Мирјана D. Стефановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Проф. Др.

Мирјана D. Стефановић
Мирјана D. СТефановић у Галерији Матице Српске
7 Маy 2022.
Датум рођења(1950-10-16)16. октобар 1950.(73 год.)
Место рођењаНови СадЈугославија, данас Србија
УниверзитетФилозофски факултет Универзитета у Новом Саду
ЗанимањеПрофесор, Аутор, Уредник
Активни период1974 до 2016

Мирјана D. Стефановић (Нови Сад, 16. октобар 1950) српски је историчар књижевности и професор универзитета. Аутор и уредник многобројних књига и дела. Била је редовни професор Теорије књижевности и Српске књижевности XVIII века на Филозофском факултету у Новом Саду.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је 16. октобра 1950. у Новом Саду. Гимназију природно-математичког усмерења завршила је у родном граду, где је и студирала на Филозофском факултету, Одсек за југословенске књижевности (1969-1973) Последипломски студиј књижевности завршила је на истом факултету (1976) и одбранила је магистарски рад „Структура српскохрватског асиметричног десетерца у предвуковским записима” (ментор проф. др Светозар Петровић). Докторску тезу „Стих и строфа српске грађанске поезије” одбранила је на истом факултету 1989. године (ментори: проф. др Боривоје Маринковић и проф. др Светозар Петровић).

На Филозофском факултету у Новом Саду запослена је од 1974. године, најпре у звању аистента-приправника, потом аисстента, доцента, ванредног професора. У звање редовног професора изабрана је 1999. године и ту је радила све до одласка у пензију 2016. године.[1] Од 1996. године ради као гостујући професор на Славистичкој катедри Универзитета у Сзегеду, где је 2009. године стекла диплому сталног гостујућег професора у звању доцента.[2]

Била је гостујући професор у Немачкој (Гöттинген, 1983; Регенсбург: два семестра 2000. и 2002) и Аустрији (Wиен, два семестра: 2005 и 2007).

Била је шеф Одсека за српску књижевност, Филозофски факултет, Нови Сад (1987–2005), предавала на истом факултету: Теорију књижевности, Српску књижевност XVIII века, Историју српске културе, Реторику, Стилистику,Историју српске лирике (на мастер студијама), Периодизацију српске књижевности (на мастер студијама); Српско-немачке књижевне везе (на докторским студијама).

Била члан редакције Летописа Матице српске (Нови Сад), Књижевне историје (Београд), Зборника Матице српске за класичне науке (Нови Сад) [3]; главни уредник гласила Универзитета у Новом Саду. Била је члан неколико међународних и националних научних пројеката из области теорије стиха и историје српске књижевности: „Слоwианска метрyка пороwнаwцза” (Пољска академија наука, Wарсзаwа), пројекти о изучавању књижевности при Одсеку за српску књижевност Филозофског факултета у Новом Саду (укупно 5).

Од 2018. је добротвор Галерије Матице српске.[4]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Монографије приређене књиге[уреди | уреди извор]

