Површински коп

С Википедије, слободне енциклопедије
Мацхинерy ис минусцуле цомпаред то тхе сизе оф тхис мине.
Минирање на великом површинском копу Тwин Цреекс у Невади, САД.[1][2][3] Уочити да се багери за експлоатацију (предња страна, лево), и дно рудника не виде.

Површински коп је рударски објекат у којем се врши експлоатација минералних сировина путем претходног откривања и премештања јаловинског покривача на одређено место.[4] Површина копа зависи од величине лежишта – односно утврђених резерви, и она обично износи од 0,5·103 до 3·103 хектара.

Овај тип рударства се разликује од експлоатационих метода које захтевају копање тунела у земљи. Површински копови се користе када су залихе комерцијално употребљивих минералних сировина или стена пронађене близу површине, у случајевима где је наслага јаловине (површински материјал који покрива вредне наслаге руде) релативно танка или је жељени материјал непогодан за тунелирање (као што је на пример песак или шљунак).

Ан опен-пит Цоппер мине
Површински коп бакра у Чукикамати.

Површински копови који производе грађевински материјал се углавном називају и "каменоломи".

Површински копови се углавном проширују све док се минерални ресурси истроше или због повећаног степена јаловине руда које чине сам процес експлоатације неекономичним. Када се то деси, истрошени рудници се понекад претворе у депоније за одлагање чврстог отпада. Међутим, неки облици контроле воде су углавном потребни да се рудник не би претворио у језеро, ако се рудник налази у климатски погодним условима падавине.

Експлоатација[уреди | уреди извор]

Тешка механизација експлоатише лигнит са површинског копа Гарзвеилер у Немачкој

Површински копови се копају у етажама, које описују вертикалне нивое јаме. Ове етаже су високе у интервалу од 4 до 60 метара, у зависности од величине машина које се користе. Многи каменоломи их не користе зато што су углавном плитки.

Већина зидова јаме се углавном минирању под углом мањим од 90° да би се спречила, или умањила, штета на минимум у случају обрушавања стена. Ово зависи од тога колико су стене оштећене, од типа стене, а и такође од структуралних мана које се могу наћи у самој стени, као што су на пример раседи или фолијације.

Зидови су степенасти. Искошени део зида се зове , а раван део се зове етажа. Ови нивои у зидовима помажу у превенцији пада стена низ цео зид коша. У неким случајевима додатна земна подршка је потребна. У том случају се користе стенски клинови, кабловски завртњи и прскани бетон. Одводњавање буштотине може да се користи да би се смањио притисак воде тако што се буши хоризонтално у зид, што може да га оштети.

Превозни пут је обично на рубу јаме, формирајући рампе којима се могу кретати камиони који носе руду или јаловину.[5][6][7]

Отпадне стене, познатије као депоније се гомилају на површини, близу ивице копа. Депонија је такође нивелисана и степенаста да би се смањило могуће деградирање околине.

Руда која је била процесуирана назива се јаловина, и она је обично кашаста. Она се даље упумпава до јаловинске бране или у такозвани „таложни рибњак”, где вода испарава. Јаловинске бране могу врло често бити токсичне због пристуства неиздвојених сулфидних минерала и цијанида којима се третирају руде злата процесом цијанидизације злата. Ова токсичност у јаловини може да угрози околину која окружује јаловинску брану.[8]

Рехабилитација[уреди | уреди извор]

А рецлаимед ареа неxт то ан ацтиве мине ис ноw грассy хиллс.
Утоварна станица површинског копа и опорављена земља на месту рудника угља у Вајомингу, САД

Након завршетка рада рудника, рудник може да се подвргне рехабилитацији. Депоније се поравњавају ради даље стабилизације. Ако руде садрже сулфиде, оне су обично прекривене слојем глине да би се спречио контакт кише и [кисеоник|кисеоника] из ваздуха који могу да оксидују сулфиде и да образују сумпорну киселину, феномен познатији кисела рудничка дренажа. Онда се углавном прекрива слојем земљишта и сади се вегетација да би се та материја објединила. Нема дугорочних студија о успеху ових покривача због релативно кратког времена у којем је постојао рудник. Може да потраје стотине или хиљаде година да би неке депоније постале "киселински неутралне" и да престану да испуштају материје у околину.

Депоније су углавном ограђене да би спречиле животиње да улазе у та подручја да не би деградирале вегетацију и на крају се пуне подземним водама.[9][10][11] У безводним подручијима се понекад не напуне због дубоких нивоа подземних вода. [12]

У неким случајевима, обновљена земља може поново бити употребљена у сврху рекреационих паркова или мешовитих стамбених комплекса, уместо да се та земља врати у првобитно стање, [13]

Вештачка мочвара.
Површински коп сумпора у Тарнобржегу, Пољска, који је подвргнут рехабилитацији.

Материјали који се екплоатишу у површинским коповима[уреди | уреди извор]

Никал, генерално као латерит, се вади у површинских копова до 0.2%.

Бакар се вади у ниском градијенту од 0.15% до 0.2%, најчешће у великим површиским коповима у Чилеу.

