Потрес срца

С Википедије, слободне енциклопедије
Потрес срца
СинонимиЦоммотио цордис, агитација срца
Грудни кош одраслих људи, који приказује обрис срца (црвено). Осетљива зона за механичку индукцију поремећаја срчаног ритма налази се између 2. и 4. ребра, лево од грудне кости.
Специјалностикардиологија, спортска медицина

Потрес срца (лат. цоммотио цордис) који прати вентрикуларна фибрилација срца изазвана тупом траумом срца, један је од ретих узрок изненадне срчане смрти који се може догодити код било које особе као последица тупог удара у грудни кош, ако се ударац догоди у одређеној фази срчаног циклуса.

Иако је редак облик повреде срца, потрес срца важан је узрок изненадне смрти код младих спортиста, претежно мушкарце, код којих изненадна, тупа, непенетрирајућа и нешкодљива траума предњег дела грудног коша резултује срчаним застојем и изненадном смрћу као последица фибрилације срчаних комора.[1]

Опште информације[уреди | уреди извор]

Изненадна неочекивана срчана смрт која се јавља код младих људи током бављења спортом обично је повезана с претходно дијагностикованим или недијагностикованим структурним или примарним електричним срчаним абнормалностима. Примери таквих абнормалности укључују:

  • хипертрофичну кардиомиопатију,
  • аномалије коронарне артерије,
  • аритмогену кардиомиопатију десне коморе и
  • примарне електричне поремећаје, као што је конгенитално продужење QТц интервала и катехоламинергичка, полиморфну вентрикуларну тахикардију (ЦПВТ).[2]

За разлику од нампред наведених узрока неочекиване срчане смрти, смрт изазвана потрес срца се дефинише као коморска или вентрикуларна фибрилација срчаног мишића изазвана тупом траумом срца, која се не може приписати структурном оштећењу срца или околних структура.[3]

Латинска етимологија, агитација срца, описује сумњиви механизам у којем значајно изобличење миокарда ствара довољно механичке енергије да изазове неодговарајућу деполаризацију срчаног мишића, што резултује нестабилном аритмијом.

Случајеви који се вјероватно могу приписати потрес срца описани су пре више стотина година.[4] Неки од најранијих извјештаја могу се односити на легенде као што је Дим Мак -Уметност смртоносног додира, древна кинеска техника борилачких вештина која узрокује смрт пажљиво усмјереним ударцем, популарно названим додир смрти.[5] Већина тренутно пријављених случајева потреса срца укључује младе спортисте који се активно баве спортом.

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Потрес срца спада међу водеће узроке изненадне срчане смрти код младих спортиста. Иако је број пијављених случајева релативно редак (мање од 30 случајева се пријави сваке године).

Морталитет

Пријављена стопа преживљавања међу Афроамериканцима је нижа него код белаца (4% наспрам 33%). Ово може бити резултат веће стопе одложене реанимације (44% према 22%) и ређе употребе аутоматизованих дефибрилатора (АЕД) (4% наспрам 8%).[6]

Иако се очекује да ће преживљавање бити слично другим случајевима вентрикуларне фибрилације, ако не и веће, због недостатка структурних срчаних болести, у почетним случајевима забиежено је врло ниско преживљавање. Међутим посљедњих година евидентирано је значајно повећање пријављеног преживљавања, вероватно због бољег препознавања болести и раног лечења,[6]  па тако нпр. најновије пријављене стопе преживљавања у САД прелазе 50%.

Старост

Иако се јавља у широком распону старости (од 6 недеља до 50 година), потрес срца се најчешће јавља код мушке деце узраста 10 до 18 година, просечне старости од 15 ± 9 година. Подаци из САД показују да је међу оболелима 26% млађих од 10 година, а 75% млађих од 18 година.[7] Ово се може обијаснити комбинацијом тањег зида грудног коша деце у односу на одраслу особу и повећаном вероватноћом да даца учествују у активностима у току којих ће бити погођени у прса.

Раса

Подаци из САД показују да се скоро 80% епизода потреса срца јавља код белаца.[7]

Пол

Према подацима који су приукупqени у САД, 95% случајева потреса срца јавља се код мушкараца.[7]

Етиологија[уреди | уреди извор]

Потрес срца најчешће је резултат ударца тврдом лоптом (нпр бејзбол лоптом или хокејашким паком) у леву страну груди током спортске активности.