  • Српско грађанско песништво , M. D. Стефановић и др., Нови Сад 1988.[5]
  • Српска грађанска поезија. Оглед из историје стиха , Ваљево 1992 [6]
  • Лазар Бојић, Памјатник мужем у славено-сербском књижеству славним (уводна студија и приређивање текста), Нови Сад 1994.
  • Владимир Ћоровић, Сцрипта Минора. (Необјављени рукописи), за штампу прир. M. D. Стефановић, библиографија и коментари Борвоје Маринковић, Ваљево 1998.
  • Владимир Ћоровић, Лукијан Мушицки. Студија из српске књижевности, за штампу прир. M. D. Стефановић, Нови Сад 1999.
  • M. D. Стефановић и др., Да опознаем своите суседи. Образум на „другиа” в литературата на Балканите , Софиа 2002.
  • Павел Јозеф Шафарик, Историја српске књижевности, прир. за штампу, према рукопису, M. D. Стефановић, Нови Сад 2004.[7]
  • Лукијан Мушицки, Песме , уводна студија, прир. песме и коментари M. D. Стефановић, Нови Сад 2006.
  • Владимир Ћоровић, Српска земља и српска хисторија. (Необјављени рукописи 2) , Нови Сад 2007.
  • Библиотека српске књижевности , Чигоја штампа, Београд 2007.[8][9]
  • Историја српске културе (на српском и на мађарском. скрипта), Сзегед 2007.
  • Кратки увод у усторију српске културе, Београд, 2008.[10]
  • Сабрана дела Доситеја Обрадовића, књ. 1, Доситејева задужбина, Београд 2007.Приредила за штампу, ауторка коментара (стр. 159-203); ауторка речника мање познатих речи (стр. 203-220), ауторка регистра имена и географских назива (стр. 221-230) и ауторка уводног текста у Сабрана дела (стр. 5-11).[11]
  • Сабрана дела Доситеја Обрадовића, књ. 4, Доситејева задужбина, Београд 2008.
  • Сабрана дела Доситеја Обрадовића, књ. 5, Доситејева задужбина, Београд 2008.
  • Сабрана дела Доситеја Обрадовића, књ. 6, Доситејева задужбина, Београд 2008.
  • Емануил Јанковић, Терговци, Београд, 2008.
  • Лексикон српског просветитељства, Службени гласник, Београд 2009.[12][13]
  • К. Тарановски: О српском стиху, прир. M. D. Стефановић, Службени гласник, Београд, 2010, стр. 291-310.
  • Милан Ћурчин: Српски трохеј, прир. M. D. Стефановић, Службени гласник, Београд, 2010
  • Аутобиографија. Службени гласник, Београд, 2010, 169 стр.[14]
  • Доситеј Обрадовић, Издавачки центар МС, Нови Цад, 2010.
  • Лаза Костић, Вита нова. Песме и коментари, Службени гласник, Београд, 2012, 213 стр.
  • Симеон Пишчевић, Издавачки центар Матице српске, Нови Сад, 2013.
  • Светозар Матић, Принципи српске версификације, Службени гласник, Београд, 2012.
  • Лукијан Мушицки, Моје струне, Службени гласник, Београд, 2010.
  • Андреас Окопенко, Лексикон једног сентименталног путовања до сусрета у ноћном злодуху Друдену, Службени гласник, Београд, 2012, 383 стр.
  • Силвијус, Физиологија песника, Службени гласник, Београд, 2012.
  • Милица Костић Селем, Ћивот безумља, Службени гласник, Београд, 2013.
  • Лукијан Мушицки, Издавачки центар Матице српске, Нови Сад, 2015.
  • Јеротеј Рачанин, Јован Рајић, Михаило Максимовић, Издавачки центар Матице српске, Нови Сад 2017.
  • Лукијан Мушицки, Српска библиографија, САНУ – Библиотека Матице српске, Београд – Нови Сад, 2021.

Посебна поглавља у научним зборницима и периодици (избор)[уреди | уреди извор]

