Манеки-неко
Манеки-неко (Јапански: 招き猫,превод "мачка која маше") је честа јапанска фигура (амајлија) за коју се верује да доноси срећу власнику. У модерно доба, обично су направљене од керамике или пластике. Фигурица приказује мачку (традиционално јапанску краткорепу) која позива подигнутом шапом и често се налази на улазима у продавницама, ресторанима и другим пословима. Неке скулптуре раде на струју или батерије и имају покретну шапу.
Манеки-неко може се у различитим бојама, стиловима и степенима украшености. Честе боје су бела, црна, златна и понекад црвена. Поред керамичких фигура, манеки-неко може се наћи и као привезак, касица прасица, освеживач ваздуха, посуде за кућу и разне украсе, као и велике статуе. Понекад се назива и „кинеском срећном мачком“ због своје популарности међу трговцима.
Заједничке карактеристике[уреди | уреди извор]
Гест[уреди | уреди извор]
Неким западњацима (изузев Италијана и Шпанаца) може изгледати као да манеки-неко маше него да позива.[1][2]То је због разлике у покретима и језику тела које су признали неки западњаци и Јапанци. Јапански гест за позивање је сачињен од поменарања шаке и прстију од доле ка горе, с тиме што је страна шаке окренута ка другој особи (на Западу је то иди, а у Јапану дођи). Неке манеки-неко направљене су специфично за нека западна тржишта где ће мачка имати шапу окренуту ка горе, гест који је већини западњака познат.[3]
Манеки-неко се може наћи са десном или левом подигнутом шапом (а понекад и са обе). Значење десне и леве подигнуте шапе разликује се од места и времена.[4] Неки кажу да је лева подигнута шапа најбоља за магацине пића, док је десна подигнута намењена другим продавницама. Друго тумачење је да је десна за кућу, а лева за посао.[4]
Неке манеки-неко које раде на струју или батерију шапа је стално у покрету позивања.
Састав[уреди | уреди извор]
Старији примери манеки-неко могу бити израђени од разбареног дрвета или камена, ручно израђеног порцелана или ливеног гвожђа.[4]
Порекло[уреди | уреди извор]
Историја[уреди | уреди извор]
Верује се да је Манеки-неко настао у Токију (тада назван Едо), док други тврде да је у Кјоту.[4] Први пут се појавила током другог дела Едо периода у Јапану.[4] Најранији записи Манеки-неко појављују се у Буко ненпјо (хронологија Еда) из 1852. године. Укијо-е (висећи свитак) Утагава Хирошигеа под називом „Ђорури-маћи Ханка но зу“, такође насликана 1582. године приказује Марушиме-неко, варијацију Манеки-неко, која се продавала у храму Сенсо у Токију. Током 1876. године у време Меиђи ере поменута је у новинском чланку, постоје докази да су кимоно украшени са манеки-неко изложени у светилишту у Осаки током тог времена. Године 1902. огласи за манеки-неко указују на то да су до краја века стекле популарност.[5]
Поред тога, тачно порекло манеки-неко је нејасно, иако неколико народних прича нуди објашњење.
Други су приметили сличности између гестуре манеки-неко и мачке која пере своје лице. Постоји јапанско веровање да када мачка пере своје лице то значи да ће ускоро стићи посетилац. Ово веровање може, пак бити повезано са још старијом кинеском пословицом која наводи да ако мачка пере своје лице, значи да ће падати киша. Стога, могуће да је настало веровање да ће фигура мачке која пере своје лице привући купце. У својим разним делима из Yоуyанг-а, аутор кинеске династије Танг Дуан Цхенгсхи написао је: „Ако мачка подигне шапу изнад ушију и опере своје лице, онда ће патроне
доћи.“.
Народне приче[уреди | уреди извор]
Манеки-неко је тема многобројних народних прича. Ево неких од најпопуларнијих, објашњавајући порекло мачака:
Луталица и продавац: Руководилац сиромашне радње (или гостионице, храма итд.) узима гладну, напуштену мачку упркос томе што има једва довољно хране за себе. У знак захвалности, мачка седи испред радње и позива купце, чиме доноси просперитет благонаклоном власнику. Чак и после, „мачка која позива“ постала је симбол среће за власнике малих предузећа.[4]
У популарној култури[уреди | уреди извор]
Савременки јапански фолкор сугерише да задржавање амајлије, као што је манеки-неко, у спаваћим просторима и местима учења доноси повољне резултате и успех у животу.
Због своје популарности у кинеским заједницама (укључујући кинеска насеља у Сједињеним Америчким Државама)[4], манеки-неко се често погрешно сматра кинеском, а не јапанском, и неправилно се помиње као „кинеска срећна мачка“ [4]или јинмао („златна мачка“).
Покемон назван Меоwтх заснован је на манеки-неко.[6]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Цалеро, Хенрy Х. (2005). Тхе Поwер оф Нонвербал Цоммуницатион: Хоw Yоу Ацт ис Море Импортант Тхан wхат Yоу Саy (на језику: енглески). Силвер Лаке Публисхинг. стр. 116. ИСБН 9781563437885.
- ^ „Гестурес ароунд тхе Wорлд”. Глобалбусинесслеадерсхип.цом. Архивирано из оригинала 11. 03. 2017. г. Приступљено 19. 5. 2018.
- ^ „Манекинеко: Јапанесе Луцкy Цатс”. Абоут.цом (на језику: енглески). Јапан Травел. Архивирано из оригинала 13. 06. 2021. г. Приступљено 19. 5. 2018.
- ^ а б в г д ђ е ж „Манеки Неко: Фелине Фацт & Фицтион” (на језику: енглески). Такегуцхи Момоко. 2008. Архивирано из оригинала 11. 11. 2017. г. Приступљено 19. 5. 2018.
- ^ „Манеки Неко: Тхе Луцкy Бецконинг Цат” (на језику: енглески). Марк Сцхумацхер. Приступљено 19. 5. 2018.
- ^ „Он тхе Оригин оф Специес: Меоwтх - Булбанеwс”. булбанеwс.булбагарден.нет (на језику: енглески). Приступљено 19. 5. 2018.
Литература[уреди | уреди извор]
- Дале-Греен, Патрициа, Тхе Цулт оф тхе Цат (Хоугхтон Миффлин, Бостон, 1963). ISBN 978-0517175002
- Daniels, Inge Maria, 2003. Scooping, raking, beckoning luck: luck, agency and the interdependence of people and things in Japan. Royal Anthropological Institute 9 (4), 619–638. . doi:10.1111/j.1467-9655.2003.00166.x. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Masuda, Koh, Kenkyusha's New Japanese-English Dictionary (Kenkyusha Limited, Tokyo, 1991).
- Wellman, Laurel, Lucky Cat: He Brings You Good Luck (Chronicle Books, San Francisco, 2004). ISBN 0-8118-4121-9.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
