Мустафа Церић

С Википедије, слободне енциклопедије
Мустафа Церић
Церић 2011.
Име по рођењуМустафа Церић
Датум рођења(1952-02-05)5. фебруар 1952. (72 год.)
Мјесто рођењаВисоко, НР БиХ, ФНРЈ
(данас БиХ)
УниверзитетУниверзитет у Чикагу
ЗанимањеСвјетски бошњачки конгрес, Бошњачка академија наука и умјетности

Мустафа Церић (Велико Чајно код Високог, 5. фебруар 1952) предсједник је Свјетског бошњачког конгреса. Један је од оснивача Бошњачке академија наука и умјетности. Бивши је реис-ул-улема (велики муфтија) Исламске заједнице у Босни и Херцеговини.

Биографија[уреди | уреди извор]

Церић је рођен 1952. године у Великом Чајну код Високог. Основну школу завршио је у родном мјесту, а Гази Хусрев-бегову медресу у Сарајеву 1972. године. Дипломирао је на Универзитету Ал-Азхар у Каиру 1978. године. Након тога ради као имам (вјерско-просвјетни референт) у Бијелој џамији у Грачаници до 1981. године. Одлуком Старјешинства бива именован за имама у Исламском културном центру у Чикагу. У овом граду завршава постдипломске студије из исламске теологије на Одсјеку за блискоисточне језике и цивилизације гдје и докторира пред познатим муслиманским учењаком Фазлур Рахманом с тезом: „А студy оф тхе Тхеологy оф Абу Мансур ал-Матуриди” (Студија о теолошком учењу Ебу Менсура ел-Матуридије) 24. 9. 1986. године. Упоредо с имамским послом предавао је на Америчком колеџу у Чикагу.

Након петогодишњег имамског рада и студирања у Чикагу, враћа се у домовину на мјесто главног имама у Загребачкој џамији. Његовим доласком Исламска заједница у Загребу поприма нове облике рада. Под његовим вођством Исламска заједница у Загребу је организовала три научна симпозија: Мистика у исламу - тесавуф; Проблеми савременог приступа исламу; и Етика у исламу. Овај трећи научни скуп имао је интернационалну димензију, јер су на њему узели активно учешће најауторитативнији познаваоци ове дисциплине из исламског свијета, а југославенској јавности су се по први пут представили физичар и нобеловац Абдус Селам и малезијски филозоф Неџиб Атас. Овакав вид активности др Церића и Загребачку џамију, сврстава у сам врх културног живота Исламске заједнице у бившој Југославији, а чини је све присутнијом и у токовима развоја исламске мисли у свијету.

Церић ради на томе да ислам буде јак елемент бошњачког национализма и заговара да Босна и Херцеговина треба да постане национална држава Бошњака јер Хрвати и Срби већ имају своје националне државе (Хрватска и Србија, редом).[1]

Чињеницу да су се Бошњаци вакцинисали у Србији услед недостатка вакцина против болести ЦОВИД-19 у БиХ, Церић је у обраћању Бакиру Изетбеговићу описао као срамоту вијека за наш народ и државу.[2]

Говори арапски и енглески језик. Ожењен је, има троје деце.

Објављени радови[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ International Crisis Group (26. 2. 2013). „Bosnia's Dangerous Tango: Islam and Nationalism” (PDF). Pristupljeno 17. 4. 2015. 
  2. ^ „Церић писао Изетбеговићу: Вакцинисање Бошањака у Србији је срамота века”. Нови Стандард (на језику: српски). 29. 3. 2021. Приступљено 30. 3. 2021. 
  3. ^ „Centar za arapske i islamske studije”. Arhivirano iz originala 23. 7. 2008. g. Pristupljeno 6. 11. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Мустафа Церић на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mustafa_Cerić&oldid=26402498”