 (енг. ЦОВИД-19 од Цоронавирус дисеасе 2019) и другим вирусним инфекцијама, укључујући САРС и МЕРС, као и сепсу и АРДС, због бројних непознаница, заснива на смерницама Светске здравствене организације, које треба да послуже као основа за оптимално лечење у јединицама интензивне неге како би се обеезбедила најбоља могућа шанса за преживљавање и омогућила примена поузданих и за сада истражних терапијских интервенција проистеклих из рандомизованих контролисаних испитивања.[3][4]

Лечење деце и трудница оболелик од ковида 19 за сада је ограничено због мало података о клиничкој презентацији болести код ових специфичних популација. До сада је регистрован релативно мали број случајева одојчади која су оболела од ковида 19 (са углавном благом клиничком сликом болести). Код деце симптоми ковида 19 су обично мање озбиљни него код одраслих (претежно доминирају кашаљ и грозница), мада је примећена и појава коинфекције.[5][6] Такође тренутно није позната разлика између клиничких манифестација код трудница оболелих од ковида 19 и не-трудница или одраслих жена у репродуктивном добу. Трудне са сумњом или потврдом Ковид-19 треба лечити потпорном терапијом узимајући у обзир имунолошке лекове и све могуће физиолошке адаптације током и након трудноће.

Рано откривање и тријажа[уреди | уреди извор]

Радиограм плуá пацијента са акутним респираторним синдромом

Рано откривање и тријажа у пандемији ковида 19 има за циљ изоловање свих пацијената са сумњом на ковид 19 у првим тачкама контакта са здравствени системом (попут хитне службе или амбуланте/клинике).

У условима пандемије ковида 19 под одређеним условима, треба имати увек у виду ову болест као могућу етиологију акутне респираторне болести, јер се она јавља код већине пацијената са ковидом 19, у облику акутне респираторне инсуфицијенције типа 1. За такве пацијенте од велике је важности рано препознавање погоршања дисања и правовремена одговарајућа респираторна подршка.

Погоршање дисајних функција код пацијената оболелих од ковида 19 може се препознати на основу следеíх знакова и симптома:

  • повећања брзине дисања,
  • неспособности пацијента да нормално говори у пуним реченицама,
  • употребе помоћних дисајних мишића,
  • смањењења нивоа кисеоника у крви и
  • повећаног захтева за додатним кисеоником.

Тријажу пацијената у пандемији Ковид-19 треба вршити применом стандардизовани тријажних инструмената, како би изолација и терапија била започета на првој линији здравственог система.

Критеријуми за рано откривање и тријажу пацијената са ковидом 19
Опсервација
1
  • Иако већина пацијената са ковидом19 има некомпликовану или благу болест (81%), код неких ће се развити тежак облик болести која захтева терапију кисеоником (14%) и у отприлике 5% случајев а интензивно лечење у јединицама интензивне неге.
  • Код критично болеснка, у већини случајева ће бити потребна механичка вентилација
  • Најчешћа дијагноза код тешких болесника са ковидом 19 је тешка упала плућа.
Опсервација
2
  • Рано препознавање сумњивих пацијената омогућава правовремено започињање одговарајућих ИПЦ мера
  • Рано идентификација особа са тешким облицима болестима, попут тешке упале плућа , омогућава оптимизовану подржавајућу негу лечење и сигурно, брзо упућивање и пријем у одређено болничко одељење или јединицу интензивне неге у складу са институционалним или националним протоколима
Опсервација
3
  • Старији пацијенти и они са коморбидитетима, као што су кардиоваскуларне болести и дијабетес мелитус, у повећаном су ризику од тешког облика болести и смртности.
  • Старији пацијенти који показују благе симптоме, и поред тога имају високи ризик од наглог погоршања и требало би да буду примљен у одређену јединицу ради пажљивог праћења тока болести.
Опсервација
4
  • За особе са благим обликом болести можда неће бити потребна хоспитализација, осим ако не постоји сумње за брзо погоршање или не постоји немогућност брзог повратка у болницу.
  • Код таквих болесника приоритет треба дати изолацији и заустављању/ублажавању могућности преноса вируса.
  • Све такве пацијенте требало би упутити на кућно лечење или у нетрадиционалне установе, према локалним / регионалним јавноздравственим протоколима за изолацију у кућама или у одређеним импровизованим ковид 19 болницама.