Тако наненет ударац доводи до Изненадна фокална дисторзија миокарда праћене фибрилацијом срчаних комора, узрокујући изненадни застој срца у иначе структурно нормалном срцу.

Према свом настанку она се разликује се од трауматске повреде срца, као што је контузија срца или руптуре (продорне повреде) грудног коша.

У већини пријављених случајева потрес срца и евентуална изненадна смрт следи након наизглед безначајног, непробојног ударца у прса. Појединци који су били сведоци догађаја су универзално веровали да је траума грудног коша била недовољне снаге да изазове већу озледу и да није пропорционална исходу. Особа која је ударена у већини случајева пада одмах. У неким случајевима, особа има пролазни период свести, током којег се изводи кратка сврсисходна активност, покрет или понашање (нпр подизање и бацање лопте, плач) прије коначног колапса.

Према последњим објављеним подацима у САД у време инцидента, 53% погођених особа се бавило организованом атлетиком. Остатак је био укључен у нормалне дневне активности (23%) или рекреативне спортове (24%).

Бејзбол, софтбол, ​​хокеј и лакрос су спортови који се најчешће укључују могући потрес срца. Остале повезане организоване активности укључивале су фудбал, рагби, бокс и карате. Случајеви везани за свакодневне активности родитељску дисциплину, ударац снежном грудвом и случајни ударац током навијања..

У већини случајева (58%), особу је погодио пројектил, који је најчешће био бачен, или ударена лопта за бејзбол или софтбол за коју се процјењује да се креће брзином од 30-50 мпх, највише. Остали пројектили укључују хокејашке пакове и лоптице за лакрос. У 42% случајева трауме грудног коша су резултат телесног контакта са другом особом или непокретним предметом. Примјери овога укључују кацигу играча током рагбија, хокејашку палицу, карате ударац и судар тела.

Патофизиологија[уреди | уреди извор]

Дијаграм који приказује део вентрикуларне реполаризације, током пораста Т-таласа а пре његовог врхунца. (означено наранџастом бојом) током које је потрес срца ризик за фибрилацију комора.

Иако тачан механизама настанка потреса сцра није доказан, експерименталне студије су показале да постоји неколико фактора који су укључени у овај поремећај. Прво, контакт се дешава директно преко срца у предњем делу грудног коша.[8] До контакта долази током вентрикуларне реполаризације, посебно током пораста Т-таласа а пре његовог врхунца. Ако се удар догоди касније од овога, већа је вероватноћа да ће ударац довести до пролазног потпуног срчаног блока, блока леве гране снопа или елевације СТ сегмента.[9] Док овај период заузима само око 1% срчаног циклуса, релативна пропорција се повећава са повећањем броја откуцаја срца, што се може десити током вежбања.

Енергија удара мора бити довољна да изазове вентрикуларну деполаризацију, која се процењује на око 50 џула. Ово се лако постиже баченом бејзбол лоптом, на пример, а чини се да ризик за потрес срца достиже врхунац око 40 миља на сат. При већим брзинама (са више енергије), већа је вероватноћа да ће доћи до структурног оштећења срца и/или зида грудног коша, а не до изоловане вентрикуларне фибрилације.[10] Мање лопте такође носе већи ризик за потрес срца, вероватно због тога што је удар концентрисан на мању површину.[11]

Механичка сила која је резултат пресрчаног удара изазива истезање мембране ћелија миокарда, што вероватно активира јонске канале (механичко-електрично спајање) протеина који формирају поре које помажу у успостављању и контроли напонског градијента преко ћелијске мембране путем омогућавања протока јона низ њихов електрохемијски градијент.[12][13] Ако је одговарајући број ових канала у рањивом периоду реполаризације, резултат деполаризације може бити коморска (вентрикуларна) фибрилација.[14]

