Мое

Мое; Временски распон: Миоцен - халоцен, 17–0.0006 Ма ПреЄ Є О С D C П Т Ј К Пг Н
	Костур Северне гигантске острвске мое
Научна класификација
Домен:	Еукарyота
Царство:	Анималиа
Тип:	Цхордата
Класа:	Авес
Инфракласа:	Палаеогнатхае
Кладус:	Нотопалаеогнатхае
Ред:	†Динорнитхиформес; Bonaparte, 1853
Типска врста
	† Dinornis novaezealandiae; Owen, 1843
Подгрупе
	Види текст
Диверзитет
	6 родова, 9 врста
Синоними
	Dinornithes Гадоw, 1893; Immanes Неwтон 1884;

Мое су изумрла породица птица нелетачица из реда нојевки. Ова породица састоји се од десет врста распоређених у шест родова.^[4] Све врсте су биле ендеми Новог Зеланда, те изумрле су око 1500. године Углавном су настањивале шуме, све док Маори нису дошли на Нови Зеланд и искрчили већину шума. Према истраживањима научника, мое су се храниле биљкама. Често су гутале стене које би се задржале у желуцу (гастролити), па би тако птице лакше пробавиле тешко пробављиве биљке. Ходале су брзином око 3-5 km/h^[5]. У музејима се налази 36 фосилизованих јаја птица из ове породице. Јаја су била велика 120-240 mm. Код већине врста јаја су била беле боје, само код врсте Megalapteryx didinus била су плавозеленкаста.

Таксономија[уреди | уреди извор]

Ова породица некад је творила посебан ред птица у који су биолози убрајали и кивије. Постојале су две породице: мање мое (лат. Anomalopterygidae) и велике мое (лат. Dinornithidae). Мање мое су чиниле птице величине ћурана или мало веће. Међу њима је била најмања од свих моа, Euryapteryx curtus која је била тешка око 20 кг. Другу породицу, велике мое су биле јако велике птице, међу којима је била велика моа, једна од највиших птица икада. Била је висока око 4,5 м. Најближи рођаци ових птица су ему и казуар.

Ово су тренутно признати родова и врсте:^[6]

Ред †Динорнитхиформес (Гадоw 1893) Ридгwаy 1901 [Динорнитхес Гадоw 1893; Имманес Неwтон 1884] (моа)
- Породица Динорнитхидае Оwен 1843 [Палаптерyгинае Бонапарте 1854; Палаптерyгидае Хааст 1874; Динорнитхнидеае Стејнегер 1884] (гиант моа)
  - Род Динорнис
    - Нортх Исланд гиант моа, Динорнис новаезеаландиае (Нортх Исланд, Неw Зеаланд)
    - Соутх Исланд гиант моа, Динорнис робустус (Соутх Исланд, Неw Зеаланд)
- Породица Емеидае (Бонапарте 1854) [Емеинае Бонапарте 1854; Аномалоптерyгидае Оливер 1930; Аномалаптерyгинае Арцхеy 1941] (лессер моа)
  - Род Аномалоптерyx
    - Бусх моа, Аномалоптерyx дидиформис (Соутх Исланд, Неw Зеаланд)
  - Род Емеус
    - Еастерн моа, Емеус црассус (Соутх Исланд, Неw Зеаланд)
  - Род Еурyаптерyx
    - Цоастал моа, Еурyаптерyx цуртус (Нортх анд Соутх Исланд, Неw Зеаланд)
  - Род Пацхyорнис
    - Хеавy-фоотед моа, Пацхyорнис елепхантопус (Соутх Исланд, Неw Зеаланд)
    - Мантелл'с моа, Пацхyорнис гераноидес (Нортх Исланд, Неw Зеаланд)
    - Црестед моа, Пацхyорнис аустралис (Соутх Исланд, Неw Зеаланд)^[2]
- Породица Мегалаптерyгидае
  - Род Мегалаптерyx
    - Упланд моа, Мегалаптерyx дидинус (Соутх Исланд, Неw Зеаланд)

Две неименоване врсте Саинт Батханс Фауна.^[7]

Филогенија[уреди | уреди извор]

Струтхиониформес (Острицхес)