Дефиниције случајева оболелих од ковида 19[уреди | уреди извор]

Благи облик болести[уреди | уреди извор]

У ову групу спадају пацијенти са некомпликованом вирусном инфекцијом горњих дисајних путева, који могу имати следеће сеспецифичне, ретке и атипичне симптоме:

  • неспецифични симптоми — грозница, умор, кашаљ (са или без стварања испљувака), анорексија, малаксалост, болови у мишићима, упаљено грло, диспнеја, назална конгестија или главобоља.
  • ретки симптоми— дијареја, мучнина и повраћање.[7][8][9][10]
  • атипични симптоми — могу се јавити код старијих и имуносупресивних болесника, или код трудница

услед физиолошких адаптације на трудноћа или неповољног тока у трудноћи. Ови симптоми се могу манифестовати у облику диспнеја, грозница, ГИ-симптома или умора, и могу се преклапати са другим симптомима Ковид-19.

Упала плућа[уреди | уреди извор]

  • Одрасли са пнеумонијом, али без знакова тешке упале плућа немају потребу за додатним кисеоником.
  • Дете са блажом пнеумонијом која има кашаљ или отежано дисање + убрзо дисањ (исказано бројем удисаја/мин): нема знакова тешке упале плућа, ако је код детета: < 2 месеца: ≥ 60; < 2–11 месеци: ≥ 50; 1-5 година: ≥ 40.

Озбиљна упала плућа[уреди | уреди извор]

  • Адолесценти или одрасли: грозница или сумња на респираторну инфекцију, плус једна од следећих: респираторна стопа > 30 удисаја/мин; тешки респираторни дистрес; или СпО2 ≤ 93% на собном ваздуху
  • Дете са кашљем или потешкоћама у дисању, плус бар један од следећих симптома: централна цијаноза или СпО2 <90%; озбиљне респираторне тегобе (нпр. гроктање, веома озбиљно грчење у грудима); знакови упале плућа са општим знацима опасности: немогућност дојења или пијења, летаргија или несвестица или конвулзије (15).
  • Могу се јавити и други знакови присутне упале плућа: деформација груди, брзо дисање (са бројем удисаја / мин) код деце: < 2 месеца: ≥ 60; 2–11 месеци: ≥ 50; 1–5 година: ≥ 40.[11]
  • Док се дијагноза може поставити на основу клиничког налаза; снимање грудног коша може идентификовати или искључити неке плућне компликације.

Акутни респираторни дистрес синдром (АРДС) [12][13][14][уреди | уреди извор]

Радиограм одраслог болесника са тешким АРДС
Радиограм детета са АРДС

Акутни респираторни дистрес синдром (АРДС) или синдром акутног плућног едема клинички је синдром акутне респираторне инсуфицијенције, који настаје услед оштећења паренхима плућа. Манифестује се обостраним плућним инфилтратом, тешком и рефрактерном хипоксемијим и диспнејом, због редукције плућне комплијансе.[15]