  • „Кратки стих Јована Стерије Поповића”, Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, XI/1982, 357-362.
  • „Односи између фолклористике и масовне културе”, Зборник радова XXXII конгреса Савеза удружења фолклориста Југославије, Сомбор – Нови Сад 1985, 161-164.
  • „Ка римованој строфи у српској грађанској поезији”, Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, XVI, 1987, 19-23.
  • „Лирски десетерац Ђуре Јакшића”, Стих друге половине деветнаестог века. Зборник радова (ур. С. Петровић), Нови Сад 1987, 135-141.
  • „Мала простонародња славено-сербска пјеснарица и рукописне песмарице српске грађанске поезије”, Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 1988, 17, 29-38.
  • „Композиција песме и њена строфичка организација”, Стих у песми, Зборник радова (ур. С. Петровић), Нови Сад 1988, 61-64.
  • „Кратки стих Марка Марулића”, Дани хварског казалишта. Зборник радова, Сплит 1989, 119-123.
  • „Не само ´интерпретативни´ превод (о Панонијевом дистиху у преводу Николе Шопа)”, Дани хварског казалишта. Зборник радоова, Сплит 1990, 176-182.
  • „Рукописне песмарице у XVII столе ћ у у Војној крајини и њихов живот у XVIII столећу”, Војне крајине у југословенским земљама у новом веку до Карловачког мира 1699. Зборник радова с научног скупа, Београд 1989 [1990], 339-345.
  • „Јован Скерлић, или проучавање српске књижевности 18. столећа”, Летопис Матице српске, Нови Сад, 166/1990, св. 1-2 (јул –август), 97-110.
  • „Структура српскохрватског асиметричног десетерца у старијим записима (XVI-XVIII столеће)”, Књижевни родови и врсте IV, Београд 1992, 165-224.
  • „Сонет: везани стих?”, Слоwианска метрyка пороwнаwцза. V. Сонет, Wарсзаwа 1993, 163-175.
  • „Европски метрички облици у српској и хрватској поезији”, Слоwианска метрyка пороwнаwцза. VI. Еуропејские взорце метрyцзне w литературацх слоwианскицх, Wарсзаwа 1995, 219-259.
  • „Поезија Павла Соларића”, Зборник Матице српске за књижевност и језик, 43/2-3, 243-256.
  • „Нови лик Павла Јозефа Шафарика”, Павел Јозеф Шафарик – живот и дело. Зборник радова (ур. M. D. Стефановић – M. Харпањ), Нови Сад 1996, 179-219.
  • „Непознате песме српског грађанског песништва. Необјављене песме из песмарица Тихомира Остојића у преписима Владимира Ћоровића”, Летопис Матице српске, Нови Сад, 1996, св. 6 (децембар), 917-943.
  • „Где је Павел Јозеф Шафарик завршио своју историју српске књижевности”, Павел Јозеф Шафарик. 1795-1995. Зборник радова, Стара Пазова 1997, 31-40.
  • „Непозната (заборављена) песма Јована Рајића о Марку Краљевићу и његовој жени”, Јован Рајић – живот и дело. Зборник радова (ур. M. Фрајнд), Београд 1997, 189-208.
  • „Српска грађанска поезија у ’Другој књизи сеоба’ Милоша Црњанског”, Из књижевности: поетика – критика – историја. Зборник радова у част академика Предрага Палавестре, Београд 1997, 307-313.
  • „Поезија Павла Соларића”, Књижевно насљеђе Српске Крајине (ур. D. Иванић), Нови Сад 1997, 243-256.
  • „Слободни стих у српској и хрватској поезији двадесетих година XX столећа”, Слоwианска метрyка пороwнаwцза VII. Wиерсз wолнy. Генеза и еwолуцја до року 939 (зборник радова), Wарсзаwа 1998, 171-204.
  • „Асисметрични десетерац у српској грађанској поезији” (на српском и на руском), Словенска метрика, Москва – С.Петербург 1998, 273-281.
  • „Сонет у савременој српској и хрватској поезији (1945-1980) ”, Сонет у европској традицији (зборник радова), Београд 2001, 305-332.
  • „Поезија Јована Рајића”, Зборник радова научног скупа Јован Рајић, историчар, песник и црквени великодостојник, Нови Сад, 4-5. октобар 2001, Нови Сад 2002, 65-71.
  • „Још једна књига из књижнице Доситеја Обрадовића”. Из поетике сентиментализма у српској књижевности, Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд 2002, XXXI/2, 277-290.
  • (заједно с Кацзиба Áгнес) „Белешке о једном српском ћириличком рукопису, Симеоновом типику”, Цирилл éс Метóд пéлдáјáт кöветве... Танулмáнyок Х. Тóтх Имре 70. сзüлетéснапјáра, Сзегед 2002, 463-478.
  • „Аутор и јунак: Боцца делла веритà аутобиографије”, Жанрови српске књижевности. Порекло и поетика облика 2 (ур. З. Карановић), Нови Сад 2005, 113-133.
  • „Читате ли Стерију? Нацрт за периодизацијско разумевање збирке Даворје”, Јован Стерија Поповић – класик који нам се обраћа. Радови са међународног научног скупа одржаног 24. и 25. марта 2006. године на Универзитету Парис IV – Сорбона (прир. С. Анђелковић и П.-L. Тхомас), Вршац 2006, 124-138.
  • „(( )). (Могућност за друкчију књижевну историографију”, Златни век Мирослава Јосића Вишњића. Зборник радова са округлог стола 9. септембра 2006, Сомбор 2006, 69-81.
  • „Сатира у српској књижевности XVIII столећа. Прилог историји књижевности”, Жанрови српске књижевности 3 (ур. З. Карановић), Нови Сад 2006, 187-202.
  • „Појам комичког у српској књижевности XVIII столећа”, Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд 2006, XXXV/2, 139-149.
  • „Фантастика у књижевности – плеоназам? ”, Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд 2007, XXXVI/2.
  • „Лукијан Мушицки и/или Јован Стерија Поповић”, Зборник САНУ, Београд 2007.
  • „Један непознати текст Доситеја Обрадовића (прилог поетици предговора)”, Књижевни жанрови и врсте 4 (ур. З. Карановић), Нови Сад 2007.
  • „Песме Јована Рајића у рукописним песмарицама”, Зборник Матице српске за књижевност и језик, Нови Сад, XXXI/2, 1983, 271-278.
  • (с M. Клеут) „Допуна библиографији српских рукописних песмарица”, Зборник Матице српске за славистику, Нови Сад, 26, 1984, 139-164.
  • (превод с немачког) Р. Варнинг, „Имитација и интертекстуалност. Нацрт за историју лирског расцепа амортеологије”, Поља, Нови Сад, XXXI/1985, 311, 31-34; 312 313, 81-84.
