Пређи на садржај

Нордијски модел

С Википедије, слободне енциклопедије

Шведски модел је модел државе благостања карактеристичан за Шведску и остале нордијске или скандинавске земље па се још назива и нордијски модел или скандинавски модел. То је врло успјешан компромис између капитализма и социјализма, спој социјалне државе и сталног раста шведске односно скандинавских економија.

Опис[уреди | уреди извор]

Заставе нордијских земаља

Социјална заштита у Шведској углавном се финансира порезима. О њој брину три различита министарства: социјална помоћ припада под надлежности Министарства здравства и социјалне заштите; образовање је у надлежности Министарства просвјете и наука, а тржиште рада је под надлежношћу Министарства запослености.

Почетак шведског система социјалне заштите био је у организацији Цркве. Постао је обавезан од 1734, када је свака парохија морала имати дом за старије особе.[1] У 19. вијеку отаваране су приватне добротворне организације за болеснике, а од 1891. то је регулисано и субвенционисано.[2] Влада Либералне странке донијела је Национални мировински закон 1913, који пружа сигурност за старије особе, а од 1934. помаже се незапосленим особама.

Шведска је успоставила успјешан модел демократског социјализма, због јединственог начина на који су шведске радничке вође, политичари и сталежи сарађивали током раног развоја шведске социјалне демократије. Настојало се власт и одлучивање пребацити с елите на раднике и у томе се успјело. Шведске социјалистичке вође одабрале су умјерен, реформистички политички смјер па је Шведска избјегла озбиљне екстремистичке изазове, те политичку и класну подјелу, а и ратне сукобе. Све до данас, његује се социјална држава и широка заштита грађанских слобода. Темељ шведске политике је да снага долази из народа.[3]

Шведска социјалдемократска партија често се назива једном од најуспјешнијих социјалдемократских странака на свијету. Од године 1933. када је дошла на власт и примијенила социјалдемократска начела у борби против велике економске кризе, њене владе су успјешно искористиле неутралност Шведске у Другом свјетском а касније Хладном рату како би створиле један од најбоље организованих и најефикаснијих система државе благостања, а истовремено омогућиле сталан раст шведске економије. Шведски модел, који многи сматрају најуспјешнијим компромисом између капитализма и социјализма, шведским социјалдемократама је омогућио да остану на власти више од седам деценија — с изузетком периода 1976—1982. и 1991—1994. године. Међутим, улазак Шведске у ЕУ и проблеми изазвани процесом глобализације натјерали су шведске социјалдемократе да у посљедње вријеме размишљају о заокрету према неолибералној тржишној политици односно идеологији Трећег пута.

Министарство здравства и за социјалне послове одговорно је за добробит грађана и благостање. То се дефинише као финансијска сигурност у вријеме болести, старости и као помоћ за породицу, социјалне услуге, здравствена заштита, промовисање здравља и права дјеце. Образовање је бесплатно, а јака је улога синдиката с великим бројем чланова.

Скандинавски модел обрачуна с митом и корупцијом је немилосрдан, тако да ни краљ нема економски имунитет. Шведски бирачи не трпе похлепне политичаре. Критеријуми које бирачи у Скандинавији постављају пред своје политичаре су врло високи, а казне за прекршиоце немилосрдне. Нико није недодирљив и изузет.[4]

Цјелокупно становништво има једнак приступ јавним здравственим услугама. Шведски здравствени систем је јавно финансиран.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ http://wisberg.se/wisberg.se/pdf/1734/4bygg.pdf
  2. ^ Orfield, Lester B. (1953). The Growth of Scandinavian Law. The Lawbook Exchange, Ltd. str. 299—. ISBN 978-1-58477-180-7. 
  3. ^ Шведска и норвешка формула: Елита од 1% се ипак може побиједити | Нови свјетски поредак
  4. ^ Шведски модел обрачуна са митом и корупцијом | Б92 Блог

Литература[уреди | уреди извор]

  • Christiansen, Niels Finn et al. The Nordic Model of Welfare (2006)
  • Lakey, George. Viking Economics: How the Scandinavians Got It Right-and How We Can, Too. (2016) Melville House Publishing. ISBN 1612195369
  • Hilson, Mary. The Nordic model: Scandinavia since 1945 (2008)
  • Bucken-Knapp, Gregg. Defending the Swedish Model: Social democrats, trade unions, and labor migration policy reform (2009) Lexington Books
  • Kvist, Jon, et al. Changing social equality: The Nordic welfare model in the 21st century (2011)
  • Nik Brandal, Øivind Bratberg, Dag Einar Thorsen. The Nordic Model of Social Democracy (2013) Pallgrave MacMillan. ISBN 1137013265
  • Kenworthy, Lane. Social Democratic America. (2014) Oxford University Press USA. ISBN 0199322511
  • Booth, Michael. The Almost Nearly Perfect People: The Truth About the Nordic Miracle (2014)
  • Partanen, Anu. The Nordic Theory of Everything – In Search of a Better Life (2016)
  • Åke Sandberg (ed.) Nordic Lights. Work, Management and Welfare in Scandinavia. Stockholm: SNS (2013)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nordijski_model&oldid=26775072”