Мање је вероватно да ће ова врста повреде утицати током других периода срчаног циклуса и изазвати фибрилацију срчаних комора, али могу резултовати изолованом елевацијом СТ сегмента ЕКГ. Неки истраживачи верују да потрес срца може укључивати ​​компоненту вазоспазма коронарне артерије, контузију миокарда и/или оба механизма. Они такоже вјерују да ово може помоћи да се објасни и потешкоћа реанимацијских напора. Тренутно, да ли ова стања имају патофизиолошку улогу у потресу срца није потврђено, па се чини да су она мало вероватна.[15]

Диференцијална дијагноза[уреди | уреди извор]

Диференцијално дијагностички треба имати у виду следеће болести:

  • Инфаркт миокарда
  • Хипертрофичну кардиомиопатија
  • Вентрикуларну фибрилацију
  • Синдром продуженог QТ интервала
  • Вирусни миокардитис

Терапија[уреди | уреди извор]

Почетну терапију треба започети реанимацијом срчаног застоја изазваног фибрилацијом комора. Ово укључује затворене компресије грудног коша и рану дефибрилацију. Ако је стање продужено, требало би обезбедити вентилацију и/или лекове за побољшање коронарног перфузионог притиска (нпр епинефрин).

Код изоловане тупе повреде срца која резултује аритмијом, стабилизација електричне активности може бити једина неопходна интервенција.

Након реанимације, треба спровести одговарајућу негу.[16]

Према потреби разматрају се и могући други облици трауматског застоја, у зависности од клиничке слике. То може укључивати:

  • трауматску повреду срчаних залистака,
  • раздеротину плућа,
  • повреду великих крвних судова,

или екстраторакалне повреде, у зависности од механизма повреде.

Прогноза[уреди | уреди извор]

Бољим приступом јавним дефибрилаторим, најмање 59% појединаца преживело је након потреса срца последњих година.[17]

Преживљавање након потреса срца се обично повезује са ефикасном и правовременом ЦПР кардиопулмоналном реанимацијиом и дефибрилацијом који се дешавају у року од 3 минута од колапса. У том смислу стопа преживљавања је само 5% или мање у случајевима у којима су реанимацијски напори одложени дуже од 3 минуте. Иако су бројне особе реанимиране уз успостављање перфузијског срчаног ритма, многе од ових особа су доживјеле иреверзибилну исхемијску енцефалопатију и на крају умрле од последица озледе.[18]

Постоје докази из регистра података да се преживљавање побољшало упоредо с повећаном свести и бољим приступом медицинској нези и јавним дефибрилаторима.

Подаци показују да је најмање 59% појединаца преживело последњих година, а сваке године стопе преживљавања се побољшавају. Кључни разлози смртности су неуспех правовремене реанимације и присуство урођене срчане болести. Међутим, стандардизација реанимације у ванболничким условима довела је до сталног повећања броја преживелих од свих врста срчаног застоја, укључујући потрес срца.[19][17]

Превенција[уреди | уреди извор]

Превенција је важно питање које треба применити током спортских активности, јер досадашња употреба штитника за зидове грудног коша није успела да покаже смањење инциденције потреса срца,[20] јер се 37% пријављених случајева догодило са постављеним штитницима за груди.[6]

Америчка асоцијација за срце (АХА/АЦЦ) у циљу превенцији потреса срца наводи следеће препоруке:[21]

  • предузети све мере за успешну реанимацију жртве након повреде срца, укључујући обуку тренера, особља и других у његовом окружењу како би се обезбедило брзо препознавање повреде, обавештавање хитне медицинске помоћи и примена кардиопулмоналне реанимације и дефибрилације (снажна препорука, заснована на доказима умереног квалитета).
  • користити безбедне бејзбол лопте које одговарају узрасту како би се смањио ризик од повреда грудног коша и потреса срца (умерена препорука, заснована на доказима умереног квалитета).
  • увести правила која регулишу технике тренирања за смањење удараца у груди и тиме смањењити вероватноћу повреде срца (умерена препорука, заснована на ограниченим доказима).