  • Почетак болести је у року од једне недеље од познате клиничке слике или нових или погоршавајућих респираторних симптома.
  • Слика грудног коша: радиографија, ЦТ или ултразвук плућа, на којој се уочава обострана непрозирност, која није у потпуности објашњена обимом преоптерећења, и која је праћена колапсом лобуса плућа или плућа у целини или појавом квржица (нодуса).
  • Порекло плућних инфилтрата и респираторна инсуфицијенција није у потпуности објашњена срчаном инсуфицијенцијом или преоптерећењем течностима. Потребна је објективна процена (нпр ехокардиографија) да би се искључио хидростатски узрок инфилтрата/едема ако нема података о факторима ризика.
Поремећај оксигенације код одраслих[12][13][14]
Такође погледајте: Акутни респираторни дистрес синдром
  • Благ АРДС: 200 ммХг <ПаО2/ФиО2 а ≤ 300 ммХг (са ПЕЕП или ЦПАП ≥ 5 цмХ2О, без вентилације)
  • Умерено АРДС: 100 ммХг < ПаО2 / ФиО2 ≤ 200 ммХг (са ПЕЕП ≥ 5 цмХ2О, или без вентилације)
  • Тешки АРДС: ПаО2 / ФиО2 ≤ 100 ммХг (са ПЕЕП ≥ 5 цмХ2О, или без вентилације)
  • Кад ПаО2 није доступан, СпО2 / ФиО2 ≤ 315 предлаже АРДС (укључујући не-вентилиране пацијенте).
Поремећај оксигенације код деце
Такође погледајте: Педијатријски акутни респираторни дистрес синдром

За ту намену користи се метрика на бази ПаО2 увек када је доступна. Ако ПаО2 није доступан, одбити ФиО2 да би одржао СпО2 ≤ 97% до израчунавања односа ОСИ или СпО2/ФиО2: у коме је ОИ — Индекс оксигенације а ОСИ — Индекс оксигенације помоћу СпО2.

  • Билевел (НИВ или ЦПАП) ≥ 5 цмХ2О преко маске за потпуно лице: ПаО2/ФиО2 ≤ 300 ммХг или СпО2 / ФиО2 ≤ 264
  • Благи АРДС (инвазивно вентилирани): 4 ≤ ОИ < 8 или 5 ≤ ОСИ <7.5
  • Умерени АРДС (инвазивно вентилиран): 8 ≤ ОИ < 16 или 7,5 ≤ ОСИ <12,3
  • Тешки облик АРДС (инвазивно вентилирани): ОИ ≥ 16 или ОСИ ≥ 12.3.

Сепса [3][4][уреди | уреди извор]

Одрасли
  • Животно опасна дисфункција органа настала услед дисрегулираног одговора домаћина на сумњу или доказану инфекцију.
  • Знаци дисфункције органа укључују: измењен ментални статус, тешко или брзо дисање, ниска засићеност кисеоником, смањена количина мокраће,[3][16] убрзан рад срца, слаб пулс, хладни екстремитети или низак крвни притисак, мрље по кожи или лабораторијски докази коагулопатије, тромбоцитопеније, ацидозе, високог лактата или хипербилирубинемије.
Деца
  • Сумња или доказана инфекција и ≥ 2 критеријума синдрома системског инфламаторног одговора заснована на старосној доби, од којих једна мора бити повишена телесна температура или повишен број белих крвних зрнаца.

Септички шок [3][4][уреди | уреди извор]

Одрасли
перзистентна хипотензија упркос реанимацији волумена, захтевају примену вазопресора да одржавају МАП МАП ≥ 65 ммХг и ниво лактата у серуму> 2 ммол / L.
Деца
хипотензија (СБП <5. центила или> 2 СД испод нормале за старосну доб) или две или три од следећег: измењена умно стање; тахикардија или брадикардија (ХР <90 бпм или> 160 бпм код новорођенчади и ХР <70 бпм или> 150 бпм у деца); дуготрајно пуњење капилара (> 2 сец) или слаби пулс; тахипнеја; мрљаста или хладна кожа или петехијална или пурпурна кожа осип; повећани лактат; олигурија; хипертермија или хипотермија.[17]

Лечење благих облика ковида 19: симптоматско лечење и праћење[уреди | уреди извор]

Пацијентима са благим обликом болести није потребно болничко лечење, али је неопходна њихова социјална изолација у складу са националном стратегијом и ресурсима здравственог система одређене државе, да би се зауставило даље ширење вирус.

