Мијат Томић

Мијат Томић (пре 1610 — 1656) био је хајдук. Један је од најпознатијих Дувњака опеван у народним епским песмама. Рођен је у селу Горњи Бришник, у данашњој општини Томиславград. Песме о њему певали су и издавали хрватски гуслари Жељко Шимић (Хрватски хајдук и народни јунак Мијат Томић, Мијат Томић и паша од Зворника), Мирко Томић (Мијат Томић одмеће се у хајдуке), Иван Антосовић, Јозо Радош-Марић (Дувањски јунаци), Миле Баковић (Дувно поље колијевка Хрвата) итд. Књига "Јуначина Мијат Томић" Дубравка Хорватића спада у школске лектире. У Томиславграду постоји удружење Хајдучка дружина Мијат Томић".

Порекло Мијата Томића

Први штампани и објављени податак о Мијатову пореклу је код фратра Филипа Грабовца (1698.-1749) који у свом делу "Цвит разговора народа и језика илиричкога алити арвацкога" (Венеција, 1747) каже: ... само ово оћу споменути, како посли Томића Мијата из Дувна није било већ правога ајдука ни ће већ бити. Речени погину око први година мира од Кандије, издаде га Бобовац Илија од Дољана: његов би кум, сапело га. Погибе мало прије жетве. Ту мисао потврђују и остали документи у којима се говори о Мијату Томићу.

Младеначко време Мијата Томића

По предаји Мијат је рано остао без родитеља (Ивана и Кате), док је још био у колевци и отхранио га је стриц Нико. Из докумената је видљиво да је Мијат око 1640. имао два брата жива (један се звао Марко), а по предаји је имао и две сестре. Сестра Манда је мајка познатог хајдука Малог Маријана, а сестра Јелена је била удана у Сињ. Касније су из Горњег Бришника преселили у Доњи Бришник, где се и данас указује на место и остатке његових кућа.

Кад је Мијат одрастао, отишао је од стрица, ступио је у најам код бега Копчића и код њега је до двадесете године чувао овце. Као двадесетогодишњак је био тако јак и снажан да се са њиме нико није могао да похрва ни да се такмичи у бацању камена или било чему другоме у читавом дувањском крају. Био је виши од два метра.

Једнога дана у Дувно је дошао неки Арапин, поставио шатор на ливади и на мејдан позвао бега Копчића. На народ је Арап ударио насиље и морало му се доносити све што је тражио. Кад је Мијат дошао увече кући, нашао је бега невесела па кад је сазнао за узрок, Мијат се насмеје и понуди се да замени бега, а бег га стане благосиљати. Ујутру се Мијат спреми за мејдан и пође да потражи противника. Арапин је на мејдану бацао неку смрдљиву ватру на противника, па га онда убијао. Мијат се прекрсти, зазове Бога за помоћ и пође против Арапина. Арапин баци ватру на Мијата, али га Мијат зграби рукама, удари њиме о земљу и погуби га својом сабљом. Бег Копчић још више заволи Мијата и поклања му ливаду звану Јабука. По предаји, мејдан је дељен на Дувањском пољу, код речице Дрине, на ливадама званим Црвенићка ужа.

Одметање Мијата Томића у хајдуке

О узроцима одласка Мијата Томића у хајдуке, у народној предаји, коју је забележио Рубић, и у неким песмама узрок одласка у хајдуке везан је за Мијатово барјактарство у сватовима бега Копчића. По тој предаји Копчићеви сватови су се уочи вечере такмичили у бацању камена с рамена и у другим играма, а Томић је у свему предњачио. Турцима то није било свеједно и они одлуче да га убију. Мијат је осетио што му се спрема и када је почела сватовска вечера побегне из куће, иако су га звали да се врати. Стриц му је већ био умро. Није смео кући у страху од Турака и одметне се у планину Вран.

У песми која је забележена у Орашцу крај Дубровника говори се да је онај сват који је приговарао Амур-бегу Копчићу што је Мијату поверио барјак био Осман Ренковић, побунивши се.

"Господару Копчић Амур-бего, Све си добре скупио сватове, Али имаш лоша барјактара, Копиле је од четири баба.

А кад га је Михат разумио, Он је коњем на коња ударио. Омлати му двије заушнице; Како га је лако ударио,

Два му здрава зуба извадио, Испанула, на траву панула."

У једној пјесми, забележеној у Петрову пољу код Дрниша, говори се, како је Мијат био нетачно окривљен и неправедно осуђен на глобу и батинање, па се после тога одметнуо у хајдуке.

По једном дубровачком податку из 1642. Мијат Томић ср одметнуо у хајдуке ради насиља ондашњег ћехаје (повереника) херцеговачког санџак-бега, међутим о његову имену и нешто поближе о самом узроку Мијатова одметања у хајдуке документ не говори.

Хајдучка дружина Мијата Томића

По предаји Мијатов бијег у планину Вран брзо се прочуо по дувањском крају и око Мијата се окупило 60 другова. Настала је и позната песма:

"Од зла оца, од горе матере,
Којем није жао погинути,
Који може стићи и утећи,
А он своје све носи уза се,

Пушка му је и отац и мајка,
а за вирну љубу и не знаде."

Кад је Мијат сагледао толику дружину и свестан проблема који су их очекивали, да би искушао њихову храброст пред дружином, одере жива јарца, који је дречећи подносио муке. На питање друштва зашто то ради Мијат им одговори: "Који год од вас мојих другова не би могао овако да подноси, да га душмани жива одеру, онај није за моје дружине". Када је сутрашњи дан освануо од 60 другова остала му је само половина.

У великом броју народних песама из Мијатова циклуса се помиње његова дружина од 33 друга, у неколико песама се наводи бројност његове дружине од 30 другова, док се у песми Мијат Томић од кума издат погибе помиње јачина његове дружине од 40 другова. Неке наводе народне песме потврђују подаци из докумената, па и тај број. У писму које је Мијат писао око Нове године 1640. команданту Имотског прети се са четрдесет својих људи који су рођени под пушком и са сабљом.

Из историјских података о хајдуцима видљиво је да су се поједине хајдучке дружине ради безбеднијег успеха при нападима на караване и поједина насеља удруживали и заједнички нападали. О томе се говори и у неким народним песмама. Тако се у неким песмама говори како се Мијатова дружина удружује са дружинама харамбаша, како се већ називају у тим песмама: Баја Пивљанина, Трутака Црногорца, харамбаше Зечевића бизнад Горанацан, Мује Хрњадина с Кладуше, Вука Мандушића, харамбаше Митра, Петра Гусића, харамбаше Плавше, Стојана Јанковића, Милутина Јанка, Илије Смиљанића, Марка Котарана, Дели-Марковића и још неких других.

Спољашње везе

• Босанци снимају филм о једном од највећих хајдука (Б92, 19. фебруар 2017)