Нотопалаеогнатхае

Рхеиформес (Рхеа)

	Тинамиформес (Тинамоус)

	Динорнитхиформес† (Моас)

Новаератитае

	Аптерyгиформес (Киwи)

	Аепyорнитхиформес† (Елепхант бирд)

Цасуарииформес

	Цасуариидае (Цассоwарy)

	Дромаиидае (Ему)

Динорнитхидае

	Динорнис робустус

	Динорнис новаезеаландиае

Мегалаптерyидае

	Мегалаптерyx дидинус

Емеидае

Пацхyорнис аустралис

	Пацхyорнис елепхантопус

	Пацхyорнис гераноидес

Аномалоптерyx дидиформис

	Емеус црассус

	Еурyаптерyx цуртус

Референце[уреди | уреди извор]

^ Брандс, С. (2008)
^ ^а ^б Степхенсон, Брент (2009)
^ Бродкоб, Пиерце (1963). „Цаталогуе оф фоссил бирдс 1- Арцхаеоптерyгиформес тхроугх Ардеиформес”. Биологицал сциенцес, Буллетин оф тхе Флорида Стате Мусеум. 7 (4): 180—293. Приступљено 30. 12. 2015.
^ ОСНЗ (2009)
^ Wортхy & Холдаwаy '2002
^ Давиес, С. Ј. Ј. Ф. (2003)
^ Теннyсон, А.Ј.D.; Wортхy, Т.Х.; Јонес, C.M.; Сцофиелд, Р.П.; Ханд, С.Ј. (2010). „Моа'с Арк: Миоцене фоссилс ревеал тхе греат антиqуитy оф моа (Авес: Динорнитхиформес) ин Зеаландиа”. Рецордс оф тхе Аустралиан Мусеум. 62: 105—114. дои:10.3853/ј.0067-1975.62.2010.1546.

Литература[уреди | уреди извор]