Овим пацијентима треба обезбедити симптоматско лечење, попут антипиретика због повишене температуре,

Такође пацијенте са благим обликом ковида19 треба саветовати да прате евентуални развој симптома и знакова болести и по потреби одмах потраже хитну помоћ путем националних система за обавештавање

Лечење тешког облика ковида 19: терапија кисеоником и мониторинг[уреди | уреди извор]

Види још: Механичка вентилација

Лечење додатним кисеоником треба одмах применити код пацијентима са тешком акутном респираторном инфекцијоим (акроним САРИ енг. севере ацуте респираторy инфецтион и респираторним тегобама, хипоксемијом или шоком и циљаном перифернуом капиларном сатурацијуом (засићењем) кисеоником, скраћено СпО2 > 94% (уз нпрестано праћене СпО2 употребом пулсног оксиметра).

Лечење  кисеоничком треба започети протоком од 5 L / мин а потом брзину протока повећавати како би се достигоа циљани СпО2 ≥ 93% током реанимације. Кисеоник се даје преко  кисеоничке маске за лице са резервоараом (при 10–15 L / мин) ако је пацијент у критичном стању.

Све време терапије кисеоником спроводити мониторинг (праћење) пацијента због могућих знакова клиничког погоршања, као што су бнагла прогресивна респираторна инсуфицијенције и сепса и одмах реаговати супоративном терапијом.[18][19]

Лечење тешког облика ковида 19: лечење коинфекција[уреди | уреди извор]

Такође погледајте: Коинфекција грипом и коронавирусом

Примена емпиријских антимикробних лекова је обавезна за лечење свих вероватних патогена који проузрокују САРИ и сепсу што је пре могуће, однсоно у року од једног часа од иницијалне процене да се код пацијента развила сепса.[3]

Емпиријски антибиотски третман треба да се заснива на:

  • клиничкој дијагнози (ванболничака пнеумонија, пнеумонија повезана са здравственом заштитом (ако је инфекција стечена у здравственој установи) или сепса),
  • локалним епидемиолошким сазнањима и подацима о осетљивости ипатогена,
  • националним смерницама за лечење.[3]

Емпиријска терапија треба де ескалирати на основу резултата микробиологије и клиничке процене.[3]

Лечење критичних болести и ковида 19: превенција компликација[уреди | уреди извор]

Спровеђење мера и поступака који имају за циљ да спречите компликације повезане са критичном болешћу, заснивају се пре свега на лечењу засноване на лечењу сепсе [3] или другим смерницама и углавном су ограничене на изведиве препоруке засноване на висококвалитетиним доказима. Ове мере приказане су у овој табели:

