Пређи на садржај

Матица хрватска

Координате: 45° 48′ 30″ С; 15° 58′ 44″ И / 45.8082068072185° С; 15.9788900613785° И / 45.8082068072185; 15.9788900613785
С Википедије, слободне енциклопедије
Матица хрватска
ТипНепрофитна и невладина организација
СедиштеЗагреб, Хрватска
Међународно чланство5.212[1] (2024)
Веб-сајтhttps://www.matica.hr
Седиште Матице хрватске у Загребу, 2008.

Матица хрватска (лат. Matrix Croatica[2]) хрватска је културна и издавачка установа, службено установљена као непрофитна и невладина организација.[2] Основана је 1842. године са сврхом промовисања националног и културног идентитета у областима уметничког, научног и духовног стваралаштва, привреде и јавног живота, као и бриге за друштвени развој. Једна је од најстаријих културних установа у Хрватској и један од највећих и најважнијих издавача књига и часописа у тој земљи.

Уз двадесетак редовних библиотека, у издаваштву Матице значењем се истиче библиотека Столећа хрватске књижевности (Stoljeća hrvatske književnosti), у којој је објављено више од стотину наслова. Централа објављује двонедељник Вијенац (Vijenac), књижевни лист за уметност, културу и науку, Хрватску ревију, часопис за књижевност, уметност и културу живљења, као и књижевни и научни часопис Коло. Осим издавачке делатности, Матица хрватска приређује бројна културна и научна дешавања: представљање књига, научне симпозијуме, округле столове, расправе, стручна и научна предавања, као и концерте класичне музике.

При Централи делује и Галерија Матице хрватске у којој излажу пре свега млади ликовни уметници. У циклусу „Млади музичари у Матици хрватској” наступају даровити и на такмичењима награђивани полазници музичких школа и музичких смерова на универзитетима у Хрватској. Салон Матице хрватске приређује предавања из разних области науке, уметности и културе уопште, при чему предавачи готово искључиво припадају млађој или средњој генерацији. Разни одељења Матице хрватске одржавају предавања, трибине и скупове из домена свог деловања. Матица хрватска је организатор и Комуниколошке школе и Филозофске школе, које омогућавају перспективним студентима активно учешће и усавршавање у струци.

Стотинак огранака Матице хрватске објављује двадесетак књижевних часописа, међу којима су Дубровник, Књижевна ревија, Домети, Задарска смотра, Ријечи и други.

Члан Матице хрватске може постати сваки пунолетни хрватски држављанин или Хрват са другим држављанством који прихвата програм Матице хрватске.[2]

Рано деловање

[уреди | уреди извор]
Јанко Драшковић, оснивач Матице
Иван Кукуљевић Сакцински, пети председник Матице

Основана је 10. фебруара 1842. године под именом Матица илирска на предлог грофа Јанка Драшковића, истакнутог политичара и најстаријег члана хрватског народног препорода. Управо ће Драшковић бити први председник Матице илирске (настале из Илирске читаонице основане 4. августа 1838), и то све до 1850. када Читаоница престаје са радом, а Матица почиње да се осамостаљује. До 1886. са прекидима делује у згради Народног дома.

Прво издање Матице био је Осман Ивана Гундулића из 1844. године. Тим су подухватом издавачи настојали „спојити хрватски север и југ, интегрисати снаге и показати оно што је најбоље”, тврди Игор Зидић.[3] То издање садржавало је и допеве Ивана Мажуранића и речник Ивана и Антуна Мажуранића. До педесетих година 19. века Матица објављује девет књига часописа Коло.

Часопис Невен, чији су уредници Мирко Боговић, Иван Перковац, Војко Сабљић и Јосип Праус, излази од 1852. до 1857. Часопис Књижевник излази 1864—1866. у уредништву Фрање Рачког, Ватрослава Јагића и Јосипа Торбара, а 1868. Матица илирска започиње сарадњу са Југословенском академијом знаности и умјетности (ЈАЗУ) у Загребу.

