Петрово
| Петрово | |
|---|---|
 Општинска зграда у Петрову | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет |  Република Српска |
| Општина | Петрово |
| Становништво | |
| — 2013. |  2.322 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44°37′53″ СГШ; 18°21′40″ ИГД / 44.63143° СГШ; 18.36101° ИГДКоординате: 44°37′53″ СГШ; 18°21′40″ ИГД / 44.63143° СГШ; 18.36101° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Петрово Петрово на мапи Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 053 |
Петрово (раније Петрово Село и Босанско Петрово Село) је градско насеље и сједиште општине Петрово у Републици Српској, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Петрово укупно је пописано 2.322 лица.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
На самом почетку Другог свјетског рата, пуковник Војске Краљевине Југославије Драгољуб Михаиловић је у Петрову 20. априла 1941. године одржао говор.[2] Говор је одржан преосталим војницима Војске Краљевине Југославије и припадницима Брзог одреда, који су се овде повукли након борби са њемачким и усташким јединицама у Априлском рату.[2]
Култура[уреди | уреди извор]
На подручју насеља се налази храм Српске православне цркве.[3] Храм је смјештен на узвишењу знавом Трн.[3] Изградња храма је започета у августу 1990. а освећење темеља је 4. октобра исте године извршио епископ зворничко-тузлански Василије Качавенда.[3]
Образовање[уреди | уреди извор]
У насељу се налази Основна школа „Вук Караџић“, као и Средњошколски центар Петрово.
Спорт[уреди | уреди извор]
Петрово је сједиште фудбалског клуба Озрен.
Становништво[уреди | уреди извор]
| Националност[4] | 2013. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 2.694 | 2.606 | 2.333 | 1.813 | |
| Југословени | 70 | 138 | 27 | ||
| Муслимани | 54 | 59 | 91 | 20 | |
| Хрвати | 18 | 12 | 33 | 20 | |
| Црногорци | 6 | 7 | 18 | ||
| Мађари | 1 | 5 | |||
| Македонци | 4 | 1 | 4 | ||
| Словенци | 1 | 4 | |||
| Албанци | 1 | 1 | 1 | ||
| остали и непознато | 75 | 28 | 12 | 4 | |
| Укупно | 2.322 | 2.911 | 2.856 | 2.514 | 1.880 |
| Демографија[4] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 1.880 | |
| 1971. | 2.514 | |
| 1981. | 2.856 | |
| 1991. | 2.911 | |
| 2013. | 2.322 | |
Знамените личности[уреди | уреди извор]
- Данило Тешановић, српски књижевник[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013 на територији Републике Српске — Прелиминарни резултати, Републички завод за статистику, Бања Лука, 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 24. 1. 2014. Приступљено 30. 12. 2013.
- ↑ 2,0 2,1 „Љетопис српске православне црквене општине Дервента”. Српска православна црквена општина Дервента. 2010. Архивирано из оригинала на датум 30. 12. 2012. Приступљено 19. 12. 2011.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 „Црквена општина Патрово”. Светосавска омладинска заједница Петрово. 2005. Приступљено 19. 12. 2011.[мртва веза]
- ↑ 4,0 4,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ „Добој: Представљена књига „Доба Јуде“ Данила Тешановића”. Радио-телевизија Републике Српске. 3. 4. 2012. Приступљено 4. 4. 2012.
Види још[уреди | уреди извор]
| Насељена мјеста |  | |
|---|---|---|
| Мјесне заједнице | МЗ Какмуж, МЗ Калуђерица, МЗ Карановац, МЗ Кртова, МЗ Петрово, МЗ Порјечина, МЗ Сочковац | |
 |
Петрово на Викимедијиној остави. |