Материјали који се такође експлоатишу путем површинских копова су:

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Роцкин’ ароунд Баттле Моунтаин: Голд Минес оф Централ Невада. Пхоениx Голд Мине, Мариголд Голд Мине, Тwин Цреекс Голд Мине, анд Аделаиде Еxплоратион Пројецт. 2011. Приступљено 21. 4. 2020. 
  2. ^ „Минерал Мондаy фиелд трип то Тwин Цреекс Голд Мине, парт 1”. Университy оф Невада, Рено. Приступљено 21. 4. 2020. 
  3. ^ „Тwин Цреекс Мине МРДС детаилс”. Wестерн Мининг Хисторy. Приступљено 21. 4. 2020. 
  4. ^ Реад "Еволутионарy анд Револутионарy Тецхнологиес фор Мининг" ат НАП.еду (на језику: енглески). 
  5. ^ Зверева, V. П.; Фролов, К. Р.; Лyсенко, А. I. (2021-10-13). „Цхемицал реацтионс анд цондитионс оф минерал форматион ат таилингс стораге фацилитиес оф тхе Руссиан Фар Еаст”. Горнyе Науки I Текхнологии = Мининг Сциенце анд Тецхнологy (Руссиа). 6 (3): 181—191. ИССН 2500-0632. дои:10.17073/2500-0632-2021-3-181-191 Слободан приступ. 
  6. ^ Адлер, Ребецца А.; Цлаассен, Мариус; Годфреy, Линда; Туртон, Антхонy Р. (јул 2007). „Wатер, мининг, анд wасте: ан хисторицал анд ецономиц перспецтиве он цонфлицт манагемент ин Соутх Африца” (ПДФ). Тхе Ецономицс оф Пеаце анд Сецуритy Јоурнал. 2 (2). дои:10.15355/епсј.2.2.33 Слободан приступ. Архивирано из оригинала (ПДФ) 26. 12. 2010. г. Приступљено 19. 5. 2020. 
  7. ^ Wилсон, Сиобхан А. (2009). „Царбон Диоxиде Фиxатион wитхин Мине Wастес оф Ултрамафиц-Хостед Оре Депоситс: Еxамплес фром тхе Цлинтон Цреек анд Цассиар Цхрyсотиле Депоситс, Цанада”. Ецономиц Геологy. 104 (1): 95—112. дои:10.2113/гсецонгео.104.1.95. 
  8. ^ "Мининг Wасте" Еуропеан Цоммиссион Енвиронмент Приступљено 13.5.2017.
  9. ^ „Хидрогеологија”. www.нмw.цо.рс. Архивирано из оригинала 21. 10. 2019. г. Приступљено 18. јул 2019. 
  10. ^ „Подземне воде”. www.истиник.цом. Архивирано из оригинала 29. 10. 2019. г. Приступљено 18. јул 2019. 
  11. ^ „Видови подземних вода”. Градјевинарство (на језику: енглески). Приступљено 18. јул 2019. 
  12. ^ "МИНЕ РЕХАБИЛИТАТИОН" Департмент оф Минес анд Петролеум (Оцтобер 2006) Приступљено 13.5.2017.
  13. ^ "Минес2Цитиес" Архивирано на сајту Wayback Machine (19. септембар 2016) Тхе Минес2Цитиес Пројецт (Април 2016) Приступљено 14.5.2017.

Литература[уреди | уреди извор]

