Хипоксемија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хипоксемија
Erytrocyte deoxy to oxy v0.7.gif
Анимација нормалне оксигенације
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност Физиологија
ICD-10 R09.0, T71
ICD-9-CM 799.0
MeSH D001238

Хипоксемија (грч. речи hypo - смањено и haima - крв и лат. речи oxygenium - кисеоник), стање је смањене оксигенације артеријске крви (смањен РаО2), настало као последица, недостатка кисеоника у удахнутом ваздуху, респирацијских болести, болести плућа, срчаносудовних болести и срчаних шантова. У пракси се често уместо хипоксемије користи термин аноксемија, који у суштини значи да у крви уопште нема кисеоника.[1]

Етиологија[уреди]

У физиологијi се описује пет основних разлога за настанак хипоксемије:[1]

Недовољна количина кисеоника у удахнутом ваздуху
Болести плућа
  • Сужење промера дисајних путева (изазвани спазмом, отоком слузокоже, накупљеним секретом, страним телима или туморозним израслинима),
  • Смањена размена кисеоника кроз алвеоларну мембрану због; њеног задебљања, присуства секрета и крви у алвеолама и смањења површине алвеоларне мембране (одстрањењем дела плућа из фунције након оперативних захвата на плућима туберкулозе, тумора и емфизема).
Десно-леви срчани шантови

Венско-аертеријси шант, карактерише се мешањем венске (слабо засићене кисеоником) крви са артеријском (богатом кисеоником) што има за последицу пад концентрације кисеоника у артеријама.

Поремећај транспорта кисеоника до ткива
  • Анемија и поремећаја у структури хемоглобина,
  • Општа инсуфицијенција циркулације (срчани застој, поремећај ритма срца),
  • Поремећаја периферне циркулације (изазван спазамом, тромбозом, артериосклерозом, упалним процесима периферних крвних судова),
  • Оток (едем) ткива
Неспособност ткива да користе кисеоник
  • Тровања, изазвана оштећењем метаболичких процеса у ћелији,[3]
  • Недостатак ћелијских ензима изазван смањеном количином витамина Б и другим узроцима

Патофизиологија[уреди]

Дејство хипоксемије на организам зависи од брзине њеног настанка, тежине и дужине трајања, и карактерише се следећим знацима и симптомима.[4]

Смањење менталних активности

Поремећај менталних активности изазван хипоксемијом карактерише се; слабим памћењем, заборавношћу, успореним мисаони ток, поспаношћу, еуфоријом, главобољом, мучнинином) све до појаве трзаја (конвулзија) и настанка коме и смрти.

Смањење радне способности мускулатуре

Овај поремећај карактерише се; успореним ходом, осећајем немоћи, ослабљеним и успореним рефлексима, лошом координацијом моторичких покрета и неадекватном акомодацијом ока.

Депресија респираторног центра

Депресија респираторног центра је терминална фаза у развоју хипоксемија коју прати губитак свести, кома и смрт.

Клиничка слика[уреди]

Клиничк слика може бити праћена веома оскудним знацима и симптомимима ако хипоксемија и хиперкапнија настају постепено. Најчешћи симптоми су;

Главобоља мучнина и повраћање

Тешка и веома упорна главобоља у виду шлема, праћена осећајем пуне или празне главе, често праћена мучнином и повраћањем, представља први и веома поуздан знак наглог погоршања.

Главобоље могу бити праћене погоршањем оштрине вида, акомодације и сужењем видног поља.

Промене у функцији нервног сиситема

Инверзија сна и сомноленција (поспаност), нарочито после оброка, симптоми су који указују на погоршање стања. У вези с овим запажа се промена карактера, најпре у виду раздражљивости, затим еуфорија, самозадовољство, самохвалисавост, вулгарност, грубост и агресивност. Погоршање стања прате тежи психички поремећаји као: конфузност, дезорјентисаност у времену и према личностима, до акустичних халуцинација и психозе, знаци који претходе коми.

Од неуролошких знакова у почетку постоји дисграфија (дрхтање, испуштање или понављање слова и речи), касније настаје флаппинг тремор појединих група мишића, нарочито у пределу лица, затим горњих екстремитета, касније целог тела а могу се јавити и прави епи напади.

Срчаносудовни поремећаји

Нагло погоршање хипоксемије и хиперкапније праћено је тахикардијом (убрзан рад срца) и артеријском хипертензијом.

Општи знаци

Кожа је цијанотична (модра), топла и влажна. Лице је подбуло, очи сјајне, поглед бљештав, егзофталмуса (истурене очне јабучице). Изглед лица - жабљи фациес.

На плућима постоји отежано дисање, кашаљ са искашљавањем, рад дисајне мускулатуре је појачан а са погоршањем се јавља и абдоминални тип дисања. Касније је дисање површно.

Услед погоршање хипоксемије праћене хиперкапнијом настају олигурија (смањено излучивање мокраће), протеинурија и азотемија. Од великог значаја је ии дехидратација која настаје и веома отежава вентилацију.

Дијагноза[уреди]

Дијагноза хипоксемије поставља се на основу анамнезе, клиничке слике, објективног прегледа, рендгенографије плућа, ЕКГ-а, анализе гасова у артеријској крви.

Терапија[уреди]

Лечење пацијената са хипоксемијом изазване хроничном плућном инсуфицијенцијом а нарочито њеним акутним погоршњем, спроводи се у специјализованим Пулмолошким јединицама за интензивну негу и лечење.

Тарапија обухвата примену континуиране оксигенотерапија уз контролу гасова у крви, антибиотика, бронходилататора, кортикостероида, рехидратације и других симптоматских лекова.[5]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 Arthur C. Guyton Medicinska fiziologija, Medicinska knjiga-Beograd-Zagreb 1990
  2. Daniel (2006)
  3. K E Hobler and L C Carey Effect of acute progressive hypoxemia on cardiac output and plasma excess lactate. pubmed
  4. Lorenzo Del Sorbo, Erica L. Martin, V. Marco Ranieri . Hypoxemic Respiratory Failure In: Murray & Nadel's Textbook of Respiratory Medicine, Robert J. Mason, V. Courtney Broaddus, Thomas R. Martin, Talmadge E. King, Dean E. Schraufnagel, John F. Murray and Jay A. Nadel (editors) 5th ed. Philadelphia: Saunders Elsevier. 2010. ISBN 978-1-4160-4710-0.
  5. Kane B, Decalmer S,O Driscoll BR. Emergency oxygen therapy: from guideline to implementation. Breathe 2013;9:247-254

Литература[уреди]

  • Altland PD, Brubach HF, Parker MG, Highman B. Blood gases and acid-base values of unanesthetized rats exposed to hypoxia. Am J Physiol. 1967 Jan;212(1):142–148.
  • Cain SM. Appearance of excess lactate in anesthetized dogs during anemic and hypoxic hypoxia. Am J Physiol. 1965 Sep;209(3):604–610.
  • HUCKABEE WE. Relationships of pyruvate and lactate during anaerobic metabolism. I. Effects of infusion of pyruvate or glucose and of hyperventilation. J Clin Invest. 1958 Feb;37(2):244–254.
  • Mathieu, Daniel (2006). Handbook on Hyperbaric Medicine. Springer. ISBN 978-1-4020-4376-5. 
  • William P., PhD. Fife; Jolie, PhD. Bookspan . Textbook of hyperbaric medicine. Seattle: Hogrefe & Huber Publishers. 2004. ISBN 978-0-88937-277-1.

Спољашње везе[уреди]