Андерсон, А. (1989). „Он евиденце фор тхе сурвивал оф моа ин Еуропеан Фиордланд” (ПДФ). Неw Зеаланд Јоурнал оф Ецологy. 12 (Супплемент): 39—44.
ТВ, Анимал X (август 2003). „Анимал X Цлассиц”. Приступљено 14. 2. 2011.
Бакер, Аллан Ј.; Хуyнен, Леон Ј.; Хаддратх, Оливер; Миллар, Цраиг D.; Ламберт, Давид M. (2005). „Рецонструцтинг тхе темпо анд моде оф еволутион ин ан еxтинцт цладе оф бирдс wитх анциент ДНА: Тхе гиант моас оф Неw Зеаланд”. ПНАС. 102 (23): 8257—8262. Бибцоде:2005ПНАС102.8257Б Проверите вредност параметра |бибцоде= ленгтх (помоћ). ПМЦ 1149408 . ПМИД 15928096. дои:10.1073/пнас.0409435102.
Брандс, Схеила (14. 8. 2008). „Сyстема Натурае 2000 / Цлассифицатион, Ордер Динорнитхиформес”. Пројецт: Тхе Таxономицон. Архивирано из оригинала 07. 03. 2009. г. Приступљено 4. 2. 2009.
Буллер, W.L. (1888). А хисторy оф тхе бирдс оф Неw Зеаланд. Лондон: Буллер.
Бунце, Мицхаел; Wортхy, Тревор Х.; Форд, Том; Хоппитт, Wилл; Wиллерслев, Еске; Друммонд, Алеxеи; Цоопер, Алан (2003). „Еxтреме реверсед сеxуал сизе диморпхисм ин тхе еxтинцт Неw Зеаланд моа Динорнис”. Натуре. 425 (6954): 172—174. Бибцоде:2003Натур.425..172Б. ПМИД 12968178. дои:10.1038/натуре01871.
Бурроwс, C.; et al. (1981). „Тхе диет оф моас басед он гиззард цонтентс самплес фром Пyрамид Валлеy, Нортх Цантербурy, анд Сцаифес Лагоон, Лаке Wанака, Отаго”. Рецордс оф тхе Цантербурy Мусеум. 9: 309—336.
Давиес, С.Ј.Ј.Ф. (2003). „Моас”. Ур.: Хутцхинс, Мицхаел. Грзимек'с Анимал Лифе Енцyцлопедиа. 8 Бирдс I Тинамоус анд Ратитес то Хоатзинс (2 изд.). Фармингтон Хиллс, MI: Гале Гроуп. стр. 95—98. ИСБН 978-0-7876-5784-0.
Даwкинс, Рицхард (2004). А Пилгримаге то тхе Даwн оф Лифе, Тхе Анцестор'с Тале. Бостон: Хоугхтон Миффлин. стр. 292. ИСБН 978-0-618-00583-3.
Диеффенбацх, Е. (1843). Травелс ин Неw Зеаланд. II. Лондон: Јохн Мурраy. стр. 195. ИСБН 978-1-113-50843-0.
Дуттон, Деннис (1994). „Скептицс Меет Моа Споттерс”. Неw Зеаланд Скептицс Онлине. Неw Зеаланд: Неw Зеаланд Цоммиттее фор тхе Сциентифиц Инвестигатион оф Цлаимс оф тхе Паранормал. Архивирано из оригинала 8. 3. 2016. г. Приступљено 14. 2. 2011.
Форрест, Р.M. (1987). „А партиаллy муммифиед скелетон оф Аномалоптерyx дидиформис фром Соутхланд”. Јоурнал оф тхе Роyал Социетy оф Неw Зеаланд. 17: 399—408. дои:10.1080/03036758.1987.10426481.
Фуллер, Еррол (1987). Буннеy, Сарах, ур. Еxтинцт Бирдс. Лондон, Енгланд: Тхе Раинбирд Публисхинг Гроуп. ИСБН 978-0-8160-1833-8.
Гилл, БЈ. (2007). „Еггсхелл цхарацтеристицс оф моа еггс (Авес: Динорнитхиформес)”. Јоурнал оф тхе Роyал Социетy оф Неw Зеаланд. 37 (4): 139—150. дои:10.1080/03014220709510542.
Гоулд, Цхарлес (1886). Мyтхицал Монстерс. W.Х. Аллен & Цо.
Халл, Јамие (2006). „Моас анд Отхер Гиант Флигхтлесс Бирдс”. Тхе Црyптид Зоо. Приступљено 14. 2. 2011.
Хамилтон, А. (1894). „Он тхе феатхерс оф а смалл специес оф моа (Мегалаптерyx дидинус) фоунд ин а цаве ат тхе хеад оф тхе Wаикаиа Ривер, wитх а нотице оф а моа-хунтерс цампинг плаце он тхе Олд Ман Ранге”. Трансацтионс анд Процеедингс оф тхе Неw Зеаланд Институте. 27: 232—238.
Хартрее, WХ. (1999). „А прелиминарy репорт он тхе нестинг хабитс оф моас ин тхе Еаст Цоаст оф тхе Нортх Исланд” (ПДФ). Ноторнис. 46 (4): 457—460. Архивирано из оригинала (ПДФ) 19. 05. 2017. г. Приступљено 16. 01. 2019.
Хеувелманс, Бернард (1959). Он тхе Трацк оф Ункноwн Анимал. Неw Yорк, НY: Хилл & Wанг.
Хилл, Х. (1913). „Тхе Моа—Легендарy, Хисторицал анд Геограпхицал: Wхy анд Wхен тхе Моа дисаппеаред”. Трансацтионс анд Процеедингс оф тхе Роyал Социетy оф Неw Зеаланд. 46: 330.
Холдаwаy, Р. Н.; Јацомб, C. (2000). „Рапид Еxтинцтион оф тхе Моас (Авес: Динорнитхиформес): Модел, Тест, анд Имплицатионс”. Сциенце. 287 (5461): 2250—2254. Бибцоде:2000Сци...287.2250Х. ПМИД 10731144. дои:10.1126/сциенце.287.5461.2250.
Холдаwаy, Р.Н.; Wортхy, Т. Х. (1997). „А реаппраисал оф тхе лате Qуатернарy фоссил вертебратес оф Пyрамид Валлеy Сwамп, Нортх Цантербурy”. Неw Зеаланд Јоурнал оф Зоологy. 24: 69—121. дои:10.1080/03014223.1997.9518107.
Хорроцкс, M.; et al. (2004). „Plant remains in coprolites: diet of a subalpine moa (Dinornithiformes) from southern New Zealand”. Emu. 104 (2): 149—156. doi:10.1071/MU03019.
Hutton, F.W.; Coughtrey, M. (1875). „Notice of the Earnscleugh Cave”. Transactions and Proceedings of the New Zealand Institute. 7: 138—144.
Huynen, Leon; Gill, Brian J.; Millar, Craig D.; Lambert, David M. (30. 8. 2010). „Ancient DNA Reveals Extreme Egg Morphology and Nesting Behavior in New Zealand's Extinct Moa”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 107 (30): 16201—16206. Bibcode:2010PNAS..10716201H. PMC 2941315 . PMID 20805485. doi:10.1073/pnas.0914096107.
Huynen, Leon J.; Millar, Craig D.; Scofield, R. P.; Lambert, David M. (2003). „Nuclear DNA sequences detect species limits in ancient moa”. Nature. 425 (6954): 175—178. Bibcode:2003Natur.425175H Проверите вредност параметра |bibcode= length (помоћ). PMID 12968179. doi:10.1038/nature01838.
