Организација

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Организације)
Jump to navigation Jump to search

Oрганизација је вишезначни термин, чија употреба без познавања садржаја појмова на које се односи може довести до заблуда и неспоразума. Основна четири значења појма "организација" су:

  • реални објекат, систем социјалних елемената и релација између њих - ентитет;
  • скуп активности које су предузете са циљем да се успоставе такве функционалне релације између елемената објекта које ће омогућити ефикасно остваривање сврхе његовог постојања - делатност;
  • резултат усклађивања односа унутар неког објекта који одражава његову структуру и динамичке особине - атрибут;
  • скуп правила, законитости и метода чија употреба омогућује складно обликовање и ефикасно функционисање објеката - научна дисциплина.[1]

Организације су формалне групе људи који имају један или више заједничких циљева и располажу одређеним средствима и ресурсима. Могу бити успостављене од стране државе, приватних лица или група грађана из чега, уз различите начине финансирања, потиче подела на три сектора - јавни, приватни и цивилно друштво. У смислу циља, организације се деле на оне са циљем да креирају одређене услуге и остваре профит (фабрике, пословне компаније, корпорације...), како би остваривале одређену функцију (власт, политика, интересне групе, синдикати, партије) и на организације које за циљ имају бригу о појединцима или прихватљив и пожељан утицај на промену људи и друштвене климе и најчешће су непрофитне (НВО, школе, болнице, универзитети, затвори).

Са аспекта економије, организација је акт организовања пословних активности, и активности које су у вези са пословањем.

Схватање организације[уреди]

Поред тога што постоје различите дефиниције и одређења, организација се и различито схвата. Теорија и пракса често имају дивергентне ставове, а и у пракси постоје контроверзе које отежавају њихово правилно схватање.

Без обзира на лојалност и различитост у схватању, теорија организације је искристализовала неколико најзначајнијих схватања организације, и то: (1) биологистичко схватање организације; (2) механистичко схватање организације; (3) практицистичко схватање организације; (4) бирократско схватање организације; (5) схватање организације као социјалног система; (6) остала схватања организације; (7) схватање организације као науке, професије и вештине; (8) интегрално схватање организације.

1. Биологистичко схватање

Биологистичко или медицинско схватање организације је настало у оквиру власничке теорије организације. Са развојем биологије и медицине, ово схватање задобија све већи број својих присталица, тако да су данас бројни термини из биологистичко-медицинских наука примењени у организацији. Суштина биологистичког схватања се своди на изједначавање организације и организма. Бројне карактеристике организма приписују се и организацији као скупу сврсисходно повезаних органа у целину од којих сваки врши одређену функцију:

−организација као организам има свој циљ и задатак, који се даље рашчлањује на појединачне функције и подфункције;

−организација као организам има своје органе (управљачке, регулаторне, извршне, контролне) са јасно одређеним задацима и правилима функционисања;

−управљање организацијом се заснива на истим принципима на којима се управља са организмом. Оно што је мозак у организму, то је управни одбор или генерални менаџер у организацији. Утврђивање принципа функционисања и односа између централног нервног система и периферних делова организма, могуће је према овом схватању конституисати модел функционалне повезаности између менаџерске и извршне функције у организацији;

−и у организацији као и у организму може се говорити о дијагностицирању стања, терапији, хируршким резовима, хладним облогама итд. Наведени термини су до те мере одомаћени у организацији да је готово немогуће науку о организацији замислити без њих.

Биологистичко схватање своју основу налази како у интелектуалним, тако и у инстиктивним организацијама. Изучавање правила понашања инстиктивних скупина као што су: јато птица, рој мрава, рој пчела, чопор животиња итд. могу се одређена сазнања применити и на интелектуалне организације.

2. Механистичко схватање

Механистичко, као и биологистичко схватање, настало је у оквиру класичне теорије организације. Према овом схватању, организација се посматра као механизам, сложени апарат који се састоји од бројних склопова, подсклопова, резервних делова итд. Као што се однос између хардвера и софтвера у сложеном апарату успоставља по одређеним правилима, или однос између великог и малог зупчаника успоставља по одређеним пропорцијама, тако се и у организацији усклађују односи између делова и целине. Менаџер у организацији по механистичком схватању је сличан мотору у сложеном апарату, који не само да напаја, већ и покреће веће, а ови мање склопове и подсклопове, стварајући резултате, односно одређене ефекте.

Присталице механистичког схватања, организацију схватају као деперсонализиран и отуђен апарат чије се предвиђање може не само стопроцентно предвидети, већ и његово функционисање поставити на најрационалнијој основи. Као што механизам функционише без трења, грешака, слабости итд. тако и организација по механистичком схватању мора функционисати на принципу аутомата. Организацију зато треба схватати као технички систем који елеминише субјективност и која је изнад људи.

3. Практицистичко схватање

Ово схватање организације је резултат практицистичког приступа и потиче од људи који се баве операционализацијом организације. Присталице овог схватања, организацију доживљавају као нешто практично, искуствено и опипљиво. По њима у организацији има или би требало да има мало теорије. Теорија по практицистичком схватању је сувишна, јер привредна пракса се среће пре свега са непрестаним организовањем и реорганизовањем. Практицистичка организација се ослања на прошлост, своја искуства и искуства других.