  • (превод с немачког) Ј. Сцхулте Сассе, „Аутонимија као вредност. О историјској и рецепцијско-естетичкој критици идеологизованог појма”, Дело, Београд, XXXIII/1987, 5, 64-91.
  • „Немшки превод србских ин хрвашких људских песми”, Славистична ревија, Љубљана, XXXVI/1988, 4, 449.452.
  • „Кратки стих Марка Марулића”, Могућности, Сплит, XXXVII/1989, 1-2, 82-85.
  • „Стих и строфа српске грађанске поезије”, Књижевна историја, Београд 1989, 81-82, 163-170.
  • „Могућности и границе превода”, Руковет, Суботица, 1990, 4, 1281-1282.
  • „Јован Скерлић, или проучавање српске књижевности 18. столећа”, Летопис Матице српске, Нови Сад, CLXVI/1990, св. 1-2 (јул-август), 97-110.
  • „Симеон Пишчевић – грађа за историју српске књижевности”, Даница. Српски народни календар илустровани за годину 1995, Београд 1994, 69-81.
  • „Непознате песме српског грађанског песништва”, Летопис Матице српске, Нови Сад, 1996, св. 6 (децембар), 917-943.
  • „Ново читање традиције”. (Округли сто), Летопис Матице српске, Нови Сад, CLXXIII/1997, св. 6 (јун), 916-921.
  • „Поезија Павла Соларића”, Зборник Матице српске за књижевност и језик, Нови Сад, XLIII/1995 (1997!), 2-3, 243-256.
  • „Каталог српских књига XVIII века”, Зборник Матице српске за славистику, Нови Сад, 1998, 54-55, 282-285.
  • „Путописна белешка о Ваљеву из 1922. године”, Колубара. Велики народни календар за просту 1999. годину, Ваљево 1999, 183-187.
  • „Непознати рукописи Владимира Ћоровића”, Летопис Матице српске, Нови Сад, CLXXV/1999, св. 4 (април), 554-562.
  • „Данашња руска наука о Павелу Јозефу Шафарику”, Зборник Матице српске за славистику, Нови Сад 1998 (1999), бр. 54-55, 273-278.
  • „Над фототипским изадњем”, Зборник Матице српске за класичне студије, Нови Сад, 2002-2003, бр. 4-5, 113-122.
  • „Наравоучитељна комедија (Емануил Јанковић) ”, Зборник Матице српске за књижевност и језик, Нови Сад, LI/2003, св. 3, 565-578.
  • Захарија Орфелин и књига, Годишњак Библиотеке Матице српске за 2003, Нови Сад 2004, 145-152.
  • „Ново тумачење односа између Нарциса и нимфе Ехо”, Зборник Матице српске за класичне студије, Нови Сад, 2005, бр. 7, 180-183.
  • „Антика као мост ка новом добу”, Зборник Матице српске за класичне студије, Нови Сад, 2005, бр. 7, 189-191.
  • „Ин мемориам: Сергеј Сергејевич Аверинцев (1937-2004)”, Зборник Матице српске за класичне студије, Нови Сад, 2005, бр. 7, 211-213.
  • „Откривање сопствене традиције. Јован Дошеновић: Сабране пјесме»” , Летопис Матице српске, Нови Сад, 182/2006, св. 5 (мај), 946-951.
  • „Есеј и/или оглед Сретена Марића”, Раскршћа, Нови Сад – Косјерић, 2007, бр. 5.
  • „На ползу и увеселеније”, у зборнику радова Фрушка гора, Завод за уџбенике, Београд 2007, стр. 319-339.
  • Читате ли Стерију? (Нацрт за периодизацијско разумевање збирке „Даворје”), објављено у књизи Јован Стерија Поповић класик који нам се обраћа. Радови са међународног научног скупа одржаног 24. и 25. марта 2006. године на Универзитету Париз IV – Сорбона. Прир. С. Анђелковић и П.-L- Тхомас, КОВ, Вршац 2006, стр. 124-138.
  • Сатира у српској књижевности (Прилог историји књижевности), Жанрови српске књижевности. Зборник бр., Филозофски факултет и Орпхеус, Нови Сад 2006, стр. 187-202.[15]
  • Појам комичког у српској књижевности XVIII столећа, Научни састанак слависта у Вукове дане, књ. 35/2, Београд 2006, 139-149.
  • Песничке посланице Лукијана Мушицког или дневник у стиховима, предговор књизи Лукијан Мушицки, Песме, Српска књижевна задруга, Београд 2005 [2006], стр. VII-XXVII.
  • Ново тумачење односа између Нарциса и нимфе Ехо (Јоацхим Ринглебен: „Wоран стирбт Нарзиß? Wидерхалл унд Спиегелбилд алс тöдлицхер Сцхеин. Гöттинген 2004), приказ књиге објављен у часопису Зборник Матице српске за класичне студије, бр. 7, Нови Сад 2005 (изашло у марту 2006), стр. 180-183.
  • Антика као мост ка новом добу (Дие Прäсенз дер Антике им Üберганг вом Миттелалтер зур Фрüхен Неузеит, Гöттинген 2004), приказ књиге објављен у часопису Зборник Матице српске за класичне студије, бр. 7, Нови Сад 2005 (изашло у марту 2006), стр. 189-191.
  • Сергеј Сергејевич Аверинцев (1937-2004), приказ живота и рада руског слависте Аверинцева, објављено уЗборнику Матице српске за класичне студије, бр. 7, Нови Сад 2005 (изашло у марту 2006), стр. 211-213.
  • „(( )). Могућност за друкчију књижевну историографију”. Објављено у зборнику „Златни век Мирослава Јосића Вишњића”. Зборник са Округлог стола 9. септембра 2006, Градска библиотека Карло Бјелицки, Сомбор 2006, 69-81.
  • „Есеј и/или оглед”. – Раскршћа, Нови Сад-Косјерић, год. 4, 2007, бр. 5, 35-40.
  • „На ползу и увеселеније”, у зборнику радова Фрушка гора, Завод за уџбенике, Београд 2007, стр. 319-339.
  • „Боривоје Маринковић, Скривени свет Владимира Ћоровића”. – Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, Београд, 2007, 457-463.
  • Јован Скерлић, или проучавање српске књижевности 18. столећа (у зборнику радова, прир. О. Радуловић), Филозофски факултет Нови Сад - Орпхеус, Нови Сад 2008, стр. 117-132.
  • Лисез-воус Стерија? – Есqуиссе ďунецомпрехенсионделапоетиqуедурецуил «Сомплаинтес» („Даворје”), у зборнику с науцног скупа ЈованСтеријаПоповиц. Ун цлассиqуе парле а нотре темпс, Л´Харматтан, Парис 2008, стр. 113-124.
  • Хексаметар у хрватској и српској књижевности. (Питање класицизма у српској поезији), у зборнику Слоwианска метрyка пороwнаwцза VII, Пољска академија наука, Wарсзаwа 2008, стр. 23-42.
  • „Како данас читати Џонатана Свифта”, поговор књизи Сретена Марића «О Џонатану Свифту», „Службени гласник”, Београд 2008, стр. 87-99.
  • „Мундус нунqуам ест, насцитур семпер ет моритур”, поговор књизи С. Марића „О трагедији”, „Службени гласник”, Београд 2008., стр. 83-95.
  • „Белешка над сабраним делима Доситеја Обрадовића”, Књижевна историја, Београд, XL/2008, бр. 134-135, стр. 35-41.