Од 1869. до 1903. излази часопис Вијенац. За време двогодишњег председниковања Матије Месића, 1873. Матица прекида сарадњу с ЈАЗУ и опет постаје самостална, а 29. новембра 1874. мења назив у Матица хрватска. Претпоставља се да је то био одговор на назив Југословенске академије знаности и умјетности и због неприкладних односа између Академије и Матице.[4]

Године 1886. саграђена је данашња зграда Матице хрватске на Зрињевцу, а године 1891. Матица обележава издавање 250. књиге. За време председништва Тадије Смичикласа, 17. марта 1900. Матица хрватска и Друштво хрватских уметника оснивају Друштво хрватских књижевника.

20. век

[уреди | уреди извор]

Раздобље светских ратова

[уреди | уреди извор]

Године 1905. удружење обнавља Коло под насловом Хрватско коло. Од 1906. до 1909. излази Глас Матице хрватске, чији су уредници били Анте Радић и Алберт Базала. Часопис излази још и 1940. године, када је уредник Миле Старчевић.

Године 1928. председник Матице Филип Лукас оснива часопис Хрватска ревија, који Матица потом објављује. Од 1931. до 1940. удружење преузима или потпомаже издавање часописа за средњошколске професоре и ученике Наставни вјесник и Омладина (који излази до 1939). Од 1936. до 1943. нижу се оснивања Матичиних пододбора у Загребу, Чаковцу, Осијеку, Сиску, Карловцу, Самобору, Вараждину, Винковцима, Вуковару, Дубровнику, Сарајеву и другде. У њиховом издању објављено је двадесетак књига, а уз њих и часописи Хрватска мисао у Сарајеву и Хрватски сјевер у Осијеку.

Дана 11. јануара 1941. одлуком банске власти разрешавају се Управни и Надзорни одбор Матице хрватске и уводи се комесаријат на челу с Антом Мартиновићем, али већ 17. априла, успоставом Независне Државе Хрватске, комесаријат је укинут.

Процват пододбора

[уреди | уреди извор]

Од 1953. поново се оснивају Матичини пододбори: Сплит (1953), Дубровник, Ријека, Задар (1954), Винковци (1959), Осијек, Славонска Пожега (1961), Пула, Шибеник (1962), Пакрац, Сисак, Чаковец, Жупања (1964), Карловац, Умаг, Пореч, Славонски Брод, Крижевци (1965), Вараждин, Копривница, Госпић (1966), Пазин, Ровињ (1969), Корчула, Јастребарско, Метковић, Ђаково, Имотски, Ораховица (1970), Доњи Михољац, Бјеловар, Нашице, Дрниш, Оток, Илок, Омиш, Вировитица, Нова Градишка, Запрешић, Блато, Петриња, Самобор, Валпово, Макарска, Новска, Кутина, Озаљ, Крапина, Подравска Слатина, Трогир, Плоче, Каштел-Сућурац, Сињ, Нин и Огулин (1971). Укупно је у том раздобљу основано 55 пододбора.

Године 1954. потписан је Новосадски договор о језику, на основу којег Матица 1960. издаје Правопис хрватскосрпског књижевног језика с правописним рјечником, који се подудара с Правописом српскохрватског књижевног језика са правописним речником у издању Матице српске. Штампањем часописа Могућности 1953. године, сплитски пододбор Матице хрватске покреће или преузима издавање важнијих серијских публикација, које с прекидима излазе и данас: Дубровник (Дубровник, од 1955), Задарска ревија (Задар, од 1956), Ријечка ревија (Ријека, од 1958), Ревија (данас Књижевна ревија, Осијек, од 1961), Годишњак ПО МХ Винковци (данас Годишњак за културу, умјетност и друштвена питања, Винковци, 1962), Свјетло (Карловац, од 1965), Домети (Ријека, 1968) и Ријечи (Сисак, 1969) уз друге. Године 1960. основан је и Издавачки завод Матице хрватске (Nakladni zavod Matice hrvatske).