Превенција компликација
Очекивани исход Интервенција
Смањити број дана инвазивне механичке вентилације
  • Орална интубација је пожељнија од назалне интубације код адолесцената и одраслих
  • Држите пацијента у полуседећем положају (висина главе од подлоге 30° до 45°)
  • Користити затворени систем усисавања; уз повремено уклањање кондензата
  • Користите нови систем вентилатора за сваког пацијента посебно; једном када се пацијент вентилише, промените круг ако је запрљан или оштећен
  • Промените измењивач влаге и топлоте када не ради, када је запрљан или на сваких 5–7 дана
Смањити учесталости венских тромбоемболија
  • Користити фармаколошку профилаксу (хепарин мале молекулске тежине [пожељно ако је доступан] или хепарин 5.000 јединице поткожно два пута дневно) код адолесцената и одраслих без контраиндикација.
  • За оне са контраиндикацијом, користити механичку профилаксу (прекидајуће пнеуматске компресије)
Смањити учесталост примене катетера за крвоток
  • Користите контролну листу са завршетком верификованим од стране посматрача у реалном времену као подсетник за сваки корак потребан за стерилно уметање и као свакодневни подсетник за уклањање катетера ако више није потребан
Смањити учесталост декубитуса
  • Пацијента окретати свака 2 сата
Смањите учесталост појаве чира изазваног стресом и гастроинтестиналног крварење
  • Применити рану ентералну исхрану (у року од 24–48 сати од пријема)
  • Администрирати блокаторе хистамин-2 рецептора или инхибиторе протонске пумпе код пацијената са факторима ризика за ГИ крварење.
  • Фактори ризика за појаву крварење из ГИ укључују механичку вентилацију у трајању од ≥ 48 сати, коагулопатију, рену супституциону терапију, болест јетре, више коморбидитета и већи степен инсуфицијенције органа.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Yанг, X.; Yу, Y.; Xу, Ј.; Сху, Х.; Xиа, Ј.; Лиу, Х.; Wу, Y.; Зханг, L.; Yу, З.; Фанг, M.; Yу, Т.; Wанг, Y.; Пан, С.; Зоу, X.; Yуан, С.; Сханг, Y. (2020). „Цлиницал цоурсе анд оутцомес оф цритицаллy илл патиентс wитх САРС-ЦоВ-2 пнеумониа ин Wухан, Цхина: А сингле-центеред, ретроспецтиве, обсерватионал студy”. Тхе Ланцет. Респираторy Медицине. 8 (5): 475—481. ПМЦ 7102538 Слободан приступ. ПМИД 32105632. дои:10.1016/С2213-2600(20)30079-5. .
  2. ^ Вучовић D. , уредник. Ургентна медицина. Београд: Обележја; 2002.
  3. ^ а б в г д ђ е ж Рходес, А.; et al. (2017). „Сурвивинг Сепсис Цампаигн: Интернатионал Гуиделинес фор Манагемент оф Сепсис анд Септиц Схоцк: 2016”. Интенсиве Царе Медицине. 43 (3): 304—377. ПМИД 28101605. С2ЦИД 206884481. дои:10.1007/с00134-017-4683-6. .
  4. ^ а б в Wеисс, С. L.; et al. (2020). „Сурвивинг Сепсис Цампаигн Интернатионал Гуиделинес фор тхе Манагемент оф Септиц Схоцк анд Сепсис-Ассоциатед Орган Дyсфунцтион ин Цхилдрен”. Педиатриц Цритицал Царе Медицине : А Јоурнал оф тхе Социетy оф Цритицал Царе Медицине анд тхе Wорлд Федератион оф Педиатриц Интенсиве анд Цритицал Царе Социетиес. 21 (2): е52—е106. ПМИД 32032273. С2ЦИД 211064408. дои:10.1097/ПЦЦ.0000000000002198. 