  • „Нови Доситеј у бечком читању”,Књижевна историја, Београд, XL/2008, бр. 134-135, стр. 43-45.
  • „Издавачки подухват. Уз Сабрана дела Доситеја Обрадовића”. – Задужбина, Београд, ХХ/2008, бр. 84, 11.
  • „Чтуштим в ползу и поученије”, Зборник Матице српске за књижевност и језик, Нови Сад, књ. 56, 2008, св. 1, стр. 218-222.
  • „Чему историографија у 18. веку”, Истраживања (Одсек за историју Филозофског факултета у Новом Саду), 2010, бр. 21, стр. 125-131.
  • „Статистика и стилистика стиха”, у књизи К. Тарановски: О српском стиху, прир. M. D. Стефановић, Службени гласник, Београд, 2010, стр. 291-310.
  • „Теорија стиха Милана Ћурчина”, у књизи: Милан Ћурчин: Српски трохеј, прир. M. D. Стефановић, Службени гласник, Београд, 2010, стр. 91-121.
  • „Путопис као књижевна врста”, „Књижевна историја”, Београд, XLII/2010, бр.140-141, стр.111-120.
  • „Сонет у српској и хрватској послератној поезији”, у књизи Часлава Ђорђевића: Антологија српског сонета, Службени гласник, Београд, 2010, стр. 363-371.
  • „Просветитељство – дискурс епохе и пројекат авангарде” (Облик једне изостале дебате), у књизи: Фолклор. Поетика. Књижевна периодика. Зборник радова посвећен Миодрагу Матицком (ур. С. Тутњевић), Институт за књижевност и уметност, Београд, 2010, стр. 577-582.
  • „Убором Српкиње, ходом Римке. О поезији Лукијана Мушицког”, у књизи Лукијана Мушицког: Моје струне, Службени гласник, Београд, 2010. ????.
  • „Чему стилистика у медијским студијама”, рад у зборнику Место и значај медијских студија за међурегионалну сарадњу, Филозофски факултет, Нови Сад, 2010, стр. 11-14.
  • „Венецијански плес Доситејеве речи”, предговор књизи: Доситеј Обрадовић, Издавачки центар МС, Нови Сад, 2010, стр. 7-23.
  • „Вредновање историјске слике српског стиха”, поговор у књизи: Светозар Матић, Принципи српске версификације, Службени гласник, Београд, 2012, стр. 257-266.
  • „Професоров дијалог с литературом” (приказ књиге Боривоја Маринковића „Прелиставање заборава (Вук и други)”, Сл. гласник, 2011, Књижевна историја, XLIII/2012, бр. 145, стр. 911-913.
  • „Огледало националног у отачаствољубљу избеглице” (приказ књиге Владимира Симића За љубав отаџбине. Патриоте и патриотизми у српској култури 18. века у Хабзбуршкој монархији), Књижевна историја, XLIV/2012, бр. 146, стр. 271-274.
  • „Литерарна гастрономија”, поговор књизи Силвијус, Физиологија песника, Службени гласник, Београд, 2012, стр. 103-118.
  • „Вита нова Лазе Костића“, поговор у књизи Лаза Костић, Вита нова. Песме и коментари, Службени гласник, Београд, 2012, стр. 189-208.
  • „Мотив Аркадије у српском просветитељству”, научни рад у међународном зборнику Антика, савремени свет и рецепција античке културе (уредн. Ксенија Марицки Гађански), Друштво за античке студије Србије, Београд, 2012, стр. 387-400.
  • „Појам историје у Песмарици Василија Живкова”, Годишњак Библиотеке Матице српске 2011, Нови Сад 2012, стр. 60-63.
  • „Скендера Куленовића сонетни оквир”, у: Споменица Скендера Куленовића. Поводом стогодишњице рођења (1910-2010), уред. академик Милосав Тешић, Српска академија наука и уметности, Београд, 2012, стр. 69-75.
  • „Убилачки идентитети у краткој прози Иве Андрића”, Научни састанак слависта у Вукове дане, књ. 41/2, Филолошки факултет, београд, 2012, стр. 573-579.
  • „Контекст и традиција српске лирике”, књига резимеа за међународни научни скуп „Научни састанак слависта у Вукове дане” с темом „Развојни токови српске поезије”, Београд, 2012, стр. 87-88.
  • „Традиција просвећености и Летопис Матице српске: скица једног парадокса”, у зборнику радова: Традиција просвећености и просвећивања у српској периодици (ур. Татјана Јовићевић), Институт за књижевност и уметност, Београд, 2012, стр. 141-155.
  • „Скепса као толеранција и, гле, пријатељство”, поговор књизи: С. Марић: О Монтењу, Службени гласник, Београд, 2012, стр. 97-107, друго издање.
  • „Морал, морал, морал! Страст, страст, страст! ”, поговор књизи: С. Марић, О Стендалу, Службени гласник, Београд, 2012, стр. 97-111, друдо издање.
  • Поговор „Душо стражарице” о Рембоу и Сретену Марићу у књизи Сретен Марић, О Рембоу, Службени гласник, Београд, 2012, друго издање.
  • „Милош Н. Ђурић и српска народна култура”, резиме излагања на међународном научном скупу, објављен у књизи резимеа Антика и савремени свет: научници истраживачи и тумачи. 7. међународни научни скуп, издавач Друштво за античке студије, Београд – Сремска Митровица, 12-14. октобар 2012, стр. 10-11.
  • „Орпхеус лyрицус ет драматицус”, Зборник МС за књижевност и језик, књ. 60, св. 1, 2012, стр. 233-236.
  • „Маштовитост авангардне књижевности”, поговор књизи: Андреас Окопенко, Лексикон једног сентименталног путовања до сусрета у ноћном злодуху Друдену, Службени гласник, Београд, 2012, стр. 367-383.
  • „Павел Јозеф Шафарик и библиографија”, зборник с научног скупа, Народна библиотека Србије, Београд, 2013.
  • „Непознати рукописи Георгија Михаиловића”, скуп библиографа, Инђија, 2013.
  • Мачем и пером: одисеја и судбина (поговор књизи) Симеон Пишчевић (прир. M. D. Стефановић), Нови Сад, 2013.
  • Милош Н. Ђурић о народној поезији, у зборнику Антика и савремени свет, Античко друштво Србије, Београд, 2013.
  • „Цармина бурана српске лирике: грађанска поезија”, Песмарице: Прича о боју косовском (ур. D. Грбић), Библиотека Матице српске, Нови Сад 2015, 109-121.
  • У свим душиним падежима: књига, Годишњак Библиотеке Матице српске за 2012. годину, Библиотека Матице српске, Нови Сад, 2013.
  • „Амор теше лук: стил и став у српској лирици доба просветитељства”, Век просветитељства у српској култури. Зборник радова (ур. D. Иванић и др.), Задужбина Доситеј Обрадовић, Београд 2020, 137-147.

