Пређи на садржај

Мерлинка

С Википедије, слободне енциклопедије
Мерлинка
Име по рођењуВјеран Миладиновић
Датум рођења(1958-10-14)14. октобар 1958.
Место рођењаЗагреб, НР Хрватска
 ФНР Југославија
Датум смрти22. март 2003.(2003-03-22) (44 год.)
Место смртиКрњача
 Србија и Црна Гора
Узрок смртигушење

Вјеран Миладиновић (Загреб, 14. октобар 1958 — Крњача, 22. март 2003), познатија под именом Мерлинка, била је прва јавно декларисана трансродна особа[1] на просторима бивше Југославије, у Београду,[2][3] као и звезда филмова Желимира Жилника.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је 14. октобра 1958. године у Загребу, у општини Чрномерец, од мајке Терезе Стрмечки из Загорја и оца Миодрага из Прокупља, који је у Загребу похађао војно-техничку школу.[4][5] У недостатку основних средстава за живот, пошто је због трудноће избачена из школе, и једно време живела у Максимирском парку, мајка је смештена у Дом „Владимир Назор“ за незбринуту децу и млађе пунолетне особе, да би шест месеци после рођења, Вјеран је остао да живи у дому, без мајке. После нешто више од три године, отац ју је одвео да живи код бабе Кадивке, његове мајке, у село Бресничић, код Прокупља, да би је пред полазак у школу 1965. године преузео код себе у Прокупље, где је живео са маћехом и полубратом.[4]

После завршене средње школе се преселила у Београд, са очевом породицом, са којом није била у добрим односима. У фебруару 1978. године избацили су је из куће. Прелазак у Београд, према аутобиографији то представљао је највећу прекретницу у њеном животу. Временом је, дружећи се са истомишљеницима, прво почела само дискретно да се прерушава, шминка, облачи уске фармерке и бави се проституцијом, да би у 31. години живота, 1989. одлучила да се потпуно трансформише у „Мерлинку“.[4] Проституцијом се бавила већином у Улици Гаврила Принципа близу пијаце Зелени венац. Постала је позната по специфичном стилу, кратким и уским сукњама, наглашеном накиту и високим потпетицама.

Редитељ Желимир Жилник био је очаран њеним талентом, те је Мерлинка 1986. године заиграла у два Жилникова филма Београде, добро јутро и Лијепе жене пролазе кроз град,[3] а 1995. године остварила главну улогу у филму Дупе од мрамора (енгл. Marble Ass).[3] Издала је и аутобиографски роман Терезин син 2001.[6] и допунила 2002. године.[7] Живела је на Калемегдану, у згради Народне опсерваторије, а потом Београдског планетаријума и била њихов настојник.[8] Према речима савременика, била је добар човек, људи у крају су је симпатисали. Често су је виђали док храни псе луталице на Калемегдану. О себи је говорила како у женском, тако и у мушком роду.[9]

Убијена је 22. марта 2003. године у улици Грге Андријановића, код Основне школе „Зага Маливук“ у Крњачи. Најпре је задављена, а затим и задобила снажне ударце зидарским чекићем. Њено тело је пронађено месец дана након смрти у поодмаклој фази распадања.[10] За убиство је био оптужен Фаик Рамадани, док је тада малолетни Бејтул Раћипи оптужен да је помагао Рамаданију после убиства. Обојица су у мају 2004. ослобођена оптужби услед недостатка доказа.[11] За убиство до сада нико није одговарао. Непосредно пре убиства Мерлинка је изјавио да планира да се повуче из проституције.[7][12]

Наслеђе[уреди | уреди извор]

Филмски фестивал који од 2009. године промовише филмове о ЛГБТ популацији носи име по Мерлинки.[9] На десетогодишњицу од убиства, на углу улица Гаврила Принципа и Коче Поповића постављена је плоча са називом „Улица Мерлинкина“.[13]

Миладин Шеварлић је 2003. године написао драмски текст "Мерлинкина исповест" по аутобиографији Вјерана Миладиновића Мерлинка Терезин син, који је постављен као истоимена монодрама 2014. године у продукцији Дома омладине Београда, Пулс театра из Лазаревца и Мерлинка фестивала, а у режији Стевана Бодроже. Улоге Мерлинке тумачили су Александар Трмчић и Чарни Ђерић.

У УК Вук у Београду, 16. септембра 2019. одржана је премијера представе Страх од лептира у којој Душан Каличанин игра улогу Мерлинке. Поред њега, у представи глуми и Зоран Пајић (Николу, политичког затвореника). Светислав Гонцић се у представи појављује само на снимку.

Дана 18. октобра 2023, поводом двадесет година од Мерлинкиног убиства, у Београду је постављена скулптура под именом Број 43, која представља пар розе штикли.[1] Споменик је после 3 дана уништен.[14]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Скулптура Мерлинки постављена у Београду”. Радио слободна Европа. 2023-10-18. Приступљено 2023-10-19. 
  2. ^ „Читанка од а до ш о лезбејским и геј људским правима“ Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016), Група аутора, Лабрис, Београд. 2011. ISBN 978-86-86509-08-6..
  3. ^ а б в „Ухапшен убица Мерлинке?“, Блиц, 20. 05. 2003.
  4. ^ а б в Књига: Терезин син, Вјеран Миладиновић, Београд, 2001
  5. ^ Библиографије запис26: „Миладиновић, Вјеран 1958-2003“ Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јануар 2018)
  6. ^ Б92: „Десет година од убиства Мерлинке“, 21.03.2013
  7. ^ а б Часопис лабрис бр. 19—20: „Вести из региона“ Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јануар 2014), 2004, стр. 4
  8. ^ „Зборник радова са конференције Развој астрономије код СрбаВ 18—22. априла 2008“, Београд 2009
  9. ^ а б Стyле: „Зашто волимо Мерлинку?“, 28.11.2011
  10. ^ Клијент убио Мерлинку, Глас јавности, 20. 5. 2003.
  11. ^ Ослобођен оптужени за убиство Мерлинке[мртва веза], Курир, 13. 5. 2004.
  12. ^ „Мерлинка убијена зидарским чекићем!“, 16.4.2013
  13. ^ Б92: „Мерлинкина улица у центру Београда“, 23.07.2013
  14. ^ белградеприде (2023-10-23). „Неколико људи нам је скренуло пажњу на то да је данас вандализован споменик посвећен Вјерану Миладиновићу Мерлинки.” (твит). Приступљено 2023-10-21 — преко Twitter-а. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Merlinka&oldid=27626819”