ОР13Х1
Олфакторни рецептор, фамилија 13, потфамилија Х, члан 1 | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Идентификатори | |||||||||||
Симболи | ОР13Х1; ОРX1 | ||||||||||
Вањски ИД | МГИ: 1333887 ХомолоГене: 105272 ГенеЦардс: ОР13Х1 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
Ортолози | |||||||||||
Врста | Човек | Миш | |||||||||
Ентрез | 347468 | 18363 | |||||||||
Енсембл | ЕНСГ00000171054 | ЕНСМУСГ00000043698 | |||||||||
УниПрот | Q8НГ92 | н/а | |||||||||
РефСеq (мРНА) | НМ_001004486.1 | НМ_146315 | |||||||||
РефСеq (протеин) | НП_001004486.1 | НП_666427 | |||||||||
Локација (УЦСЦ) |
Цхр X: 130.68 - 130.68 Мб |
Цхр 4: 118.15 - 118.16 Мб | |||||||||
ПубМед претрага | [1] | [2] |
Олфакторни рецептор 13Х1 је протеин који је код људи кодиран OR13H1 геном.[1]
Олфакторни рецептори формирају интеракције са молекулима мириса у носу, чиме се иницира неуронски респонс који изазива перцепцију мириса. Они су одговорни за препознавање и Г протеинима посредовану трансдукцију мирисних сигнала. Протеини олфакторних рецептора су чланови велике фамилије Г протеин спрегнутих рецептора (ГПЦР). Попут многих рецептора за неуротрансмитере и хормоне, олфакторни рецептори имају структуру 7-трансмембранског домена. Они су кодирани генима са једним ексоном. Гени олфакторних рецептора су највећа фамилија генома. Номенклатура гена и протеина олфакторних рецептора је независна од других организама.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Парментиер M; Либерт Ф; Сцхурманс С; et al. (1992). „Expression of members of the putative olfactory receptor gene family in mammalian germ cells”. Nature. 355 (6359): 453—5. PMID 1370859. doi:10.1038/355453a0.
- Buck L, Axel R (1991). „A novel multigene family may encode odorant receptors: a molecular basis for odor recognition”. Cell. 65 (1): 175—87. PMID 1840504. doi:10.1016/0092-8674(91)90418-X.
- Vanderhaeghen P, Schurmans S, Vassart G, Parmentier M (1997). „Molecular cloning and chromosomal mapping of olfactory receptor genes expressed in the male germ line: evidence for their wide distribution in the human genome”. Biochem. Biophys. Res. Commun. 237 (2): 283—7. PMID 9268701. doi:10.1006/bbrc.1997.7043.
- Fuchs T; Malecova B; Linhart C; et al. (2003). „DEFOG: a practical scheme for deciphering families of genes”. Genomics. 80 (3): 295—302. PMID 12213199. doi:10.1006/geno.2002.6830.
- Gilad Y, Bustamante CD, Lancet D, Pääbo S (2003). „Natural Selection on the Olfactory Receptor Gene Family in Humans and Chimpanzees”. Am. J. Hum. Genet. 73 (3): 489—501. PMC 1180675 . PMID 12908129. doi:10.1086/378132.
- Malnic B, Godfrey PA, Buck LB (2004). „The human olfactory receptor gene family”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 101 (8): 2584—9. PMC 356993 . PMID 14983052. doi:10.1073/pnas.0307882100.
- Ross MT; Grafham DV; Coffey AJ; et al. (2005). „Тхе ДНА сеqуенце оф тхе хуман X цхромосоме”. Натуре. 434 (7031): 325—37. ПМЦ 2665286 . ПМИД 15772651. дои:10.1038/натуре03440.
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- ОР13Х1+протеин,+хуман на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)