Густав Крклец
| Густав Крклец | |
|---|---|
Густав Крклец 1969. године
|
|
| Датум рођења | 23. јун 1899. |
| Место рођења | Удбиња Аустроугарска |
| Датум смрти | 30. октобар 1977. (78 год.) |
| Место смрти | Загреб СФРЈ |
| Најважнија дела |
Љубав птица
Дарови за безимену |
Густав Крклец (Удбиња крај Карловца, 23. јун 1899 — Загреб, 30. октобар 1977) је био хрватски књижевник.
Биографија[уреди]
Густав Крклец рођен је у месту Удбиња крај Карловца као прво дете у породици Аугуста и Хермине Крклец.[1] Детињство је провео у Марушевцу, у Хрватском загорју, што је оставило трајан траг у његовом поетском опусу. Гимназију је похађао у Вараждину, Загребу и на Сушаку, а у Загребу је студирао филозофију.
Други светски рат затекао га је у Београду где је доживео бомбардовање града. Затим се у септембру 1941. преселио у Земун. У Земуну је радио као државни чиновник и сарађивао у листу “Граничар” све до бомбардовања Земуна, у марту 1944. У том тренутку био је председник Веслачког клуба Земуна.[2] Након тога се са супругом Мирјаном накратко преселио у Сланкамен, а крај рата дочекао је у Самобору. У септембру 1945. године у Загреб је дошла и његова супруга, те је од тада Крклец живео и радио у Загребу све до смрти.
Најважнији део Крклецовог књижевног дела чини поезија. Његово антологијско песништво концизног, непосредног и јасног израза очитује ведрину и животну радост, али и метафизичку тескобу. Писао је и есеје, критике, путописе, фељтоне и афоризме. Много је преводио, највише са руског, немачког, али и са словеначког и чешког језика. Посебно се истичу његови преводи Пушкина, Прешерена, Брехта. Крклец се бавио и такозваном дневном критиком. Под псеудонимом Мартин Липњак написао је низ критичких записа и есеја.
Награде[уреди]
- Антуновска награда (1944)[2]
- Награда Владимир Назор за животно дело (1968)
- Дисова награда
- Змајева награда
Дела[уреди]
- Лирика (1919)
- Сребрна цеста (1921)
- Бескућници (1921)
- Нове пјесме (19123)
- Љубав птица (1926)
- Излет у небо (1928)
- Сан под брезом (1940)
- Дарови за безимену (1942)
- Рањени галеб (1942)
- Тамница времена (1944)
- Лица и крајолици (1946)
- Писма Мартина Липњака из провинције (1956)
- Телеграфске басне (1952)
- Ноћно иверје (1960)
Спомен[уреди]
- Поводом стогодишњице рођења Густава Крклеца на прочељу куће у Марушевцу у којој је хрватски песник провео детињство. Матица хрватска у Вараждину и Општина Марушевец поставиле су му спомен-плочу. +
- У Вараждинској градској библиотеци налази се и спомен-соба Густава Крклеца
Референце[уреди]
- ↑ Matica hrvatska: Ernest Fišer: Uz stotu godišnjicu rođenja Gustava Krkleca. Čudnovati dvostruki život, preuzeto 28. jula 2012.
- ↑ 2,0 2,1 Tko je tko u NDH: Hrvatska 1941.–1945., Minerva, Zagreb. 1997. ISBN 978-953-6377-03-9. стр. 210-211.
