Пређи на садржај

Хипоксемија

С Википедије, слободне енциклопедије
Хипоксемија
Анимација нормалне оксигенације
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностфизиологија
МКБ-10R09.0, T71
МКБ-9-CM799.0
MeSHD001238

Хипоксемија (грчки: hypo - смањено и haima - крв и лат. речи oxygenium - кисеоник), стање је смањене оксигенације артеријске крви (смањен РаО2), настало као последица, недостатка кисеоника у удахнутом ваздуху, респирацијских болести, болести плућа, срчаносудовних болести и срчаних шантова. У пракси се често уместо хипоксемије користи термин аноксемија, који у суштини значи да у крви уопште нема кисеоника.[1]

Етиологија

[уреди | уреди извор]

У физиологији се описује пет основних разлога за настанак хипоксемије:[1]

Недовољна количина кисеоника у удахнутом ваздуху
Болести плућа
  • Сужење промера дисајних путева (изазвани спазмом, отоком слузокоже, накупљеним секретом, страним телима или туморозним израслинима),
  • Смањена размена кисеоника кроз алвеоларну мембрану због; њеног задебљања, присуства секрета и крви у алвеолама и смањења површине алвеоларне мембране (одстрањењем дела плућа из фунције након оперативних захвата на плућима туберкулозе, тумора и емфизема).
Десно-леви срчани шантови

Венско-аертеријси шант, карактерише се мешањем венске (слабо засићене кисеоником) крви са артеријском (богатом кисеоником) што има за последицу пад концентрације кисеоника у артеријама.

Поремећај транспорта кисеоника до ткива
  • Анемија и поремећаја у структури хемоглобина,
  • Општа инсуфицијенција циркулације (срчани застој, поремећај ритма срца),
  • Поремећаја периферне циркулације (изазван спазамом, тромбозом, артериосклерозом, упалним процесима периферних крвних судова),
  • Оток (едем) ткива
Неспособност ткива да користе кисеоник
  • Тровања, изазвана оштећењем метаболичких процеса у ћелији,[3]
  • Недостатак ћелијских ензима изазван смањеном количином витамина Б и другим узроцима

Патофизиологија

[уреди | уреди извор]
Крв са више кисеоника је светлоцрвена

Дејство хипоксемије на организам зависи од брзине њеног настанка, тежине и дужине трајања, и карактерише се следећим знацима и симптомима.[4]

Смањење менталних активности

Поремећај менталних активности изазван хипоксемијом карактерише се; слабим памћењем, заборавношћу, успореним мисаони ток, поспаношћу, еуфоријом, главобољом, мучнинином) све до појаве трзаја (конвулзија) и настанка коме и смрти.

Смањење радне способности мускулатуре

Овај поремећај карактерише се; успореним ходом, осећајем немоћи, ослабљеним и успореним рефлексима, лошом координацијом моторичких покрета и неадекватном акомодацијом ока.

Депресија респираторног центра

Депресија респираторног центра је терминална фаза у развоју хипоксемија коју прати губитак свести, кома и смрт.

Клиничка слика

[уреди | уреди извор]

Клиничк слика може бити праћена веома оскудним знацима и симптомимима ако хипоксемија и хиперкапнија настају постепено. Најчешћи симптоми су;

Главобоља мучнина и повраћање

Тешка и веома упорна главобоља у виду шлема, праћена осећајем пуне или празне главе, често праћена мучнином и повраћањем, представља први и веома поуздан знак наглог погоршања.

Главобоље могу бити праћене погоршањем оштрине вида, акомодације и сужењем видног поља.

Промене у функцији нервног сиситема

Инверзија сна и сомноленција (поспаност), нарочито после оброка, симптоми су који указују на погоршање стања. У вези с овим запажа се промена карактера, најпре у виду раздражљивости, затим еуфорија, самозадовољство, самохвалисавост, вулгарност, грубост и агресивност. Погоршање стања прате тежи психички поремећаји као: конфузност, дезорјентисаност у времену и према личностима, до акустичних халуцинација и психозе, знаци који претходе коми.

Од неуролошких знакова у почетку постоји дисграфија (дрхтање, испуштање или понављање слова и речи), касније настаје флаппинг тремор појединих група мишића, нарочито у пределу лица, затим горњих екстремитета, касније целог тела а могу се јавити и прави епи напади.

Срчаносудовни поремећаји

Нагло погоршање хипоксемије и хиперкапније праћено је тахикардијом (убрзан рад срца) и артеријском хипертензијом.

Општи знаци

Кожа је цијанотична (модра), топла и влажна. Лице је подбуло, очи сјајне, поглед бљештав, егзофталмуса (истурене очне јабучице). Изглед лица - жабљи фациес.

На плућима постоји отежано дисање, кашаљ са искашљавањем, рад дисајне мускулатуре је појачан а са погоршањем се јавља и абдоминални тип дисања. Касније је дисање површно.

Услед погоршање хипоксемије праћене хиперкапнијом настају олигурија (смањено излучивање мокраће), протеинурија и азотемија. Од великог значаја је ии дехидратација која настаје и веома отежава вентилацију.

Дијагноза

[уреди | уреди извор]
Хипоксемија се брзо може утврдити пулс оксиметријом

Дијагноза хипоксемије поставља се на основу анамнезе, клиничке слике, објективног прегледа, рендгенографије плућа, ЕКГ-а, анализе гасова у артеријској крви.[5]

Терапија

[уреди | уреди извор]

Лечење пацијената са хипоксемијом изазване хроничном плућном инсуфицијенцијом а нарочито њеним акутним погоршњем, спроводи се у специјализованим Пулмолошким јединицама за интензивну негу и лечење.

Тарапија обухвата примену континуиране оксигенотерапија уз контролу гасова у крви, антибиотика, бронходилататора, кортикостероида, рехидратације и других симптоматских лекова.[6]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Guyton, Arthur C.; Hall, John E. (1990). Medicinska fiziologija. Beograd-Zagreb: Medicinska knjiga. ISBN 963-176-192-2 Проверите вредност параметра |isbn=: checksum (помоћ). 
  2. ^ Mathieu 2006.
  3. ^ K E Hobler and L C Carey Effect of acute progressive hypoxemia on cardiac output and plasma excess lactate. pubmed
  4. ^ Lorenzo Del Sorbo, Erica L. Martin, V. Marco Ranieri (2010). „Hypoxemic Respiratory Failure”. Ур.: John F. Murray; Jay A. Nadel. Murray and Nadel's Textbook of Respiratory Medicine (5th изд.). Philadelphia: Saunders Elsevier. ISBN 978-1-4160-4710-0. 
  5. ^ Gilles Bouvenot, Pathologie médicale : pneumologie, néphrologie, cancérologie, nutrition, Masson, Paris, 1994
  6. ^ Kane B, Decalmer S,O Driscoll BR. (2013). „Emergency oxygen therapy: from guideline to implementation.”. Breathe. 9: 247—254. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Класификација



Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).