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ћосић П. В. Ургентна стања у интерној медицини, Нучна књига Београд, 1987. стр.15-23
  2. ^ Линк МС, Марк Естес НА 3рд, Марон БЈ, ет ал. Елигибилитy анд Дисqуалифицатион Рецоммендатионс фор Цомпетитиве Атхлетес Wитх Цардиовасцулар Абнормалитиес: Таск Форце 13: Цоммотио Цордис: А Сциентифиц Статемент Фром тхе Америцан Хеарт Ассоциатион анд Америцан Цоллеге оф Цардиологy. Цирцулатион. 2015 Дец 1. 132 (22):е339-42.
  3. ^ Марон БЈ, Полиац ЛЦ, Каплан ЈА, Муеллер ФО. Блунт импацт то тхе цхест леадинг то судден деатх фром цардиац аррест дуринг спортс ацтивитиес. Марон, Б. Ј.; Полиац, L. C.; Каплан, Ј. А.; Муеллер, Ф. О. (1995 Ауг 10). „Блунт импацт то тхе цхест леадинг то судден деатх фром цардиац аррест дуринг спортс ацтивитиес”. Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 333 (6): 337—42. ПМИД 7609749. С2ЦИД 6635152. дои:10.1056/НЕЈМ199508103330602.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |дате= (помоћ).
  4. ^ Марон БЈ, Доерер ЈЈ, Хаас ТС, Естес НА, Линк МС. Хисторицал обсерватион он цоммотио цордис. Марон, Б. Ј.; Доерер, Ј. Ј.; Хаас, Т. С.; Естес На, 3рд; Линк, M. С. (2006 Маy). „Хисторицал обсерватион он цоммотио цордис”. Хеарт Рхyтхм. 3 (5): 605—6. ПМИД 16648070. дои:10.1016/ј.хртхм.2005.12.011.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |дате= (помоћ).
  5. ^ Јин Јинг Зхонх: Диан Xуе Сху – Скилл оф Ацтинг он Ацупоинтс. Дим Мак Аутхентиц Схаолин Херитаге, 1934. Неуаусгабе ин енглисцхер Спрацхе вон Андреw Тимофеевицх, 2004.
  6. ^ а б в Марон БЈ, Хаас ТС, Ахлуwалиа А, Гарберицх РФ, Естес НА, Линк МС. Инцреасинг сурвивал рате фром цоммотио цордис. Марон, Б. Ј.; Хаас, Т. С.; Ахлуwалиа, А.; Гарберицх, Р. Ф.; Естес На, 3рд; Линк, M. С. (2013 Феб). „Инцреасинг сурвивал рате фром цоммотио цордис”. Хеарт Рхyтхм. 10 (2): 219—23. ПМИД 23107651. дои:10.1016/ј.хртхм.2012.10.034.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |дате= (помоћ)
  7. ^ а б в Марон БЈ, Хаас ТС, Ахлуwалиа А, Гарберицх РФ, Естес НА 3рд, Линк МС. „Инцреасинг сурвивал рате фром цоммотио цордис.”. Хеарт Рхyтхм. 10 (2): 219—23. 2013 Феб.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |дате= (помоћ).
  8. ^ Линк МС, Марон БЈ, ВандерБринк БА, Такеуцхи M, Пандиан НГ, Wанг ПЈ, Естес НА. (2001 Феб). „Импацт дирецтлy овер тхе цардиац силхоуетте ис нецессарy то продуце вентрицулар фибриллатион ин ан еxпериментал модел оф цоммотио цордис.”. Ј Ам Цолл Цардиол. 37 (2): 649—54.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |дате= (помоћ).
  9. ^ Линк МС, Wанг ПЈ, Пандиан НГ, Бхарати С, Уделсон ЈЕ, Лее МY, Веццхиотти МА, ВандерБринк БА, Мирра Г, Марон БЈ, Естес НА. Ан еxпериментал модел оф судден деатх дуе то лоw-енергy цхест-wалл импацт (цоммотио цордис). Н Енгл Ј Мед. . 338 (25). 1998 Јун 18: 1805—11.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |дате= (помоћ); Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  10. ^ Линк МС, Марон БЈ, Wанг ПЈ, ВандерБринк БА, Зху W, Естес НА. (2003 Јан 01). „Уппер анд лоwер лимитс оф вулнерабилитy то судден аррхyтхмиц деатх wитх цхест-wалл импацт (цоммотио цордис).”. Ј Ам Цолл Цардиол. 41 (1): 99—104.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |дате= (помоћ).