Године 1962. организована је велика прослава 120. годишњице Матичиног оснивања. У сарадњи с издавачком кућом Зора покренута је библиотека Пет стољећа хрватске књижевности, којој је од 1980. издавач Издавачки завод Матице хрватске и у којој ће до 1992. бити објављено 180 књига.

Године 1961. престаје објављивање Хрватског кола, али већ 1963. часопис се поново установљава под изворним називом Коло. Покренута је и Библиотека Коло (1969—1972), уредника Игора Зидића. Године 1966. Матица хрватска покреће часопис за питања ликовне културе и уметности Живот умјетности. У издању Матице хрватске излази до 1972, а уредници су му били Божидар Гагро и Жарко Домљан. Матица хрватска организовала је у то доба велики симпозијум поводом 130. годишњице хрватског народног препорода.

Доба Хрватског пролећа

[уреди | уреди извор]
Декларација у загребачком Телеграму

Године 1967. у Матици хрватској састављена је Декларација о називу и положају хрватског књижевног језика. Од 1968. до 1971. излази часопис Критика.

Године 1970. Матичини пододбори мењају назив у „огранке”, а од 1969. до 1971. основано је 18 повереништава. То су била повереништва Груда, Куна, Жупа, Ћилипи, Стон, Слано, Драганић, Поличник, Брибиње, Поседарје, Преко, Станковци, Шкабрња, Феричанци, Комплетинци, Горјани, Томашанци и Вишковци. Године 1971. Матица хрватска покреће скупљање новца и подизање зајма за изградњу тунела кроз Учку и ауто-пута Краља Томислава Загреб—Сплит. Покренуто је издавање публикације Хрватски знанствени зборник.

Године 1971. излази први број Хрватски тједника, Матичиних новина за културна и друштвена питања, чије је последње, 33. издање објављено 3. децембра исте године.Дана 16. априла 1971. Матица се одрекла Новосадског договора, устврдивши да се он „претворио у средство за оправдавање језичке неравноправности”, или пак у најблажем случају „у стални извор неспоразума и у препреку да се наша језичка стварност истински уочи и научно протумачи.”[5] Друштво хрватских књижевника подржало је ту одлуку одрекавши се Договора 1. јула 1971.[6] Године 1972, услед гушења Хрватског пролећа и прогона његових учесника, Матица хрватска је распуштена и делатност јој је забрањена под образложењем да је „одступила […] од своје сврхе одређене Правилима и као удружење за ширење књижевности, уметности и науке развијала се и прерасла у удружење за остваривање контрареволуционарних циљева”. Поводом тога састављен је Извјештај о контроли законитости рада Матице хрватске.[7] Бројни познатији Матичини радници и сарадници су ухапшени или прогнани после 11. јануара 1972. године, прво у централи, а касније и широм Хрватске: Шиме Ђодан, Миљенко Форетић, Владо Готовац, Јозо Ивичевић, Звонимир Комарица, Влатко Павлетић, Хрвоје Шошић, Фрањо Туђман, Марко Веселица и други.

Недуго по објављивању последњег броја, уредништво Хрватског тједника 7. децембра 1971. подноси оставку. Дана 11. децембра то чини цео Извршни одбор Матице хрватске, а 20. децембра Управни одбор и Председништво Матице хрватске. Матичине просторије и архив преузима полиција; део покретне имовине је отуђен, а део предат на чување ЈАЗУ. Издавачки завод Матице хрватске упркос томе наставља издавачку делатност удружења.

Обнова 1990-их

[уреди | уреди извор]

Године 1989. и 1990. јавља се иницијатива и трају припреме за обнову делатности Матице хрватске. Конституисана је прелазна управа: председник Петар Шегедин, секретар Јозо Ивичевић. Притом се обнавља и делатност огранака Матице хрватске. Обновитељска скупштина одржана је 8. децембра 1990, а за председника је изабран Владо Готовац.