Преводи са немачког, француског и словеначког (избор)[уреди | уреди извор]

  • Раинер Грüбел, Форсоцy (формалисти – социолози), Израз, Сарајево, XXII/1978, бр. 6, стр. 798-824.
  • Рајнер Варнинг, Имитација и интертекстуалност. Нацрт за историју лирског расцепа амортеологије (Данте, Петрарка, Бодлер), Поља, Нови Сад, XXXI/1985, бр. 311 (јануар), стр. 31-34; бр. 312-313 (фебраур – март), стр. 81-84.
  • Хелмут Хеисенбüтел, Јесен прича, Поља, Нови Сад, XXXII/1986, бр. 330-331, стр. 360.
  • Мариа Мог-Грüнеwалд, Истраживање утицаја и рецепције, Поља, Нови Сад, XXXIII/1987, бр. 335, стр. 40-45.
  • Јоцхен Сцхулте-Сассе, Аутономија као вредност. О историјској и рецепцијско-естетичкој критици идеологизованог појма, Дело, Београд, XXXIII/1987, бр. 5, стр. 64-91.
  • Мило Дор, Време прилагођавања, Поља, Нови Сад, XXXIV/1988, бр. 352, стр. 262-263.
  • Андреас Окопенко, Лексикон једног сентименталног путовања до сусрета у ноћном злодуху Друдену, Службени гласник, Београд, 2012, стр. 383.

