Омладинска задруга

С Википедије, слободне енциклопедије

Омладинска задруга је специфичан облик нетржишног и непрофитног привређивања стимулисан пореским олакшицама, ради извршења економске, социјалне и васпитне улоге за студенте, ђаке и незапослену омладину. Задруга обезбеђује задругарима одговарајућу правну и социјалну сигурност за време радног ангажовања, одговарајуће услове за рад и заштиту на раду, као и стицање радних навика и практичних знања потребних за стално запослење. Омладинска и студентска задруга представља начин на који се задругарима обезбеђује да за потребе послодаваца, обављају повремене и сличне послове за које се не заснива радни однос, већ се стичу средстава за задовољавање основних, социјалних, културних и других личних и заједничких потреба задругара.

Оснивање омладинских задруга[уреди | уреди извор]

Омладинска задруга се оснива у складу са Законом о задругама и датим правилима, а могу је основати искључиво студенти, ђаци и незапослена лица до 30 година старости.

Задругу не могу основати предузећа, установе, агенције, пензионери, запослена лица, власници предузећа, агенција и радњи, политичке странке, друштвене и спортске организације и сл.

За оснивање омладинске или студентске задруге неопходно је да најмање десет физичких лица потпишу оснивачки уговор, да на Скупштини усвоје задружна правила,и да на оснивачкој скупштини изаберу руководство. Задруга се сматра основаном и стиче својство правног лица уписом у регистар Агенције за привредне регистре. Пријава за упис у регистар подноси се Агенцији у року од 30 дана од дана одржавања оснивачке скупштине. Уз пријаву за упис у регистар подносе се:

  • оснивачки акт;
  • задружна правила;
  • записник са оснивачке скупштине;
  • друге исправе и докази, у складу си прописима којима се уређује упис у регистар

Подручје пословања[уреди | уреди извор]

Омладинска задруга учлањује задругаре и обавља послове за рачун послодавца само на подручју општине где је регистрована. Она може да учлањује задругаре и обавља послове. Задруга може отварати пословнице, одељења и слично изван седишта задруге уз сагласност Савеза када је то у интересу омладинског задругарства и задругара.

Услови и начин стицања статуса задругара[уреди | уреди извор]

Задругар може бити студент, ученик и незапослено лице од 15-30 година старости. Уз захтев за стицање статуса задругара подносе се докази о испуњењу услова као што су лична карта, индекс, потврда школе, потврда о незапослености или други одговарајући докази. Исто лице не може бити истовремено задругар у више омладинских и студентских задруга. На почетку сваке календарске године задругари подносе доказе да испуњавају услове прописане за стицање својства задругара односно обнављају чланство. Уз захтев за учлањење подносе се фотокопије докумената неопходних за учлањавање и то, зависно од занимања: потврда о редовном школовању или дјачка књижица – (ученици), индекс – (студенти), или радна књижица – (незапослени). Сем тога, при учлањавању (односно продужењу чланства) се прилаже и једна фотографија и фотокопија личне карте, или личног пасоша.

Уговор о привременим и повременим пословима преко омладинске и студентске задруге је уговор са ограниченим трајањем ( до 120 радних дана на једном послу ), и односи се на послове за које послодавац не предвиђа заснивање радног односа са радником , јер су то послови који су по свом карактеру повремени, сезонски, због повећаног обима посла и сл.

Предности и погодности за послодавце[уреди | уреди извор]

Сам предмет пословања задруга је обављање привремених и сезонских послова за потребе послодавца, као и послова привремене замене одсутног радника, али се притом не заснива радни однос. Послодавац може бити свако пословно способно, домаће и страно, правно и физичко лице, укључујући радње, предузетнике и слично.

Велика погодност ангажовања радника преко омладинске задруге је та што послодавац одмах и по принципу “хитног сервиса” добија радника, и то путем само једног телефонског позива. Тиме избегава обимну администрацију и поступак пријаве и потражње одређених профила радник, као и оглашавање регрутације и селекције одређеноог профила. Послодавац је у прилици да изабере једног кандидата између више кандидата које му задруга шаље на разговор, и у прилици је да одмах замени радника који неостварује просечне резултате. Послодавац који сарађује са омладинском задругом остварује мање трошкове јер плаћа само ефектифан рад(није у обавези да плаћа одмор,боловање и сл.)

Послодавац за сваког задругара појединацно или за одређену групу задругара , ако је ангажовао више људи, добија УПУТ- за РАД, од стране задруге, којим се дефинишу услови рада,врста посла ,време и цена рада. Упут за рад се закљуцује по завршетку посла или по истеку обрачунског периода (на 15 дана или једном месечно), на коме послодавац евидентира остварени учинак( радне сате и бруто цену рада) за сваког задругара појединачно, на основу чега задруга издаје рачун за плаћање и спроводи исплату зараде задругара по намирењу рачуна).

