Пит Маравич

С Википедије, слободне енциклопедије
Пит Маравић
Лични подаци
Датум рођења (1947-06-22)22. јун 1947.
Место рођења Аликвипа, Пенсилванија
Датум смрти 5. јануар 1988.(1988-01-05) (40 год.)
Место смрти Пасадена, Калифорнија
Држављанство САД
Образовање Daniel High School
Needham B. Broughton High School
Висина 196 cm
Маса 91 kg
Информације о каријери
Колеџ Државни Универзитет Луизијана (LSU)
НБА драфт 1970. / 3. пик, 1. рунда
Одабрао: Атланта хокси
Про каријера 1970.—1980.
Позиција бек
Сениорска каријера
Године Клуб
1970—1974
1974—1979
1979—1980		 Атланта Хокси
Њу Орлеанс/Јута Џез
Бостон Селтикси
Награде
Нејсмитова меморијална кошаркашка кућа славних (1987)

2 × USBWA колеџ играч године (1969, 1970)
Нејсмитова награда (1970)
2 × уврштен у НБА први тим (1976, 1977)
2 × уврштен у НБА други тим (1973, 1978)
уврштен у НБА руки тим (1971)
5 × НБА Ол-стар (1973, 1974, 1977–1979)
уврштен у тим свих времена на 50. годишњицу НБА (1996)
повучен бр. 7 у тиму Јута Џез (1985)

повучен бр. 7 у тиму Њу Орлеанс Хорнетс (2002)
Статистика Уреди на Википодацима на баскетбалл-референце.цом
Статистика  Уреди на Википодацима на нба.цом

Питер Прес „Пит” Маравич (енгл. Peter Press "Pete" Maravich; 22. јун 1947 — 5. јануар 1988) био је амерички кошаркаш српског порекла.[1] Познат је по својим невероватним шутерским способностима, креативним асистенцијама и вртоглавим баратањем лоптом и дриблинзима. Такође је познат и као „Пиштољ Пит“ (енгл. Pistol Pete). Започео је са игром у колеџу и наставио у три НБА тима. Маравич је још увек водећи на листи шутера свих времена NCAA лиге, са просечним учинком од запањујућих 44,2 поена по утакмици, без олакшице у виду шута за три поена, која у то време није постојала.

Рана младост[уреди | уреди извор]

Рођен у Питсбургу-Пенсилванија у малом предграђу Аликвипа, од родитеља српског порекла, он је од најранијег детињства своју фамилију и пријатеље одушевљавао својим кошаркашким умећима. Његов отац, Петар Маравич, који је од бившег професионалног играча постао кошаркашки тренер, почео је Пита да упознаје са основама кошарке још од Питове седме године живота. Пит је тада, потпуно опседнут кошарком, обично по читаве сате вежбао контролисање лопте, разне трикове, додавања, „лажњаке“ као и шутеве са велике удаљености.

Кошаркашка каријера[уреди | уреди извор]

Средња школа[уреди | уреди извор]

Вежбање се исплатило када се Пит придружио првотимцима средњошколског кошаркашког тима као осми на листи. Он је као тинејџер похађао две средње школе, D. V. Даниел Хај Скул (енгл. D. W. Daniel High School) у Јужној Каролини и Бротон Хај Скул (енгл. Broughton High School) у Рејлију (енгл. Raleigh) у Северној Каролини. Такође, похађао је и једну припремну годину у Едвард милитери институту (енгл. Edward Military Institute) у Салембургу, Северна Каролина. Током тих година које је провео у средњим школама, допао се универзитетским (колеџ) скаутима због својих шутерских способности, дриблинга, додавања и скором постигнутих поена. Прича се да је Пит желео да се упише на Универзитет Западне Вирџиније (енгл. West Virginia University), али му је отац на то запретио да ако не потпише за ЛСУ не треба више никада ни да се враћа кући. I тако, 1966, Пит је заиста одлучио да се упише на Државни универзитет Луизијане - ЛСУ (енгл. Louisiana State University), и да игра за свога оца, који је тада био новопостављени главни тренер универзитетског кошаркашког тима. Ето ту је Пиштољ Пит (енгл. Pistol Pete), све са својим заштитним знаком-зарозаним сокнама, постао легендаран. А један од његових клупских другова, Ден Ричи (енгл. Daniel Wesley "Dan" Richey) касније ће постати члан представничког дома државе Луизијане, државни сенатор и политички саветник.