Laing, Doug (5. 1. 2008). „Birdman says moa surviving in the Bay”. Hawkes Bay Today. APN News & Media Ltd. Архивирано из оригинала 24. 7. 2011. г. Приступљено 14. 2. 2011.
Millener, P. R. (1982). „And then there were twelve: the taxonomic status of Anomalopteryx oweni (Aves: Dinornithidae)”. Notornis. 29 (1): 165—170. Архивирано из оригинала 19. 01. 2012. г. Приступљено 16. 01. 2019.
OSNZ (januar 2009). „New Zealand Recognised Bird Names (NZRBN) database”. Ornithological Society of New Zealand Inc. Архивирано из оригинала 25. 4. 2015. г. Приступљено 14. 2. 2011.
Owen, Richard (1879). Memoirs on the Extinct Wingless Birds of New Zealand, with an Appendix of Those of England, Australia, Newfoundland, Mauritius and Rodriguez. London: John van Voorst.
Phillips, Matthew J.; Gibb, Gillian C.; Crimp, Elizabeth A.; Penny, David (2010). „Tinamous and Moa Flock Together: Mitochondrial Genome Sequence Analysis Reveals Independent Losses of Flight among Ratites”. Systematic Biology. 59 (1): 90—107. PMID 20525622. doi:10.1093/sysbio/syp079. Приступљено 1. 2. 2010.
Polack, J. S. (1838). New Zealand: Being a Narrative of Travels and Adventures During a Residence in that Country Between the Years 1831 and 1837. I. London: Richard Bentley. стр. 303, 307.
Purcell, Rosamond (1999). Swift as a Shadow. Mariner Books. стр. 32. ISBN 978-0-395-89228-2.
Stephenson, Brent (5. 1. 2009). „New Zealand Recognised Bird Names (NZRBN) database”. New Zealand: Ornithological Society of New Zealand. Архивирано из оригинала 25. 4. 2015. г. Приступљено 10. 5. 2010.
Turvey, Samuel T.; Green, Owen R.; Holdaway, Richard N. (2005). „Cortical growth marks reveal extended juvenile development in New Zealand moa”. Nature. 435 (7044): 940—943. Bibcode:2005Natur.435940T Проверите вредност параметра |bibcode= length (помоћ). PMID 15959513. doi:10.1038/nature03635.
Vickers-Rich, P.; et al. (1995). „Morphology, myology, collagen and DNA of a mummified moa, Megalapteryx didinus (Aves: Dinornithiformes) from New Zealand”. Tuhinga: Records of the Museum of New Zealand Te Papa Tongarewa. 4: 1—26.
Wood, JR. (2007). „Moa gizzard content analyses: further information on the diet of Dinornis robustus and Emeus crassus, and the first evidence for the diet of Pachyornis elephantopus (Aves: Dinornithiformes)”. Records of the Canterbury Museum. 21: 27—39.
Wood, JR. (2008). „Moa (Aves: Dinornithiformes) nesting material from rockshelters in the semi-arid interior of South Island, New Zealand”. Journal of the Royal Society of New Zealand. 38 (3): 115—129. doi:10.1080/03014220809510550.
Wood, J.R.; Worthy, T. H.; Rawlence, N. J.; Jones, S. M.; Read, S. E. (2008). „A deposition mechanism for Holocene miring bone deposits, South Island, New Zealand”. Journal of Taphonomy. 6: 1—20.
Worthy, T.H. (1989). „Mummified moa remains from Mt. Owen, northwest Nelson”. Notornis. 36: 36—38.
Worthy, T.H. (1998a). „Quaternary fossil faunas of Otago, South Island, New Zealand”. Journal of the Royal Society of New Zealand. 28 (3): 421—521. doi:10.1080/03014223.1998.9517573.
Worthy, T.H. (1998b). „The Quaternary fossil avifauna of Southland, South Island, New Zealand”. Journal of the Royal Society of New Zealand. 28 (4): 537—589. doi:10.1080/03014223.1998.9517575.
Worthy, T.H.; Holdaway, R. N. (1993). „Quaternary fossil faunas from caves in the Punakaiki area, West Coast, South Island, New Zealand”. Journal of the Royal Society of New Zealand. 23: 147—254. doi:10.1080/03036758.1993.10721222.
Worthy, T.H.; Holdaway, R. N. (1994). „Quaternary fossil faunas from caves in Takaka Valley and on Takaka Hill, northwest Nelson, South Island, New Zealand”. Journal of the Royal Society of New Zealand. 24 (3): 297—391. doi:10.1080/03014223.1994.9517474.
Worthy, T.H.; Holdaway, R. N. (1995). „Quaternary fossil faunas from caves on Mt. Cookson, North Canterbury, South Island, New Zealand”. Journal of the Royal Society of New Zealand. 25 (3): 333—370. doi:10.1080/03014223.1995.9517494.
Worthy, T.H.; Holdaway, R. N. (1996). „Quaternary fossil faunas, overlapping taphonomies, and paleofaunal reconstructions in North Canterbury, South Island, New Zealand”. Journal of the Royal Society of New Zealand. 26 (3): 275—361. doi:10.1080/03014223.1996.9517514.
Worthy, Trevor H.; Holdaway, Richard N. (2002). The Lost World of the Moa. Bloomington: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-34034-4.
Worthy, Trevor H. (mart 2009). „A moa sighting?”. Te Ara - the Encyclopedia of New Zealand. Приступљено 14. 2. 2011.
Yong, Ed (mart 2010). „DNA from the Largest Bird Ever Sequenced from Fossil Eggshells”. Discover Magazine. Архивирано из оригинала 13. 11. 2011. г. Приступљено 14. 2. 2011.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

