Мандејци
Мандејци (или хришћани светог Јована; Субба, Саббехи, Мандаеан) су народ семитског језичног рода насељен у Ирану (Кхузистан) особито у граду Ховеисех и Ираку (Басра). Мандаи су познати и као Субба (у једнини Субби) а најпознатији су по својој религији мандаизму.
Вера[уреди | уреди извор]
Назив мандаизам је настао од речи: мандā - знање. Манда (арап. مندى) је такође место обожавања за мандејце. Манда мора да буде изграђена поред реке како би се извршила масбаттах јер вода је суштински елемент у мандејској вери.
Yахyа ибн Закариyyа, међу хришћанима познат као Јован Крститељ, у мандеизму има посебан статус, виши него у хришћанству и исламу. Мандејци указују Јахји највише поштовање сматрајући га једним од највећих учитеља и јединим истинским месијом (христом), због чега су познати као хришћани светог Јована. Они га, међутим, не сматрају оснивачем своје религије, коју прате назад до Адама. Мандејци неке признају а неке одбацују од старозаветних пророка. Они одбацују Абрахама и Мојсија као лажне пророке, а прави пророци су им Адам, његови синови Хибил (Абел) и Шитил (Сетх), и његов унук Ануш (Енос), као и Нух (Ноа), његов син Сам (Сем) и његов син Рам (Арам).[1] За Јована кажу да је дошао у време Пилата, лечио болесне, дао вид слепима, и подизао мртве.[2] Мандејци Исуса сматрају "лажним месијом" (мшиха кдаба) који је изопачио учење које му је поверио Јован.[3][4] Мандејци себе сматрају настављачима Јовановог учења, а Река Јордан је средишња тема њиховог учења о крштењу.[5]
Око 1290, доминиканац из Тоскане, Рицолдо да Монтецроце, био је у Месопотамији, где се сусрео мандејце. Описао их је као људе који презиру Абрахама, обожавају Јована, "живе само у близини река у пустињи, и који се перу дању и ноћу, да не буду осуђени од Бога."[6]
Језик[уреди | уреди извор]
Мандејски језик (има 3 дијалекта) припада арамејској скупини семитских језика, али данас доста њих говори и другим језицима. У Хузистану у Ирану говоре персијски, у Ираку арапски. Нешто их живи и у САД-у и Аустралији (300 у Сyднеyју 1995) Остали називи за њих су Назорејци.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Лупиери, Едмондо (2001). Тхе Мандаеанс: Тхе Ласт Гностицс. Гранд Рапидс, MI: Еердманс. пп. 116.
- ^ „Тхе Мандаеанс, Фоллоwерс оф Јохн тхе Баптист”. Архивирано из оригинала 12. 06. 2011. г. Приступљено 20. 03. 2011.
- ^ Лупиери, Едмондо (2001). Тхе Мандаеанс: Тхе Ласт Гностицс. Гранд Рапидс, MI: Еердманс. пп. 248.
- ^ Мацуцх, Рудолф (1965). Хандбоок оф Цлассицал анд Модерн Мандаиц. Берлин: Де Груyтер & Цо. стр. 61фн. 105.
- ^ Дроwер, Е. С., Тхе Сецрет Адам: А Студy оф Насораеан Гносис (Интродуцтион, п. xив), Цларендон Пресс, Оxфорд (1960)
- ^ Тхе Мандаеанс: Труе десцендентс оф анциент Бабyлонианс
Литература[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- А лангуаге оф Иран: Мандаиц
- Гностиц Јохн тхе Баптизер: Селецтионс фром тхе Мандæан Јохн-Боок
- Тхе Гензā Раббā (1925 Герман транслатион бy Марк Лидзбарски) ат тхе Интернет Арцхиве
- Мандаеан сцриптурес: Qоластā анд Харан Гаwаитха теxтс анд фрагментс (ноте тхат тхе боок титлед Гинза Рба ис нот тхе Гинза Рба бут ис инстеад Qоластā).
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
