Маријан Андерсон

С Википедије, слободне енциклопедије

Маријан Андерсон
Мариан Андерсон ин 1940, бy Царл Ван Вецхтен
Маријан Андерсон 1940. године, на слици Карла ван Вехтена
Датум рођења27 фебруар, 1897.(1897-02-27)
Место рођењаФуладелфија, Пенсилванија
 САД
Датум смрти8. април 1993.(1993-04-08) (96 год.)
Место смртиПортланд, Орегон
 САД
ПребивалиштеСАД
Држављанствоамеричко
Занимањепевачица
Активни период1928-1993
Деловање

Маријан Андерсон (27. фебруар 1897 – 8. април 1993)[1] била је америчка певачица класичне и духовне музике.[2] Музички критичар Алан Блајт је изјавио: „Њен глас је био богат, живописан контраалт интринзичне лепоте”.[3] Она је наступала на концертима и рециталима у главним музичким догађајима и са познатим оркестрима широм Сједињених Држава и Европе између 1925. и 1965. године.[2] Иако су јој нуђене улоге у многим водећим европским оперским компанијама, Андерсон је одбила, јер није имала глумачку обуку. Она је преферирала да наступа на концертима и рециталима, мада је изводила оперске арије у оквиру својих концерата и рецитала. Она је направила много снимака који су одраз њеног широког репертоара, који се кретао од концертне литературе до лида до опере до традиционалних америчких песама и духовне музике.[3] Између 1940. и 1965. немачко-амерички пијаниста Франз Рап био је њен стални пратитељ.[4]

Њен деби у Метрополитену, први наступ једног црног певача, био је 1955. године, када је имала скоро шездесет година.[2]

Рани живот и каријера[уреди | уреди извор]

Андерсон 1920. године

Маријан Андерсон је рођена 27. фебруара 1897. године у Филаделфији, од оца Џона Берклија Андерсона (око 1872–1910) и мајке Ани Делајле Ракер (1874–1964). Њен отац је продавао је лед и угаљ на Рединг терминалу у центру Филаделфије, а касније је отворио малу продавницу пића. Пре брака, Маријанина мајка је накратко похађала Вирџинијску бобословију и колеџ у Линчбургу и радила као учитељица у Вирџинији. Како није стекла диплому, Ани Андерсон није могла да предаје у Филаделфији по закону који се примењивао само на црне наставнике. Стога је зарађивала бринући се о малој деци. Маријана је била најстарија од троје Андерсонове деце. Њене две сестре, Алис (1899–1965) и Етел (1902–1990), такође су постале певачице. Етел се удала за Џејмес Деприста, и њихов покојни син, Џејмес Андерсон Деприст био је запажени диригент.[4][5]

Андерсонови родитељи су били и побожни хришћани и цела породица је била активна у унијској баптистичкој цркви у Јужној Филаделфији. Маријанина тетка Мери, сестра њеног оца, била је посебно активна у музичком животу цркве и приметивши талент своје нећаке, убедила ју је да се придружи јуниорском црквеном хору са шест година. У тој улози имала је прилику да изводи соло представе и дуете, често са тетком Мери. Маријану је тетка такође водила на концерте у локалним црквама, YMCA, концерте и друге музичке догађаје у заједници широм града. Андерсон је утицај своје тетке навела као разлог за започињање певачке каријере. Почевши од њене шесте године, њена тетка је омогућила Маријани да пева за локалне функције, где су јој често плаћали 25 или 50 центи да отпева неколико песама. Кад је ушла у тинејџерско доба, Маријана је почела да зарађује четири или пет долара за певање, што је био знатан износ новца за рани 20. век. У својој 10. години, Маријана се придружила Народном хору под вођством певачице Еме Азалије Хакли, где је често имала прилику за соло наступе.[6] Дана 21. марта 1919. године, током Мартовског фестивала музике, она је била водећа певачица на концерту бенда и зборовског друштва Роберта Кертиса Огдена у Египатској хали у робној кући Џона Вонамејкера у Филаделфији.

Наслеђе[уреди | уреди извор]

Мичел Џејмисонов рад Инцидент у савременом америчком животу 1943. године, у згради Министарства унутрашњих послова Сједињених Држава приказује сцену концерта Андерсонове код Линколн Меморијала
Тхис еигхт фоот бронзе сцулптуре wас ерецтед он 09/11/2006 ин фронт оф Тwицхелл Аудиториум он тхе цампус оф Цонверсе Цоллеге ин Спартанбург, Соутх Царолина. Десигнед бy НY-басед артист Мередитх Бергманн анд цоммиссионед бy тхе цоллеге; тхе сцулптуре ис хоусед перманентлy он тхе цампус.
Скулптура Маријан Андерсон

