Нокаут миш

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Лабораторијск миш код кога је ген који утиче на раст длаке „нокаутиран“ (лево), је показан поред нормалног лабораторијског миша.

Нокаут мишеви су генетички модификовани мишеви код којих су инактивирани, или „нокаутирани“, гени путем замене или ометањем вештачким сегментом ДНК. Губитак активности гена често узрокује фенотипске промене, које обухватају изглед, понашање и друге приметне физичке и биохемијске карактеристике.

Нокаут мишеви су важни животињски модели за студирање улоге гена с циљем одређивања њихових функција. Путем инактивације специфичног гена у мишу, и студирања разлика у односу на нормално понашање или физиологију, могуће је изводити закључке о њиховим могућим функцијама.

Мишеви су тренутно најсродније лабораторијске животињске врсте са људима на којима су нокаут технике лако применљиве. Они су у широкој употреби у нокаут експериментима, а посебно у генетичким истраживањима чији резултати имају могућу примену на људску физиологију. Генски нокаут пацова се много теже изводи, мада је поступак разрађен 2003.[1][2]

Марио Капеки, Мартин Еванс и Оливер Смитиз су креирали првог нокаут миша 1989, за што су награђени Нобеловом наградом за медицину 2007. Аспекти технологије за генерисање нокаут мишеве, и сами мишеви су заштићени патентима у многим земљама од стране приватних компанија.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]