Пређи на садржај

Милан Благојевић

С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Милан Благојевић Шпанац.
Милан Благојевић
Датум рођења(1965-05-12)12. мај 1965.
Место рођењаГрачаница
 СФРЈ

Милан Благојевић (Грачаница, СФРЈ, 12. мај 1965) српски је универзитетски професор и доктор правних наука. Бивши је члан Сената Републике Српске и судија окружног суда. Током 2023. био је правни савјетник српског члана Предсједништва Босне и Херцеговине.

Биографија[уреди | уреди извор]

Милан Благојевић је српски правник, редовни професор уставног права [1] и бивши судија [2] Окружног суда у Бањалуци. Дипломирао је 1991. године је на Правном факултету Универзитета у Сарајеву а правосудни испит је положио 1994. године. Магистрирао је правне науке на Правном факултету Универзитета у Бањој Луци 2000. године, а докторирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 2002. године. Говори енглески језик и служи се руским језиком.

У досадашњој судијској каријери радио је као предсједник Суда за прекршаје у Петрову на Озрену, судија Војног суда у Бијељини, судија Основног суда у Добоју (на кривичном реферату) и судија Општинског суда у Травнику (на парничном реферату). У периоду од 1. јула 2012. до 26. јула 2021. радио је као судија Окружног суда у Бањалуци.

Као судија је учествовао у више облика едукације, од којих су неки међународног карактера. У мају и јуну 2000. године у Прагу, Чешка Република, је похађао и завршио програм обуке за судије под називом “Јудгинг ин а Демоцратиц Социетy” у организацији ЦЕЕЛИ Института и Америчке адвокатске асоцијације. У јуну 2001. године је учествовао на радном семинару едукације судија и тужилаца у БиХ о Европској конвенцији о људским правима и њеној примјени у БиХ, у организацији Савјета Европе. У периоду 2002-2003. године завршио је међународни једногодишњи програм едукације судија (Интернатионал Лонг Дистанце Траининг Цоурсе фор Јудгес) под називом “Тоwардс а Модел фор а Еуропеан Јудге”, који су заједнички организовали Универзитет у Болоњи и италијански Центро пер л’Еуропа центро-ориентале е Балцаница.

Током 2003. и 2004. године завршио је љетни семинар Програма правне реформе, који програм је иницијатива Џон Хопкинс Центра Универзитета у Болоњи, Правног факултета Универзитета у Болоњи и Правног факултета Универзитета у Београду.

У периоду од 1996. до 2000. године био је предсједник Општинске изборне комисије Општине Петрово, а 2004. и 2005. године вршио је дужност начелника Одјељења за општу управу Општине Петрово. Током 2010. и 2011. године радио је као правни савјетник директора Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове Републике Српске. Кратко вријеме (2007. и 2008. године) радио је као помоћник директора Центра за едукацију судија и тужилаца у Републици Српској те као директор Сектора за правне послове предузећа "Жељезнице Републике Српске" (2008. године).

У периоду од јануара до маја 2017. године био је сенатор Републике Српске.

Милан Благојевић је редовни професор уставног права и професор високе школе за предмете кривично право и кривично процесно право. Наставник је 11 година на бројним високошколским установама у Републици Српској, где предаје уставно право, увод у право, управно право, кривично право, кривично процесно право и велики правни системи. Аутор је или коаутор 33 књиге из области права (25 ауторских и 8 коауторских), те више од 70 научних и стручних радова из области права објављених у научним и стручним часописима у Бањалуци, Сарајеву, Добоју, Београду, Нишу и Котору. Коаутор је првог домаћег универзитетског уџбеника Међународно кривично право, који је објављен у два издања. Међу његовим ауторским монографијама су и три практикума за судске поступке: Практикум за Кривично процесно право (два издања), Практикум за парнични поступак и Практикум за управни спор, као и два коауторска практикума: Парница у пракси и Управни спор у пракси. Био је учесник више научних скупова у земљи и иностранству. Осам његових правних монографија преведено је на енглески језик.

Коаутор је и шест научних зборника, међу којима су зборник под насловом "Кривична дјела против човјечности - Нормативно и стварно" из 2015. године, у издању Правног факултета Универзитета у Бањалуци; затим зборник "(Ре)конструкција друштвене стварности" из 2018. године, у издању Факултета политичких наука Универзитета у Бањалуци и зборник "Увод у шеријатско право" из 2020. године, у издању Института за упоредно право у Београду.

Радови[уреди | уреди извор]

Поред већег броја чланака, аутор је сљедећих књига:

  • Правна природа и положај Брчко дистрикта у Босни и Херцеговини (2002)
  • Начела, предмет и основни субјекти кривичног поступка у Босни и Херцеговини (2003)
  • Технологија охаеризма (2004)
  • О појму локалне самоуправе и њеним законским основама у Републици Српској (2005)
  • Огледи из кривичног процесног права (2005)
  • Збирка образаца из кривичног процесног права (2008)
  • Практикум за кривично процесно право (2010)
  • Практикум за парнични поступак (2010)
  • Правни есеји – Књига значења (2011)
  • Правна природа Брчко дистрикта деценију послије (2011)
  • Исламски конституционализам на ирански начин (2012)
  • Уставност и законитост у управном спору у Републици Српској (2014)
  • Практикум за управни спор (2014)
  • Неуставна ретроактивна примјена инкриминације злочини против човјечности у пракси Суда БиХ (2014), прво издање
  • Неуставна ретроактивна примјена инкриминације злочини против човјечности у пракси Суда БиХ, друго допуњено издање (2015)
  • Уставни декатлон (2016)[3]
  • Политичка анатомија једне пресуде (2016)[4]
  • Правосудна неистина (2017)
  • Хрестоматија технологије охаеризма (2018)
  • Записи о (не)праву (2018)[5]
  • Феноменологија (не)права (2019)[6]
  • Уставноправна одбрана Републике Српске (2021).
  • Криминал охаеризма (2021)
  • Основи општег уставног права - уџбеник (2022)
  • Убиће нас незнање и похлепа (2023)

Коаутор је (са академиком Миодрагом Н. Симовићем) два издања универзитетског уџбеника Међународно кривично право (2007. и 2013). Издање овог уџбеника из 2007. је први домаћи универзитетски уџбеник Међународног кривичног права написан у Републици Српској и Босни и Херцеговини.

Коаутор је (са др Тихомиром Глигорићем) књиге

  • *Осврт на неразумијевања Закона о катастру Републике Српске (2011)

Коаутор је књига (са публицистом Хасом Тајићем):

  • Јавне набавке у управној и судској пракси (2012)
  • Парница у пракси (2011)
  • Грађанско и привредно право у пракси судова у Босни и Херцеговини (2013)
  • Одштетно право и право осигурања у судској пракси (2013)
  • Управни спор у пракси (2015)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „БЛАГОЈЕВИЋ МИЛАН”. Архивирано из оригинала 29. 05. 2018. г. Приступљено 29. 05. 2018. 
  2. ^ „Милан Благојевић биографија”. Архивирано из оригинала 29. 05. 2018. г. Приступљено 29. 05. 2018. 
  3. ^ УСТАВНИ ДЕКАТЛОН
  4. ^ Проф. Др Милан Благојевић Политичка Анатомија Једне Пресуде[мртва веза]
  5. ^ Милан-Благојевиц ЗАПИСИ О (НЕ)ПРАВУ[мртва веза]
  6. ^ https://www.academia.edu/42854176/Milan_Blagojevi%C4%87_FENOMENOLOGIJA_NE_PRAVA
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Milan_Blagojević&oldid=27443635”