4. Бирократско схватање

И ово, као и претходна схватања организације су резултат кругог, деперсонализираног и формалистичког приступа организацији. Суштина бирократског посматрања организације се своди на то да је организација бирократска творевина у којој човек представља само један елемент који се мора понашати у складу са одрешеним правилима и прописима. Овде су прописане не само дужности и одговорности већ и понашања људи. Уместо да људи управљају прописима, овде прописи управљају људима, што доводи до култа прописа и бирократских ауторитета. Присталице бирократског схватања организације полазе од става да је организација рационална творевина у којој се респектују функције. Човек је увек у другом плану. Хијерархијско стратумирање је услов опстанка организације. Под тим се подразумева различит распоред власти на појединим нивоима, тако да се у врху хијерархијске пирамиде налази највише моћи и власти. Присталице бирократске организације полазе од тога да су људи по природи лењи и незаинтересовани и да се путем организације и принуде они морају принудити да раде у складу са одређеним правилима.

5. Социјално схватање

Схватање организације као социјалног система је новијег датума и резултат је све присутнијег социолошко-психолошког става у организацији. Према овом схватању, организацију чине пре свега људи и њихови међусобни односи, док се други елементи организације занемарују или стављају у други план. Под људима, подразумевамо психофизиолошка и социјална бића која имају своје потребе, жеље, мотиве, интересе и проблеме. Тежиште у социјалној организацији треба ставити на односе према људима, на придобијање људи за остварење циљева организације, на њихове формалне, али пре свега неформалне групе и дружења, на вођење људи уместо руковођења итд. Социјално схватање организације у савременој организацији све више добија на значају и задобија све већи број присталица. Социјализација организације се све више сматра као важан чинилац у успешности пословања и често представља услов ефикасног функционисања организације.

6. Схватање организације као науке, професије и вештине

Организација је дуго времена имала карактер вештине. Оне су се стицале на бази искуства у раду и преносила са једне на другу генерацију. Ово обележје организација је задржала све до појаве машинског рада, када се указује потреба за увођење бројних наука, као што су: математика, физика, хемија, економија, психологија. Машински рад је све више захтевао бројне прорачуне, методе и технике за усклађивање ресурса. Из наведених разлога, организација све више поприма карактеристике научне дисциплине. Она се све више бави истраживањем правила, принципа и законитости у остваривању оптималних пословних резултата. Организација као наука има свој предмет, метод и место у свету науке. Према томе, организација је наука, али у исто време и вештина. Такав закључак се намеће сам по себи, јер је било стручњака па и научника организације који су у бизнису пропали као што је било и људи скромних знања и могућности који су били практични у постизању успеха.

7. Остала схватања организације

Поред наведених и основних схватања, организација се може схватити и на друге начине, са мањим или већим интензитетом коришћења, као што су: помодарски, догматски, формалистички итд.

Помодарско схватање организације произилази из помодарства, из одређеног тренда времена. Ово схватање не повећава успешност пословања, већ настоји да буде на »нивоу времена« у коме организација битише.

Догматско схватање организације је присутно у религијским али и привредним организацијама. Под догмом се подразумева слепо веровање у одређену појаву у којој није дозвољено преиспитивати њену ваљаност. Уместо чињеница, доказа и резултата, догматско схватање полази од догме, ауторитета и прописа.

Формалистичко схватање организације. Присталице овог схватања организације полазе од форме. За њих је битно коју и какву форму организација има, док је њена суштина у другом плану и небитна чињеница. Формализација и детаљно прописивање организације путем прописа, шема, инструкција, упутстава и осталих формалних инструментарија је главни правац акција менаџерског рада, док се њена ефикасност и ефективност ставља у други план.

8. Интегрално схватање организације

Из досадашњих излагања може се констатовати да ни једно схватање организације није свеобухватно, односно целовито и да не одражава њену стварну суштину и све њене елементе. Организација представља интегралну и јединствену целину свих њених делова. Због тога је она и социјални, и технички систем, односно она представља целину људског и материјалног елемента. Сваки наведени елеменат има одређени значај и мора бити адекватно третиран у организацији. Данас је интегрално схватање организације доминирајуће и њега прихватају све више и присталице других схватања. У овом схватању доминирају два елемента, и то: (1) да је организација једна интегрисана целина и (2) да је организација процес.

Интегрално схватање целине организације је карактеристично по томе што свака организација има три основне карактеристике, и то: −свака је састављена од људи,

−свака има одређене задатке,

−свака има одређену структуру која ограничава слободу делова, да би се повећала слобода целе организације.

Друго значење организације је у томе што она чини процес организовања рада, људи и система.

Интегрално схватање организације значи да је организација и наука, професија, али и вештина. Колико има једног, другог или трећег тешко је утврдити, али је чињеница да научни приступ у организовању има примат у односу на остале приступе. Организација је и теорија и пракса. Теорија уопштава практична решења и обликује будуће организационе форме. Пракса је основни верификатор теорије. Интегрално схватање организације је по свему судећи свеобухватно, целовито и најприхватљивије. Као интегрална целина, организација је социјални и технички систем, она је и наука и вештина, као што је у исто време и теорија и пракса.

Референце[уреди]

  1. ^ Јашко, Ондреј; Чуданов, Младен; Јевтић, Милош; Кривокапић, Јован (2014). Основи организације и менаџмента. Србија: Факултет организационих наука. стр. 4. ISBN 9788676802739. 

Литература[уреди]

  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића Речник социјалног рада уз одобрење аутора.
  • Напомена: Део текста је прузет из књиге „Организација услуга“ професора Животе Радосављевића
  • Јашко, Ондреј; Чуданов, Младен; Јевтић, Милош; Кривокапић, Јован (2014). Основи организације и менаџмента. Србија: Факултет организационих наука. стр. 4. ISBN 9788676802739.

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Организација на Викимедијиној остави