TerraNature list of New Zealand's extinct birds
TerraNature page on Moa
Tree of Life classification and references Архивирано на сајту Wayback Machine (5. децембар 2020)
Moa article in Te Ara - the Encyclopedia of New Zealand
3D model of a moa skull

[1] Брандс, С. (2008)

[Stephenson-2] а ^б Степхенсон, Брент (2009)

[3] Бродкоб, Пиерце (1963). „Цаталогуе оф фоссил бирдс 1- Арцхаеоптерyгиформес тхроугх Ардеиформес”. Биологицал сциенцес, Буллетин оф тхе Флорида Стате Мусеум. 7 (4): 180—293. Приступљено 30. 12. 2015.

[bird.org.nz-4] ОСНЗ (2009)

[5] Wортхy & Холдаwаy '2002

[Davies-6] Давиес, С. Ј. Ј. Ф. (2003)

[ReferenceA-7] Теннyсон, А.Ј.D.; Wортхy, Т.Х.; Јонес, C.M.; Сцофиелд, Р.П.; Ханд, С.Ј. (2010). „Моа'с Арк: Миоцене фоссилс ревеал тхе греат антиqуитy оф моа (Авес: Динорнитхиформес) ин Зеаландиа”. Рецордс оф тхе Аустралиан Мусеум. 62: 105—114. дои:10.3853/ј.0067-1975.62.2010.1546.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]