Нуклид

Стилизирани приказ атома литијума.

Нуклид је атом хемијског елемента за који је тачно познат не само редни или атомски број Z, већ и укупан број нуклеона (протона и неутрона) у атомском језгру. Према својствима језгра, нуклиди се деле на стабилне и нестабилне. Нестабилни нуклиди или радионуклиди показују својство радиоактивности и њихова се количина у узорку током времена смањује према законитостима радиоактивног распада.

У природи постоји преко 92 хемијска елемента и још 12 вештачки произведених, а познато је око 1500 различитих нуклида, од којих је 350 природних и 1100 вештачких. Већина нуклида је нестабилна (радиоактивна), око 1200. Погодна комбинација протона и неутрона чини атомско језгру стабилном, чим је другачије језгро се настоји избацивањем нуклеона приближити стабилној конфигурацији. Енергијски нивои у језгру се попуњавају како би се достигла конфигурација минималне енергије тј. максималне стабилности.

Радионуклид

Радионуклид или радиоизотоп је нуклид код којег постоји вишак масе или енергије, па стабилност постиже радиоактивним распадом: алфа распад, бета распад (бета минус и бета плус), гама зрачење, електронски захват и други. Нуклид је атом хемијског елемента за који је точно познат не само редни или атомски број З, већ и укупан број нуклеона (протона и неутрона) у атомском језгру. Према својствима језгре, нуклиди се деле на стабилне и нестабилне. Нестабилни нуклиди или радионуклиди показују својство радиоактивности и њихова се количина у узорку тоеком времена смањује према законитостима радиоактивног распада.

Подела радионуклида

Преко 60 радиоактивних елемената или радионуклида се може наћи у природи и они се могу сврстати у три категорије:

• Праисконски радионуклиди - радиоактивни елементи који постоје од настанка Земље;
• Космогенички радионуклиди - настали као последица космичког зрачења;
• Радионуклиди настали људском активношћу

Радиоактивни елементи се често називају радиоактивним изотопи, радионуклиди или једноставно нуклиди. Постоји преко 1500 различитих радиоактивних нуклида. Они се означавају помоћу хемијског симбола и атомске масе. Радионуклиди се налазе у ваздуху, води, тлу и у нама, и они су производ нас и наше околине. Сваки дан ми уносимо у своје тело нуклиде путем ваздуха који дишемо, хране коју једемо, воде коју пијемо. Радиоактивност налазимо у тлу, стенама, води океана и свакој грађевини и кући. Она је свуда. Не постоји место на земљи где можемо побећи од природне радиоактивности.

Просечна еквивалентна доза износи око 3 мСв по особи годишње. Око 82% од укупне примљене апсорбиране дозе узрокују природни извори зрачења, од којега је највећи део од радона. Остатак од 18% зрачења долази од уметних извора. То су пре свега медицинске дијагнозе и третмани.