Године 1991. Матица хрватска враћа у своју издавачку делатност издавање часописа Хрватска ревија. Вијенац је поново покренут 1993. године. Покретањем новог низа библиотеке Мала књижница Матице хрватске започиње интензивна издавачка делатност централе Матице хрватске. Главна уредница издања била је Јелена Хекман. Године 1991. објављен је последњи наслов из библиотеке Пет стољећа хрватске књижевности, а 1995. покренута је обновљена библиотека Столећа хрватске књижевности (Stoljeća hrvatske književnosti), која је за циљ имала да ревидира рад претходне библиотеке.

Године 1997. Јуре Петричевић, агроном и издавач те један од најпознатијих хрватских емиграната, оставио је Матици хрватској задужбину (иметак вредан 1,45 милиона немачких марака)[8] од које је, на предлог Влахе Богишића, изграђена нова Дворана Матице хрватске, која је коначно отворена 2002. године.

Године 2004, први пут у историји Матице, Главна скупштина удружења одржана је изван Загреба – у Сплиту – а године 2006. Главна скупштина одржана је у Вараждину. Матица од 2022. одржава вишедневни Фестивал књиге у Матици хрватској.[9]

Огранци

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Огранци Матице хрватске

Стотинак постојећих огранака Матице хрватске објављује двадесетак књижевних часописа, међу којима су Дубровник, Књижевна ревија, Домети, Задарска смотра, Ријечи и Класје наших равни. Огранци су због богате културне делатности у својим местима важни, а понегде и једини носиоци културног живота.[10]

У Бачкој се покушало организовати огранак крајем шездесетих година 20. века, али због опреза југословенских власти у јеку Хрватског пролећа то Матици није допуштено. Као алтернативно решење допуштено је оснивање културног друштва Буњевачког кола. Тек је 1996. обновљен рад Матице хрватске у Суботици.[3][11]

Председници

[уреди | уреди извор]
Главна скупштина Матице хрватске одржана у Чаковцу 21. јуна 2025, на којој је за председника изабран Дамир Зорић
Р. бр. Слика Име Почетак мандата Крај мандата
1. Јанко Драшковић 1842. 1850.
2. Амброз Врањицани 1851. 1857.
3. Иван Мажуранић 1858. 1872.
4. Матија Месић 1872. 1874.
5. Иван Кукуљевић Сакцински 1874. 1889.
6. Тадија Смичиклас 1889. 1901.
7. Иван Трнски 1901. 1902.
8. Ђуро Арнолд 1902. 1909.
9. Отон Кучера 1909. 1917.
10. Крсто Павлетић 1917. 1919.
11. Фран Тућан 1919. 1920.
12. Драгутин Домјанић 1920. 1927.
13. Алберт Базала 1927. 1928.
14. Филип Лукас 1928. 1945.
15. Миховил Николић 1945. 1950.
16. Густав Крклец 1950. 1954.
17. Јакша Равлић 1954. 1968.
18. Хрвоје Ивековић 1968. 1970.
19. Људевит Јонке 1970. 1971.
Деловање Матице хрватске прекинуто
20. [ Петар Шегедин 1990. 1990.
21. Владо Готовац 1990. 1996.
22. Јосип Братулић 1996. 29. јуна 2002.
23. Игор Зидић 29. јуна 2002.[12] 14. јуна 2014.
24. Стјепан Дамјановић 14. јуна 2014.[13] 16. јуна 2018.
25. Стипе Ботица 16. јуна 2018.[14] 6. новембра 2021.
26. Миро Гавран 6. новембра 2021.[15] 21. јуна 2025.
27. Дамир Зорић 21. јуна 2025.[16] у току

Избор часописа

[уреди | уреди извор]

Награде и одликовања

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Награде и одличја Матице хрватске