  11. ^ Калин Ј, Мадиас C, Алсхеикх-Али АА, Линк МС. „Редуцед диаметер спхерес инцреасес тхе риск оф цхест блоw-индуцед вентрицулар фибриллатион (цоммотио цордис).”. Хеарт Рхyтхм. 8 (10): 1578—81. 2011 Оцт.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |дате= (помоћ).
  12. ^ Боде Ф, Франз МР, Wилке I, Боннемеиер Х, Сцхункерт Х, Wиеганд УК. (2006 Сеп). „Вентрицулар фибриллатион индуцед бy стретцх пулсе: имплицатионс фор судден деатх дуе то цоммотио цордис.”. Ј Цардиовасц Елецтропхyсиол. 17 (9): 1011—7.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |дате= (помоћ).
  13. ^ Хилле, Бертил (2001). Ион Цханнелс оф Еxцитабле Мембранес (3рд изд.). Иониц Цханнелс оф Еxцитабле Мембранес. Сундерланд, Масс: Синауер Ассоциатес. 30. 8. 2001. ИСБН 0-87893-321-2. .
  14. ^ Марон БЈ, Естес НА. (2010 Мар 11). „Цоммотио цордис.”. Н Енгл Ј Мед. 362 (10): 917—27.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |дате= (помоћ).
  15. ^ „Цоммотио Цордис Цлиницал Пресентатион: Хисторy, Пхyсицал, Цаусес”. емедицине.медсцапе.цом. Приступљено 2022-09-17. 
  16. ^ Qуинн, Т. Алеxандер; Јин, Хонгхуа; Лее, Петер; Кохл, Петер (Аугуст 2017). "Мецханицаллy Индуцед Ецтопy виа Стретцх-Ацтиватед Цатион-Нонселецтиве Цханнелс Ис Цаусед бy Лоцал Тиссуе Деформатион анд Ресултс ин Вентрицулар Фибриллатион иф Триггеред он тхе Реполаризатион Wаве Едге (Цоммотио Цордис)". Цирцулатион: Аррхyтхмиа анд Елецтропхyсиологy. . 10 (8).  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ): е004777.
  17. ^ а б Палацио ЛЕ, Линк МС. (2009 Мар). „Цоммотио цордис.”. Спортс Хеалтх. 1 (2): 174—9.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |дате= (помоћ).
  18. ^ „Цоммотио Цордис Цлиницал Пресентатион: Хисторy, Пхyсицал, Цаусес”. емедицине.медсцапе.цом. Приступљено 2022-09-17. 
  19. ^ Де Грегорио C, Магаудда L. (2018 Маy). „Блунт тхорациц траума анд цардиац ињурy ин тхе атхлете: цонтемпорарy манагемент.”. Ј Спортс Мед Пхyс Фитнесс. 58 (5): 721—726.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |дате= (помоћ)
  20. ^ Wеинстоцк Ј, Марон БЈ, Сонг C, Мане ПП, Естес НА, Линк МС. Фаилуре оф цоммерциаллy аваилабле цхест wалл протецторс то превент судден цардиац деатх индуцед бy цхест wалл блоwс ин ан еxпериментал модел оф цоммотио цордис. Педиатрицс. 2006 Апр;117(4):е656-62.
  21. ^ Линк МС, Естес НА, Марон БЈ., Америцан Хеарт Ассоциатион Елецтроцардиограпхy анд Аррхyтхмиас Цоммиттее оф Цоунцил он Цлиницал Цардиологy, Цоунцил он Цардиовасцулар Дисеасе ин Yоунг, Цоунцил он Цардиовасцулар анд Строке Нурсинг, Цоунцил он Фунцтионал Геномицс анд Транслатионал Биологy, анд Америцан Цоллеге оф Цардиологy. Елигибилитy анд Дисqуалифицатион Рецоммендатионс фор Цомпетитиве Атхлетес Wитх Цардиовасцулар Абнормалитиес: Таск Форце 13: Цоммотио Цордис: А Сциентифиц Статемент Фром тхе Америцан Хеарт Ассоциатион анд Америцан Цоллеге оф Цардиологy. Цирцулатион. 2015 Дец 01;132(22):е339-42

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Potres_srca&oldid=27788297”