Прикази немачких непреведених књига и часописа[уреди | уреди извор]

  • Први приказ на српском књиге Умберта Ека Име руже”: „Историја интелигенције у кругу с лавиринтом”, Летопис Матице српске, CLIX/1983, бр. 5 (новембар), стр. 618-621.
  • Приказ књиге научних радова о делу У. Ека: „Маска генијалног хица”, Летопис Матице српске, CLXI/1985, бр. 2 (фебраур), стр. 323-326.
  • „Парсифал – моје име” (Теxт+Критик, Минхен 1984), Летопис Матице српске, CLXI/1985, св. 3 (март), стр. 473-474).
  • „Касандра или отпор (о новом истоименом роману Кристе Wолф)”, Летопис Матице српске, CLXI/1985, бр. 4 (април), стр. 654-655.
  • „Илустрована историја тривијалне литературе” (П. Хеинер, Иллустриерте Гесцхицхте дер Тривиаллитератур, Хилдесхеим 1983), Летопис Матице српске, CLXI/1985, бр. 6 (јун), стр. 1020-1021.
  • „Ерзäхлгут дер Кроатен аус Стинатз им сüдлицхен Бургенланд”, Зборник Матице српске за славистику, 1985, бр. 28, стр. 186-187.
  • „Мандарин у супермаркету” (о роману Петера Хандкеа „Кинез бола”), Летопис Матице српске, CLX/1984, бр. 6 (јун), стр. 984-987.
  • „Злочинац из заборављене сфере или животно-мирисни ток парфем-убице” (о најновијем роману Петера Сüскинда, Парфüм, Цирих 1985), Летопис Матице српске, CLXI/1985, бр. 5 (новембар), стр. 649-651.
  • „Хладни биланс успутних бележака” (Мартин Wалсер: Мессмерс Геданкен, Франкфурт 1985), Летопис Матице српске, CLXII/1986, бр. 1 (јануар), стр. 155-156.
  • „Спас у хуманости” (Тхомас Бернхардт: Алте Меистер, Франкфурт 1985), Летопис Матице српске, CLXII/1986, бр. 1 (јануар), стр. 156-157.
  • „Саркастична парабола о животу и смрти” (Мартин Wалсер: Брандунг, Франкфурт 1985), Летопис Матице српске, CLXII/1986, бр. 2 (фебруар), стр. 309-310.
  • „Уметност и задовољство” (Дие Wассерзеицхен дер Поесие, Нордлинген 1985), Летопис Матице српске, CLXII/1986, бр. 4 (април), стр. 616-617.
  • „Чежња за животом” (о новом роману Ерике Педрети на немачком), Летопис Матице српске, CLXII/1986, бр. 1-2 (јул-август), стр. 217-218.
  • „Опсаде стварности” (о новом роману Урса Јега на немачком), Летопис Матице српске, CLXII/1986, бр. 4 (октобар), стр. 632-633.
  • „Мирис свиле” (Патрицк Сüсскинд: Дие Таубе, Зüрицх 1987), Летопис Матице српске, CLXIII/1987, бр. 3 (септембар), стр. 461-462.
  • „Поезија ироније и анегдоте” (о новој песниöкој збирци Ралпха Ротманна), Летопис Матице српске, CLXIII/1987, бр. 5 (новембар), стр. 824-825.
  • „Комуникација као ритуал” (о Зеитсцхрифт фüр Литературwиссенсцхафт унд Лингуистик, бр. 65/1987), Летопис Матице српске, CLXIV/1988, бр. 1 (јануар), стр. 157-158.
  • „Бунт семантичког конкретизма” (о књигама Уwе Дицка), Летопис Матице српске, CLXIV/1988, бр. 2 (фебраур), стр. 325-327.
  • „Вештина поигравања” (о новом роману Мартина Wалсера), Летопис Матице српске, CLIV/1988, бр. 5 (мај), стр. 850-851.
  • „Немшки превод србских ин хрвашких људских песми” (Ханс Диплицх, Хоцх ам Химмел стехт еин Фалке, Мüнцхен 1985), Славистиöна ревија, Љубљана, XXXVI/1988, бр. 4, стр. 449-452.
  • Х. M. Ензелсбергер: Миттелмасс унд Wахн. Гесаммелте Зерстреунуген, Франкфурт 1989, Летопис Матице српске, CLXV/1989, бр. 6 (јун), стр. 796-799.
  • * Мирјана D. Стефановић; МАПЛЕ ИН СЕРБИАН ЦУЛТУРЕ [а]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ АПСТРАКТ: У овом раду су приказане одлике јавора и у српској традицији као особине које се овом дрвету приписују у светској народној баштини. Поред ових карактеристике, наводе се и анализирају митолошки прикази овог дрвета. Овај рад се завршава општим питањем да ли идентичне карактеристике дрвета у различитим традиције се могу користити за објашњење концепта чисте националне културе и националног идентитета. КЉУЧНЕ РЕЧИ: јавор, гусле, историја српске културе, национални идентитет