Награђивање штампаних и рукописних дела увела је Матица хрватска шездесетих година 19. века (нпр. награде из Закладе за издавање пучких књига, Закладе грофа Ивана Непомука Драшковића, Закладе Душана Котура, Закладе Адолфа Вебера Ткалчевића, Закладе Александра пл. Вушчића и друге), а од 1999. Матица хрватска додељује годишње награде за књиге, те Златну, Сребрну и Бронзану повељу ауторима, појединцима и установама заслужним за развој Матичиног рада и угледа.[17]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Миховил Антић, Данијел Хргић (2025). „Извештај о раду Секретаријата за огранке Матице хрватске за 2024.” (PDF). Загреб: Матица хрватска. стр. 31-32. „(...) у 2024. забележено 4.874 уплата чланарина чланова у РХ... Огранци МХ у Босни и Херцеговини и иностранству... износила је 338.” 
  2. ^ а б в Правила Матице хрватске, matica.hr, приступљено 17. 3. 2024.
  3. ^ а б Радио Суботица на хрватском Архивирано 2021-02-22 на сајту Wayback Machine Синиша Јурић: 170 година од утемељења Матице хрватске обележиће и њен суботички огранак, 28. 2. 2012.
  4. ^ Kolo бр. 3/2007. Звонимир Радић, Začeci hrvatske tehnologije – grof Janko Drašković
  5. ^ Jezik, br. 5., sv. 18., Zagreb, 1. 12. 1970., str. 138., приступљено 17. 3. 2024.
  6. ^ Jezik, br. 1., sv. 19, Zagreb, 1. 9. 1971., str. 19., приступљено 17. 3. 2024.
  7. ^ Izvještaj o kontroli zakonitosti rada Matice hrvatske, Матица хрватска, Загреб, 2002., ISBN 953-150-657-4
  8. ^ Politički zatvorenik br. 230, svibanj 2011. Архивирано 2011-09-15 на сајту Wayback Machine Memorandum skupine hrvatskih intelektualaca, Lavamünd, Austrija, 29. 5. 1945.
  9. ^ Prvi festival knjige u Matici hrvatskoj (15–18. rujna 2022) matica.hr, Матица хрватска, објављено у септембру 2022.
  10. ^ О Матици хрватској, matica.hr, приступљено 3. 7. 2022.
  11. ^ Stantić, Stipan. Kultura nije privilegij, nego potreba (Povijest ogranka u Bačkoj), Хрватска ријеч, 25. 3. 2004. Архивирано 2007-09-27 на сајту Wayback Machine
  12. ^ „Igor Zidić novi predsjednik Matice hrvatske”. Матица хрватска. Приступљено 8. 9. 2025. 
  13. ^ Derk, Denis (14. 6. 2014). „Stjepan Damjanović novi predsjednik Matice hrvatske”. Večernji list. Приступљено 8. 9. 2025. 
  14. ^ „Kroatist Stipe Botica novi predsjednik Matice hrvatske. U Rijeci održana Glavna izborna skupština MH”. Матица хрватска. Приступљено 8. 9. 2025. 
  15. ^ „Zagreb: Novi predsjednik Matice Hrvatske je Miro Gavran”. Živa zajednica. 6. 11. 2021. Приступљено 8. 9. 2025. 
  16. ^ „Matica hrvatska održala Glavnu izbornu skupštinu: Za novog predsjednika izabran Damir Zorić”. Матица хрватска. 21. 6. 2025. Приступљено 8. 9. 2025. 
  17. ^ Награде и одличја Матице хрватске, matica.hr, приступљено 3. 7. 2022.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Izvještaj o kontroli zakonitosti rada Matice hrvatske. Zagreb: Matica hrvatska. 2002. ISBN 953-150-657-4. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

45° 48′ 30″ С; 15° 58′ 44″ И / 45.8082068072185° С; 15.9788900613785° И / 45.8082068072185; 15.9788900613785

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Матица_хрватска&oldid=30751555”