Најбитније од свега је да послодавац нема обавезу да држи радника на послу, ако нема довољан обим послова, већ може да му закључи упут за рад и да настави када се за то стекну услови. Такође послодавац нема обавезу да организује посебну службу која би водила евиденцију о раду задругара и обрачунатих зарада, пореза и слично.

Начин престанка статуса задругара[уреди | уреди извор]

Задругару престаје статус задругара иступањем из задруге, искључењем из задруге, заснивањем радног односа, неподношењем доказа да испуњава услове за статус задругара (не обнови чланство), смрћу и престанком рада задруге.

Начин утврђивања и уплате чланарине[уреди | уреди извор]

Средства за трошкове пословања и друге заједничке потребе, обезбеђују задругари путем уплате чланарине. Чланарина се састоји из:

  • чланарине која се уплаћује годишње у једнаком фиксном износу и
  • чланарине која је променљива и зависи од висине остварене накнаде за рад задругара, а утврђује се на основу једнаког процента за све задруге и задругаре.

Приход задруге[уреди | уреди извор]

Средства остварена радом задругара, која послодавац уплаћује задрузи у бруто износу, чине приход задруге. Средства се састоје од:

  • нето зарада, односно накнада за рад задругара
  • средства за трошкове пословања и друге заједничке потребе
  • средства за плацање пореза, доприноса и других обавеза.

Ова средства немају карактер личних примања из радног односа нити карактер провизије, односно накнаде за извршене услуге на тржишту. Средства за трошкове пословања и друге заједничке потребе обрачунавају се из укупно остварене (бруто) зараде задругара по јединственој стопи од 10%. Ова средства имају карактер чланарине.

Задруга за своје омладинце са послодавцима уговара нето цену рада коју и омладинци знају на почетку рада. Трошкови задруге износе 10% од остварене нето зараде омладинца и они се заједно са припадајућим порезима и доприносима наплаћују од послодавца. Обрачун зарада омладинаца је прописан законом и задружним правилима и очекује се да буде исти у свим задругама. Зарада чланова задруге, исплаћују се преко штедне књижице, жиро или текућег рачуна.

Права и обавезе задругара[уреди | уреди извор]

Задругар има право:

  • да обавља послове код послодавца под једнаким условима, у складу са могућностима и критеријумима за рад
  • да оствари накнаду за рад према уговору са послодавцем
  • на исплату остварене зараде у року који не може бити дужи од 3 радна дана од дана уплате средстава од стране послодавца
  • да бира и да буде биран у органе задруге
  • да подноси предлоге, представнике, жалбе, иницијативе у вези побољшања организације и услова рада
  • на средства и мере заштите на раду које обезбеђује послодавац
  • на осигурање у случају повреде на раду
  • да буде информисан о раду задруге и
  • друга права утврђена Законом, Општим и задружним правилима и другим општим актима задруге

Задругар има обавезу:

  • да се придржава одредби Општих и задружних правила
  • да чува углед Задруге и задругарства
  • да негује принцип солидарности и друге задружне принципе
  • да се придржава радне и технолошке дисциплине код послодавца
  • да из бруто зараде обезбеди средства за законске обавезе и чланарину за трошкове пословања и друге заједничке потребе
  • друге обавезе утврђене Законом, Општим и задружним правилима и актима Задруге

Органи управљања задругама[уреди | уреди извор]

Органи задруге су скупштина, управни одбор, надзорни одбор, и директор. Задругу заступа и представља директор задруге, без ограничења у оквиру предмета пословања задруге.

Прописи који се примењују у раду задруга[уреди | уреди извор]

Прописи који се односе на рад и пословање омладинских и студентских задруга су:

  • Закон о задругама (сл.лист СРЈ бр. 41/96 и 12/98)
  • Општа правила омладинског и студентског задругарства (сл.лист СРЈ бр.20/98)
  • Закон о раду (сл.гл.РС бр. 24/05)
  • Закон о пензијско инвалидском осигурању (сл.гл.РС бр. 34/03, 42/03)
  • Закон о здравственом осигурању (сл.гл.РС бр.107/05)
  • Закон о порезу на доходак грађана ( сл.гл.бр.24/01, 80/02)
  • Закон о доприносима за обавезно соц.осигурање (сл.гл.РС бр.84/04)
  • Закон о ПДВ (сл.гл.РС бр. 84/04)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]