Живот и уметност Андерсонове је инспирисао више аутора и уметника. Она је била пример и инспирација и Леонтине Прајс и Џесија Нормана.[7] Године 1999. музичку игру под називом „Господару, какво јутро: Прича о Маријан Андерсон” је продуковао Кенеди центар.[8] Мјузикл је носио наслов из Андерсоновог мемоара, који је Викинг објавио 1956.[9] Конгресна библиотека је 2001. године одабрала за очување у Националном филмском регистру Сједињених Држава документарни филм из 1939. године са насловом Маријан Андерсон: Линколнов меморијални концерт, као дело од културног, историјског или естетског значаја.[7]

Године 2002, научник Молефи Кит Асани је укључио Андерсонову у своју књигу 100 највећих Афроамериканаца.[10] Дана 27. јануара 2006. комеморативна америчка поштанска марка одала је почаст Андерсоновој у оквиру серије о црначком наследству.[11] Андерсонова је такође приказана на америчкој штедној обвезници из серије I од 5.000 долара.[12] Дана 20. априла 2016, амерички министар финансија, Џејкоб Лу, најавио је да ће се Андерсон појавити заједно са Еленор Рузвелт и суфрагискињом на полеђини редизајниране новчанице од 5 долара, која би требало да буде представљена 2020. године, на стоту годишњицу 19. амандмана Устава којим је женама у Америци додељено право гласа.[13][14]

Кућа Маријан Андерсон у Филаделфији додата је у Национални регистар историјских места 2011. године.[15]

Биографски уноси[уреди | уреди извор]

Детаљно истраживање[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мариан Андерсон Биограпхy Архивирано 2013-07-29 на сајту Wayback Machine, Lakewood Public Library. Retrieved April 9, 2012.
  2. ^ а б в Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 49. ISBN 86-331-2075-5. 
  3. ^ а б Max de Schauensee/[[]]: "Marian Anderson", Grove Music Online, ed. L. Macy (Accessed February 9, 2009), (subscription access) Архивирано на сајту Wayback Machine (16. мај 2008)
  4. ^ а б Аллан Кеилер, Мариан Андерсон: А Сингер'с Јоурнеy – Цхаптер Оне, Тхе Неw Yорк Тимес, 2000 (субсцриптион аццесс)
  5. ^ Добрин, Петер (5. 3. 2013). „Цондуцтор Јамес ДеПреист мемориализед ин С. Пхила.”. Пхиладелпхиа Инqуирер. Приступљено 11. 12. 2014. 
  6. ^ Цхиди, Сyлвиа Ловина (2014). Греатест Блацк Ацхиеверс ин Хисторy. [Плаце оф публицатион нот идентифиед]: Лулу Пресс. стр. 532. ИСБН 9781291909333. ОЦЛЦ 980490928. 
  7. ^ а б Аллан Козинн, "Мариан Андерсон Ис Деад ат 96; Сингер Схаттеред Рациал Барриерс", Тхе Неw Yорк Тимес, Април 9, 1993.
  8. ^ Леслие Кандалл, "Хигхлигхтс ин тхе Лифе Оф Мариан Андерсон", Тхе Неw Yорк Тимес, Фебруарy 13, 2003.
  9. ^ Андерсон, Мариан (2002). Мy Лорд, wхат а морнинг : ан аутобиограпхy. Урбана: Университy оф Иллиноис Пресс. ИСБН 9780252070532. ОЦЛЦ 47849455. 
  10. ^ Асанте, Молефи Кете (2002). 100 Греатест Африцан Америцанс: А Биограпхицал Енцyцлопедиа. Амхерст, Неw Yорк: Прометхеус Боокс. ИСБН 978-1-57392-963-9. 
  11. ^ Холтз, Јефф (5. 3. 2005). „Нотицед; Оопс! 9-yеар-олд спотс а тyпо”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 9. 4. 2012. 
  12. ^ Wхат Папер I Савингс Бондс Лоок Лике, Унитед Статес Треасурy, Децембер 28, 2011.
  13. ^ „Треасурy Сецретарy Леw Анноунцес Фронт оф Неw $20 то Феатуре Харриет Тубман, Лаyс Оут Планс фор Неw $20, $10 анд $5”. Унитед Статес Департмент оф тхе Треасурy. 20. 4. 2016. Архивирано из оригинала 13. 08. 2016. г. Приступљено 2. 9. 2016. 
  14. ^ Кутнер, Маx (21. 4. 2016). „Wхо Ис Мариан Андерсон, тхе Wоман он тхе Неw $5 Билл?”. Неwсwеек. Приступљено 2. 9. 2016. 
  15. ^ „Натионал Регистер оф Хисториц Плацес Листингс”. Wееклy Лист оф Ацтионс Такен он Пропертиес: 4/11/11 тхроугх 4/15/11. Натионал Парк Сервице. 22. 4. 2011. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Маријан Андерсон на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Marijan_Anderson&oldid=27676349”