Национална држава

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search

Национална држава је врста државе која сједињује политичку срж државе са културном сржју нације, од којих за циљ има да изведе свој политички легитимитет да влада и потенцијално свој статус суверене државе.[1][2] Држава је посебан политички и геополитички ентитет, док је нација и културна и етничка. Термин „национална држава” подразумјева да се и једно и друго поклапају, у држави која је одлучила да прихвати и подржи одређену културну групу која је повезана са њом.

Концепт националне државе се може упоредити и супроставити са концептима мултинационалне државе, градом-државом,[3][4][5] царством, конфедерацијом и другим државним облицима са којима се може преклапати. Кључна разлика је у идентификацији људи са политиком у „националној држави”.

Референце[уреди]

  1. ^ Tishkov, Valery A. (јануар 2000). „Forget the `nation`: post-nationalist understanding of nationalism”. Ethnic and Racial Studies. 23 (4): 625–650 [стр. 627]. doi:10.1080/01419870050033658. 
  2. ^ Connor, Walker (октобар 1978). „A nation is a nation, is a state, is an ethnic group is a … .”. Ethnic and Racial Studies. 1 (4): 377—400. doi:10.1080/01419870.1978.9993240. 
  3. ^ Radan, Peter (2001). The break-up of Yugoslavia and international law (1. publ. изд.). New York: Routledge. стр. 14. ISBN 978-0-415-25352-9. 
  4. ^ Keith, Alfred M. Boll ; foreword by Kenneth (2007). Multiple nationality and international law. Leiden: M. Nijhoff. стр. 67. ISBN 978-90-04-14838-3. 
  5. ^ Elazar, Daniel J. (1998). Covenant and civil society : the constitutional matrix of modern democracy. New Brunswick, N.J.: Transaction. стр. 129. ISBN 978-1-56000-311-3.