Густав Крклец

Из Википедије, слободне енциклопедије
Густав Крклец
Gustav Krklec 1969.jpg
Густав Крклец 1969. године
Датум рођења (1899-06-23)23. јун 1899.
Место рођења Удбиња
Аустроугарска
Датум смрти 30. октобар 1977.(1977-10-30) (78 год.)
Место смрти Загреб
СФРЈ
Најважнија дела
Љубав птица
Дарови за безимену

Густав Крклец (Удбиња крај Карловца, 23. јун 1899Загреб, 30. октобар 1977) је био хрватски књижевник.

Биографија[уреди]

Густав Крклец рођен је у месту Удбиња крај Карловца као прво дете у породици Аугуста и Хермине Крклец.[1] Детињство је провео у Марушевцу, у Хрватском загорју, што је оставило трајан траг у његовом поетском опусу. Гимназију је похађао у Вараждину, Загребу и на Сушаку, а у Загребу је студирао филозофију.

Други светски рат затекао га је у Београду где је доживео бомбардовање града. Затим се у септембру 1941. преселио у Земун. У Земуну је радио као државни чиновник и сарађивао у листу “Граничар” све до бомбардовања Земуна, у марту 1944. У том тренутку био је председник Веслачког клуба Земуна.[2] Након тога се са супругом Мирјаном накратко преселио у Сланкамен, а крај рата дочекао је у Самобору. У септембру 1945. године у Загреб је дошла и његова супруга, те је од тада Крклец живео и радио у Загребу све до смрти.

Најважнији део Крклецовог књижевног дела чини поезија. Његово антологијско песништво концизног, непосредног и јасног израза очитује ведрину и животну радост, али и метафизичку тескобу. Писао је и есеје, критике, путописе, фељтоне и афоризме. Много је преводио, највише са руског, немачког, али и са словеначког и чешког језика. Посебно се истичу његови преводи Пушкина, Прешерена, Брехта. Крклец се бавио и такозваном дневном критиком. Под псеудонимом Мартин Липњак написао је низ критичких записа и есеја.

Награде[уреди]

Дела[уреди]

  • Лирика (1919)
  • Сребрна цеста (1921)
  • Бескућници (1921)
  • Нове пјесме (19123)
  • Љубав птица (1926)
  • Излет у небо (1928)
  • Сан под брезом (1940)
  • Дарови за безимену (1942)
  • Рањени галеб (1942)
  • Тамница времена (1944)
  • Лица и крајолици (1946)
  • Писма Мартина Липњака из провинције (1956)
  • Телеграфске басне (1952)
  • Ноћно иверје (1960)

Спомен[уреди]

  • Поводом стогодишњице рођења Густава Крклеца на прочељу куће у Марушевцу у којој је хрватски песник провео детињство. Матица хрватска у Вараждину и Општина Марушевец поставиле су му спомен-плочу. +
  • У Вараждинској градској библиотеци налази се и спомен-соба Густава Крклеца

Референце[уреди]

  1. Matica hrvatska: Ernest Fišer: Uz stotu godišnjicu rođenja Gustava Krkleca. Čudnovati dvostruki život, preuzeto 28. jula 2012.
  2. 2,0 2,1 Tko je tko u NDH: Hrvatska 1941.–1945., Minerva, Zagreb. 1997. ISBN 978-953-6377-03-9. стр. 210-211.

Спољашње везе[уреди]