  5. ^ Јиехао, C.; Јин, X.; Даојионг, L.; Зхи, Y.; Леи, X.; Зхенгхаи, Q.; Yуехуа, З.; Хуа, З.; Ран, Ј.; Пенгцхенг, L.; Xиангсхи, W.; Yанлинг, Г.; Аимеи, X.; Хе, Т.; Хаилинг, C.; Цхунинг, W.; Јингјинг, L.; Јиансхе, W.; Меи, З. (2020). „А Цасе Сериес оф Цхилдрен wитх 2019 Новел Цоронавирус Инфецтион: Цлиницал анд Епидемиологицал Феатурес”. Цлиницал Инфецтиоус Дисеасес : Ан Оффициал Публицатион оф тхе Инфецтиоус Дисеасес Социетy оф Америца. 71 (6): 1547—1551. ПМЦ 7108143 Слободан приступ. ПМИД 32112072. дои:10.1093/цид/циаа198. .
  6. ^ Xиа, W.; Схао, Ј.; Гуо, Y.; Пенг, X.; Ли, З.; Ху, D. (2020). „Цлиницал анд ЦТ феатурес ин педиатриц патиентс wитх ЦОВИД-19 инфецтион: Дифферент поинтс фром адултс”. Педиатриц Пулмонологy. 55 (5): 1169—1174. ПМЦ 7168071 Слободан приступ. ПМИД 32134205. дои:10.1002/ппул.24718. 
  7. ^ Хуанг, C.; Wанг, Y.; Ли, X.; Рен, L.; Зхао, Ј.; Ху, Y.; Зханг, L.; Фан, Г.; Xу, Ј.; Гу, X.; Цхенг, З.; Yу, Т.; Xиа, Ј.; Wеи, Y.; Wу, W.; Xие, X.; Yин, W.; Ли, Х.; Лиу, M.; Xиао, Y.; Гао, Х.; Гуо, L.; Xие, Ј.; Wанг, Г.; Јианг, Р.; Гао, З.; Јин, Q.; Wанг, Ј.; Цао, Б. (2020). „Цлиницал феатурес оф патиентс инфецтед wитх 2019 новел цоронавирус ин Wухан, Цхина”. Ланцет (Лондон, Енгланд). 395 (10223): 497—506. ПМЦ 7159299 Слободан приступ. ПМИД 31986264. дои:10.1016/С0140-6736(20)30183-5. .
  8. ^ Цхен, Н.; Зхоу, M.; Донг, X.; Qу, Ј.; Гонг, Ф.; Хан, Y.; Qиу, Y.; Wанг, Ј.; Лиу, Y.; Wеи, Y.; Xиа, Ј.; Yу, Т.; Зханг, X.; Зханг, L. (2020). „Епидемиологицал анд цлиницал цхарацтеристицс оф 99 цасес оф 2019 новел цоронавирус пнеумониа ин Wухан, Цхина: А десцриптиве студy”. Ланцет (Лондон, Енгланд). 395 (10223): 507—513. ПМЦ 7135076 Слободан приступ. ПМИД 32007143. дои:10.1016/С0140-6736(20)30211-7. 
  9. ^ Гуан, W. Ј.; et al. (2020). „Цлиницал Цхарацтеристицс оф Цоронавирус Дисеасе 2019 ин Цхина”. Тхе Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 382 (18): 1708—1720. ПМЦ 7092819 Слободан приступ. ПМИД 32109013. дои:10.1056/НЕЈМоа2002032. .
  10. ^ Wанг, D.; Ху, Б.; Ху, C.; Зху, Ф.; Лиу, X.; Зханг, Ј.; Wанг, Б.; Xианг, Х.; Цхенг, З.; Xионг, Y.; Зхао, Y.; Ли, Y.; Wанг, X.; Пенг, З. (2020). „Цлиницал Цхарацтеристицс оф 138 Хоспитализед Патиентс wитх 2019 Новел Цоронавирус-Инфецтед Пнеумониа ин Wухан, Цхина”. ЈАМА. 323 (11): 1061—1069. ПМЦ 7042881 Слободан приступ. ПМИД 32031570. дои:10.1001/јама.2020.1585. .
  11. ^ WХО. Поцкет боок оф хоспитал царе фор цхилдрен: гуиделинес фор тхе манагемент оф цоммон цхилдхоод иллнессес. Генева: Wорлд Хеалтх Организатион; 2013 (http://www.who.int/maternal_child_adolescent/documents/child_hospital_care/en/, Посећено: 4. 3. 2020
