Нуклид

С Википедије, слободне енциклопедије
Стилизирани приказ атома литијума.

Нуклид је атом хемијског елемента за који је тачно познат не само редни или атомски број Z, већ и укупан број нуклеона (протона и неутрона) у атомском језгру. Према својствима језгра, нуклиди се деле на стабилне и нестабилне. Нестабилни нуклиди или радионуклиди показују својство радиоактивности и њихова се количина у узорку током времена смањује према законитостима радиоактивног распада.

У природи постоји преко 92 хемијска елемента и још 12 вештачки произведених, а познато је око 1500 различитих нуклида, од којих је 350 природних и 1100 вештачких. Већина нуклида је нестабилна (радиоактивна), око 1200. Погодна комбинација протона и неутрона чини атомско језгру стабилном, чим је другачије језгро се настоји избацивањем нуклеона приближити стабилној конфигурацији. Енергијски нивои у језгру се попуњавају како би се достигла конфигурација минималне енергије тј. максималне стабилности.[1]

Радионуклид[уреди | уреди извор]

Радионуклид или радиоизотоп је нуклид код којег постоји вишак масе или енергије, па стабилност постиже радиоактивним распадом: алфа распад, бета распад (бета минус и бета плус), гама зрачење, електронски захват и други. Нуклид је атом хемијског елемента за који је точно познат не само редни или атомски број З, већ и укупан број нуклеона (протона и неутрона) у атомском језгру. Према својствима језгре, нуклиди се деле на стабилне и нестабилне. Нестабилни нуклиди или радионуклиди показују својство радиоактивности и њихова се количина у узорку тоеком времена смањује према законитостима радиоактивног распада.[2]

Подела радионуклида[уреди | уреди извор]

Преко 60 радиоактивних елемената или радионуклида се може наћи у природи и они се могу сврстати у три категорије:[3]

  • Праисконски радионуклиди - радиоактивни елементи који постоје од настанка Земље;
  • Космогенички радионуклиди - настали као последица космичког зрачења;
  • Радионуклиди настали људском активношћу

Радиоактивни елементи се често називају радиоактивним изотопи, радионуклиди или једноставно нуклиди. Постоји преко 1500 различитих радиоактивних нуклида. Они се означавају помоћу хемијског симбола и атомске масе. Радионуклиди се налазе у ваздуху, води, тлу и у нама, и они су производ нас и наше околине. Сваки дан ми уносимо у своје тело нуклиде путем ваздуха који дишемо, хране коју једемо, воде коју пијемо. Радиоактивност налазимо у тлу, стенама, води океана и свакој грађевини и кући. Она је свуда. Не постоји место на земљи где можемо побећи од природне радиоактивности.

Просечна еквивалентна доза износи око 3 мСв по особи годишње. Око 82% од укупне примљене апсорбиране дозе узрокују природни извори зрачења, од којега је највећи део од радона. Остатак од 18% зрачења долази од уметних извора. То су пре свега медицинске дијагнозе и третмани.[4]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јул 2010) "Ионизирајуће зрачење у биосфери", Нуклеарна електрана Кршко, Миле Џелалија, Кемијско-технолошки факултет, Свеучилиште у Сплиту, 2011.
  2. ^ [2][мртва веза] "Увод у нуклеарну енергетику", Проф. др. сц. Данило Феретић, 2011.
  3. ^ [3] Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јул 2011) "Радионуклид", www.зпр.фер.хр, 2001.
  4. ^ [4] Архивирано на сајту Wayback Machine (25. новембар 2012) "Jedinica radioaktivnosti", www.radiobiologija.vef.unizg.hr, 2011.