Универзитет[уреди | уреди извор]

Када је први пут изашао на кошаркашки терен да одигра своју бруцошку (фрешмен) утакмицу за ЛСУ много света се окупило на трибинама да виде „око чега је дизана толика бука“. У то време, „бруцош“ није могао одмах да игра за прву поставу. На првој утакмцици Маравич је постигао 50 поена, направио 11 асистенција и 11 скокова. ЛСУ-ова бруцошка екипа је изгубила само једну утакмицу, док је први универзитетски тим изгубио три утакмице.

Упечатљив због своје неуредне браон косе и зарозаних сивих сокни, Маравич је постигао више поена за Универзитет него било који други играч у историји. За само три године, играјући за тим свога оца на ЛСУ, Маравич је постигао 3667 поена – 1138 поена 1968 године, 1148 поена 1969 и 1381 поен 1970 или просечно 43,8 ; 44,2 и 44,5 поена по утакмици. У току тих година, „Пиштољ Пит“ је поставио 11 NCAA рекорда и 34 рекорда Југоисточне конференције, а исто је оборио сваки ЛСУ рекорд у постигнутим поенима, просеку постигнутих поена, кошевима из игре у покушају као и постигнутим, и слободним бацањима изведеним као и погођеним. У својој студентској каријери, овај 1,96 м високи бек, имао је невероватних 44,2 просечна поена по утакмици у 83 такмичења и био по броју погодака три пута на челу NCAA лиге. Он је такође поставио и NCAA рекорд тако што је постигао више од 50 поена на 28 утакмица. Три пута је проглашен за Ол-Америкена и још увек држи многе од ових рекорда, иако је од тога прошло више од 40 година. Овде треба истаћи да у његових 3667 поена није укључено 741 поен који је постигао као фрешмен или чињеницу да се у Маравичево време играло без линије за три поена.

Маравич је био три пута у првом тиму Ол-Америкена и био је проглашен за играча године у анкети листа „Спортинг Њуз“ (енгл. The Sporting News) за 1970 годину, а такође је примио и Нејсмитову награду. Он је постигао лични рекорд од 69 поена на утакмици против Алабаме одиграној исте године, и сакупио још многе друге награде и универзитетске рекорде.

Маравич је засијао на паркету и ЛСУ је постепено излазио из свога дотадашњег сивила. У години пре његовог доласка, универзитетска екипа је постигла 3-20 рекорд, а у Питовој почетничкој сезони учинак ЛСУ-а је био 20-8 и изборили су се за учешће у постсезонском такмичењу.

НБА[уреди | уреди извор]

Након што је дипломирао на универзитету ЛСУ 1970. године, Маравич је изабран као трећи у првој рунди драфта НБА лиге и одмах ушао у њену историју када је потписао свој први уговор на 1,9 милиона долара – била је то једна од највећих плата у то време – када је потписао за Јастребове из Атланте (енгл. Atlanta Hawks). Требало му је ипак нешто мало времена да уђе у почетну петорку са просечних 23,2 поена по утакмици у његовој почетничкој-руки сезони. Након што је провео четири сезоне у Атланти, Маравич је трејдован у Њу Орлинс Џез (енгл. New Orleans Jazz), где је достигао свој врхунац као НБА шомен и суперстар. Ушао је у Ол-НБА први тим 1976 и 77 године као и у други Ол-НБА тим 1973 и 78 године. Био је на челу НБА лиге по учинку 1977 са личним рекордом од 31,1 поен по утакмици. Маравич је завршио своју каријеру у Јута Џезу (енгл. Utah Jazz) и у Бостон Селтиксима (енгл. Boston Celtics) 1980. године када је једну сезону заједно са њим играо и Лери Бирд.

У десет НБА сезона, Маравич је био пет пута члан ол стар тима, постигао је 15948 поена у 658 утакмица што чини у просеку 24,2 поена по утакмици (15. место свих времена). Био је водећи у лиги са постигнутих 31,1 поен по утакмици 1977. Његова НБА симултанка, са експлозијом од 68 поена, десила се против Њујорк Никса (енгл. New York Knicks) 25. фебруара 1977. Такође дели и рекорд са највише постигнутих слободних бацања (14) у једној четвртини.