  12. ^ а б АРДС Дефинитион Таск Форце; Раниери, V. M.; Рубенфелд, Г. D.; Тхомпсон, Б. Т.; Фергусон, Н. D.; Цалдwелл, Е.; Фан, Е.; Цампорота, L.; Слутскy, А. С. (2012). „Ацуте респираторy дистресс сyндроме: Тхе Берлин Дефинитион”. ЈАМА. 307 (23): 2526—2533. ПМИД 22797452. дои:10.1001/јама.2012.5669. .
  13. ^ а б Кхемани, Р. Г.; Смитх, L. С.; Зиммерман, Ј. Ј.; Ерицксон, С.; Педиатриц Ацуте Лунг Ињурy Цонсенсус Цонференце Гроуп (2015). „Педиатриц ацуте респираторy дистресс сyндроме: Дефинитион, инциденце, анд епидемиологy: Процеедингс фром тхе Педиатриц Ацуте Лунг Ињурy Цонсенсус Цонференце”. Педиатриц Цритицал Царе Медицине : А Јоурнал оф тхе Социетy оф Цритицал Царе Медицине анд тхе Wорлд Федератион оф Педиатриц Интенсиве анд Цритицал Царе Социетиес. 16 (5 Суппл 1): С23—40. ПМИД 26035358. С2ЦИД 40775232. дои:10.1097/ПЦЦ.0000000000000432. 
  14. ^ а б Ривиелло, Е. D.; Кивири, W.; Тwагирумугабе, Т.; Муеллер, А.; Баннер-Гоодспеед, V. M.; Оффицер, L.; Новацк, V.; Мутумwинка, M.; Талмор, D. С.; Фоwлер, Р. А. (2016). „Хоспитал Инциденце анд Оутцомес оф тхе Ацуте Респираторy Дистресс Сyндроме Усинг тхе Кигали Модифицатион оф тхе Берлин Дефинитион”. Америцан Јоурнал оф Респираторy анд Цритицал Царе Медицине. 193 (1): 52—59. ПМИД 26352116. дои:10.1164/рццм.201503-0584ОЦ. .
  15. ^ Wаре, Лорраине Б.; Маттхаy, Мицхаел А. (2000-05-04). „Тхе Ацуте Респираторy Дистресс Сyндроме”. Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 342 (18): 1334—1349. ИССН 0028-4793. ПМИД 10793167. дои:10.1056/нејм200005043421806. 
  16. ^ Голдстеин, Б.; Гироир, Б.; Рандолпх, А.; Интернатионал Цонсенсус Цонференце он Педиатриц Сепсис (2005). „Интернатионал педиатриц сепсис цонсенсус цонференце: Дефинитионс фор сепсис анд орган дyсфунцтион ин педиатрицс”. Педиатриц Цритицал Царе Медицине : А Јоурнал оф тхе Социетy оф Цритицал Царе Медицине анд тхе Wорлд Федератион оф Педиатриц Интенсиве анд Цритицал Царе Социетиес. 6 (1): 2—8. ПМИД 15636651. С2ЦИД 8190072. дои:10.1097/01.ПЦЦ.0000149131.72248.Е6. .
  17. ^ Давис, А. L.; et al. (2017). „Америцан Цоллеге оф Цритицал Царе Медицине Цлиницал Працтице Параметерс фор Хемодyнамиц Суппорт оф Педиатриц анд Неонатал Септиц Схоцк”. Цритицал Царе Медицине. 45 (6): 1061—1093. ПМИД 28509730. С2ЦИД 25088538. дои:10.1097/ЦЦМ.0000000000002425. .
  18. ^ Абботт, Т. Е.; Ваид, Н.; Ип, D.; Црон, Н.; Wеллс, M.; Торранце, Х. D.; Еммануел, Ј. (2015). „А сингле-центре обсерватионал цохорт студy оф адмиссион Натионал Еарлy Wарнинг Сцоре (НЕWС)”. Ресусцитатион. 92: 89—93. ПМИД 25943011. дои:10.1016/ј.ресусцитатион.2015.04.020. 
  19. ^ Сцхултз, M. Ј.; et al. (2017). „Цуррент цхалленгес ин тхе манагемент оф сепсис ин ИЦУс ин ресоурце-поор сеттингс анд суггестионс фор тхе футуре”. Интенсиве Царе Медицине. 43 (5): 612—624. ПМИД 28349179. С2ЦИД 7736738. дои:10.1007/с00134-017-4750-з. .

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Lečenje_teške_akutne_respiratorne_infekcije_kod_obolelih_od_kovida_19&oldid=27448563”