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ https://filozofskifakultetns.wordpress.com/
  2. ^ http://arts.u-szeged.hu/szervezeti-felepites/intezetek-tanszekek/szlav-filologiai-tanszek
  3. ^ „Зборник Матице српске за класичне студије”. www.maticasrpska.org.rs. Матица српска. Приступљено 5. 6. 2022. 
  4. ^ https://www.galerijamaticesrpske.rs/pridruzite-nam-se/klub-prijatelja-gms/
  5. ^ Бекић, Томислав; Дамјанов, Сава; Карановић, Зоја; Клеут, Марија; Ређеп, Јелка; Стефановић D., Мирјана (1988). Српско грађанско песништво : огледи и студије. Нови Сад: Матица Српска. стр. 443. Приступљено 24. 5. 2022. 
  6. ^ Стефановиц, Мирјана D (1992). Српска граанска поезија: оглед из историје стиха. Ваљево: Милиц Ракиц. Приступљено 24. 5. 2022. 
  7. ^ Мумовић, Ана M. (2020). „Цритицисм ас цултуре: Абове тхе фирст Хисторy оф Сербиан Литературе Павел Јосеф Сафарик”. Баштина (51): 63—76. ИССН 0353-9008. дои:10.5937/бастина30-26307. 
  8. ^ Стефановић D., Мирјана. „Књиге”. књизара.цом. Књижара. Приступљено 18. 5. 2022. 
  9. ^ Стефановић D., Мирјана. Библиотека српске књижевности. Чигоја, 2007. стр. 402. ИСБН 978-86-7558-500-8. Приступљено 23. 5. 2022. 
  10. ^ Стефановић Д., Мирјана. „Кратки увод у историју српске културе”. боокс.гоогле.рс. Службени гласник, 2008. стр. 125. Приступљено 23. 5. 2022. 
  11. ^ „Доситеј Обрадовић”. Тхе Реадер Wики, Реадер Виеw оф Wикипедиа (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-13. 
  12. ^ „Циклус проф. др Мирјане Стефановић: УВОД У СРПСКО ПРОСВЕТИТЕЉСТВО, четвртком у 19.30”. Коларац (на језику: српски). Приступљено 2022-05-13. 
  13. ^ Стефановић D., Мирјана (2009). Лексикон српског просветитељства. Београд: Службени гласник. стр. 326. Приступљено 2. 6. 2022. 
  14. ^ Ивановић, Радомир V. (2013). „Аутобиографија. Поводом књиге Мирјане Д. Стефановић”. Књижевна историја. 45 (151): 969—980. ИССН 0350-6428. 
  15. ^ https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=690421

Спољашње везе[уреди | уреди извор]