Каснији живот и смрт[уреди | уреди извор]

Пошто га је повреда ноге присилила да напусти кошарку 1980, Маравич се препустио усамљеничком животу. Све то време, као што је једном рекао, он је био у потрази за животом. Покушавао је са јогом и хиндуизмом, што је он називао УФ-ологијом, затим вегетаријанизам или фруитаријанизам (исхрана само воћем) и коначно макробиотика. Понеки пут он би наново прилазио хришћанству. Петог јануара 1988, док је играо пикап кошаркашку утакмицу за Цркву Назарена у Пасадени, Калифорнија, са групом у коју је био укључен и њихов главни вођа Џејмс Добсон (Маравич је имао заказано да се појави са Добсоном у његовој радио емисији касније тог дана), он је доживео колапс и преминуо од срчаног удара у добу када је имао само 40 година. Аутопсијом је откривено да је његова смрт проузрокована срчаном маном која раније никада није била дијагностикована. Наиме утврђено је да је он рођен са само једном коронарном артеријом уместо уобичајене две (није имао леву коронарну артерију што је веома ретко стање).

„Он ће остати упамћен заувек“, рекао је бивши ЛСУ кошаркашки тренер Дејл Браун када је чуо вест о Маравичевој смрти:

Када год видимо клинца са разбарушеном косом и спуштеним сокнама, како стоји на неком полузамраченом кошаркашком терену и како шутира лопту на кош, након што су сви остали одавно отишли својим кућама, ми ћемо се увек сетити и помислити на Пита.

Годинама пре своје смрти, у доби од 23, Маравич је у разговору са пенсилванијским репортером изјавио:

Не желим играти у НБА лиги 10 година, а да након тога умрем од срчаног удара када будем имао 40 година.[2]

Завештање[уреди | уреди извор]

Маравич је уведен у Кошаркашку дворану славних (енгл. Basketball Hall of Fame) 1987 године. Био је, и још увек јесте, најмлађи играч који је доживео ову почаст. Пит Маравич је снимио 1987 видео серију под називом „Пиштољ Питов домаћи задатак из кошарке“. Серија садржи четири различита видеа – сваки посебно за додавања, вођење лопте, шутирање и дрибловање. Видео је осмишљен за људе свих годишта који желе да усаврше своју кошаркашку вештину или да вежбањем од себе начине једног од највећих кошаркаша свих времена.

У децембру 1987, само један дан пре његове смрти, Маравичу је додељена награда О'Рајли Ол-колеџ Баскетбал класик (енгл. O'Reilly All-College Basketball Classic) у Оклахома Ситију, Оклахома. Након Маравичеве смрти, Гувернер Луизијане, Бади Ремер потписао је прокламацију којом је кошаркашки терен универзитета ЛСУ званично назван Пит Маравич асембли центар (енгл. Pete Maravich Assembly Center)

У НБА 1996/97 сезони он је проглашен једним од 50 најбољих НБА играча у историји и то на панелу састављеном од НБА историчара, бивших играча и тренера. Од играча са листе он је једини био покојни. Његова два сина, Ђесон и Џошуа (енгл. Jaeson and Joshua), примили су ово признање у његово име. У 2005 години, ESPN је прогласио Маравича највећим универзитетским кошаркашем свих времена.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Пете Маравицх Статс, Хеигхт, Wеигхт, Поситион, Драфт Статус анд море”. Баскетбалл-Референце.цом (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-03. 
  2. ^ Лен Wерле (5. јануар 2020). „Пете Маравицх Предицтед Хис Деатх Yеарс Еарлиер”. опенцоурт-баскетбалл.цом (на језику: енглески). ОпенЦоурт Баскетбалл. Приступљено 15. 11. 2021. „Ин ан интервиеw wитх тхе Беавер Цоунтy Тимес ин 1974, Пете Маравицх саид фоллоwинг сентенце: “И дон’т wант то плаy 10 yеарс ин тхе НБА анд дие оф а хеарт аттацк ат аге 40.”” 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pit_Maravič&oldid=27348993”