Матица хрватска
 | Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
Матица хрватска је невладина културна установа у Хрватској основана за очување и унапређење хрватске културе. Делује од 1842. године, када је основана као Матица илирска а најважнији је и највећи издавач књига и часописа у Хрватској.[1]
У централи и огранцима објављује више од стотину књига сваке године, које редовно односе најважније хрватске књижевне награде. Уз двадесетак редовних библиотека нарочито се истиче библиотека вијека хрватске књижевности, у којој је објављено већ седамдесетак наслова.
Централа објављује двоседмичњак „Вијенац”, новине за књижевност, умјетност и науку, те књижевни часопис „Коло” и „Хрватску ревију”.
Осим издаваштва Матица хрватска приређује много културних и научних манифестација; представљања књига, научне симпозије, округле столове, стручна и научна предавања и расправе, концерте, позориштне представе. При централи дјелује и „Галерија Матице хрватске” у којој своје радове излажу млађи умјетници.
Стотињак постојећих огранака Матице хрватске објављује двадесетак књижевних часописа, међу којима су „Дубровник”, „Књижевна ревија”, „Домети”, „Задарска смотра”, „Ријечи”.
Предсједници Матице хрватске[уреди | уреди извор]
 Стјепан Дамјановић, |
 Јосип Братулић, |
 Густав Крклец, |
 Иван Мажуранић, |
Занимљивости[уреди | уреди извор]
Српски сатирични лист из Загреба, Врач погађач је писао да отровни паук (Матица хрватска) сише српски цвјетњак, а за то вријеме блажено спава трут (Матица српска), и тако омогућује стварање хрватске културе.[2] Један од бројних примера хрватизације српске пјесме и пјесника је рад једног од најпознатијих хрватских историчара Вјекослав Клаића. Његову Хрватску пјесмарицу је 1893. издала и наградила Матица хрватска. У пјесмарицу је уврстио доста популарних српских пјесама Ђуре Јакшића, а у пјесми панчевачког проте Васе Живковића Радо иде Србин у војнике, где зелене бере ловорике, промијенио је само субјект: Србин у Хрват.[3]
У доба комунистичке власти у Југославији, 1969. Матица хрватска објављује мемоаре Ивана Мештровића, који су већ раније објављени међу усташком емиграцијом у Аргентини, 1961. Два издања се разликују у томе што су у издању Матице хрватске изостављени сви дијелови који критикују комунистичку власт и неке њене личности (Моше Пијаде), а сви антисрпски дијелови су објављени.[4]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 474—475.
- ^ Артуковић 2001, стр. 148.
- ^ Артуковић 2001, стр. 285.
- ^ Сумрак Ловћена, поднаслов: Хегемонија фалсификата. Цетиње: Светигора. 2021. стр. 147, 148.
Литература[уреди | уреди извор]
- Артуковић, Мато (2001). Срби у Хрватској (Куеново доба). Хрватски институт за повијест - подружница за повијестСлавоније, Сријема и Барање, Славонски Брод. ИСБН 953-6659-09-3.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