  • „Мининг”. Енцyцлопедиа Британница (на језику: енглески). Приступљено 1. 4. 2019. 
  • Цхен, Јианпинг; Ли, Ке; Цханг, Куо-Јен; Софиа, Гиулиа; Таролли, Паоло (1. 10. 2015). „Опен-пит мининг геоморпхиц феатуре цхарацтерисатион”. Интернатионал Јоурнал оф Апплиед Еартх Обсерватион анд Геоинформатион. 42: 76—86. ИССН 0303-2434. дои:10.1016/ј.јаг.2015.05.001. 
  • Марк А. Прелас; Галина Поповици; Лоуис К. Бигелоw (23 Септембер 1997). Хандбоок оф Индустриал Диамондс анд Диамонд Филмс. ЦРЦ Пресс. пп. 496–. ISBN 978-0-8247-9994-6.
  • Ersoy, Mücella (2019). Turkish coal mining sector: Current State, Strategy for the Future (PDF) (Извештај). Turkish Coal Operations Authority. 
  • Global Business Reports (2018). Turkey Mining (PDF) (Извештај). 
  • Baylies, Carolyn. History of the Yorkshire Miners 1881-1918 (Routledge, 2003) in England online.
  • Chirons, Nicholas P. Coal Age Handbook of Coal Surface Mining (ISBN 0-07-011458-7)
  • Department of Trade and Industry, UK. „The Coal Authority”. Архивирано из оригинала 13. 10. 2008. г. Приступљено 16. 10. 2007. 
  • Faull, Margaret L. "Coal mining and the landscape of England, 1700 to the present day." Landscape History 30.1 (2008): 59-74.
  • Gardner, A. Dudley. Forgotten frontier: A history of Wyoming coal mining (Routledge, 2019) online.
  • Goin, Peter, and Elizabeth Raymond. "Living in anthracite: Mining landscape and sense of place in Wyoming Valley, Pennsylvania." Public Historian 23.2 (2001): 29-45. online
  • Hamilton, Michael S. Mining Environmental Policy: Comparing Indonesia and the USA (Burlington, VT: Ashgate, 2005). (ISBN 0-7546-4493-6).
  • Хинде, Јохн Родерицк. Wхен цоал wас кинг: Ладyсмитх анд тхе цоал-мининг индустрy он Ванцоувер Исланд (2003), ин Цанада онлине
  • Куензер, Цлаудиа. Цоал Мининг ин Цхина (Ин: Сцхумацхер-Воелкер, Е., анд Муеллер, Б., (Едс.), БусинессФоцус Цхина, Енергy: А Цомпрехенсиве Овервиеw оф тхе Цхинесе Енергy Сецтор ( Деутсцхланд Верлаг, 2007); 281 пп., ISBN 978-3-940114-00-6 pp. 62–68)
  • Latzko, David A. "Coal mining and regional economic development in Pennsylvania, 1810–1980." Economies et Sociétés 44 (2011): 1627-1649. online Архивирано на сајту Wayback Machine (28. мај 2023)
  • Ловејоy, Оwен Р. "Тхе цоал минес оф Пеннсyлваниа." Тхе АННАЛС оф тхе Америцан Ацадемy оф Политицал анд Социал Сциенце 38.1_суппл (1911): 133-138. онлине
  • Мадсен, Петер M. "Тхесе ливес wилл нот бе лост ин ваин: Организатионал леарнинг фром дисастер ин УС цоал мининг." Организатион Сциенце 20.5 (2009): 861-875.
  • Меррилл, Траверс, анд Луцy Китсон. Енд оф Цоал Мининг ин Соутх Wалес: Лессонс леарнед фром индустриал трансформатион. (Интернатионал Институте фор Сустаинабле Девелопмент, 2017) онлине
  • Метхенy, Карен Бесцхерер. Фром тхе минерс' доублехоусе: арцхаеологy анд ландсцапе ин а Пеннсyлваниа цоал цомпанy тоwн (Унив. оф Теннессее Пресс, 2007) онлине.
  • Митцхелл, Бриан Р. Ецономиц девелопмент оф тхе Бритисх цоал индустрy 1800-1914 (Цамбридге УП, 1984). онлине
  • Ниелсен, Цхарлес V., анд Георге Ф. Рицхардсон. 1982 Кеyстоне Цоал Индустрy Мануал (1982)
  • Оеи, Пао-Yу, Ханна Брауерс, анд Пхилипп Херпицх. "Лессонс фром Германy’с хард цоал мининг пхасе-оут: полициес анд транситион фром 1950 то 2018." Цлимате Полицy 20.8 (2020): 963-979. онлине
  • Сривастава, А.К. Цоал Мининг Индустрy ин Индиа (1998) (ISBN 81-7100-076-2)
  • Stern, Gerald M. The Buffalo Creek Disaster: How the survivors of one of the worst disasters in coal-mining history brought suit against the coal company--and won (Vintage, 2008) online.
  • Woytinsky, W. S., and E. S. Woytinsky. World Population and Production Trends and Outlooks (1953) pp 840–881; with many tables and maps on the worldwide coal industry in 1950
  • Kirby, Peter Thomas. "Aspects of the employment of children in the British coal-mining industry, 1800-1872" (PhD. Diss. University of Sheffield, 1995) online Архивирано на сајту Wayback Machine (28. мај 2023).
  • Ловејоy, Оwен Р. "Цхилд лабор ин тхе цоал минес." Тхе Анналс оф тхе Америцан Ацадемy оф Политицал анд Социал Сциенце 27.2 (1906): 35-41. онлине
  • МцГилл, Неттие Паулине. Тхе wелфаре оф цхилдрен ин битуминоус цоал мининг цоммунитиес ин Wест Виргиниа (УС Говернмент Принтинг Оффице, 1923) онлине.
  • МцИнтосх, Роберт. Боyс ин тхе питс: цхилд лабоур ин цоал минес (МцГилл-Qуеен'с Пресс-МQУП, 2000) ин Цанада; онлине.
  • Бурнс, Даниел. Тхе модерн працтице оф цоал мининг (1907)
  • Хугхес. Херберт W, А Теxт-Боок оф Мининг: Фор тхе усе оф цоллиерy манагерс анд отхерс (Лондон, манy едитионс 1892–1917), тхе стандард Бритисх теxтбоок фор итс ера.
  • Тонге, Јамес. Тхе принциплес анд працтице оф цоал мининг (1906)
  • Грисхам, Јохн. "Граy Моунтаин" (2014), новел сет ин Аппалацхиа абоут а фицтионал легал цлиниц интерн ин Виргиниа цоал мининг
  • Зола, Éмиле, Герминал (новел, 1885); реалистиц сторy оф а цоалминерс' стрике ин нортхерн Франце ин тхе 1860с
  • Иллиноис Депт. оф Цоммерце анд Ецономиц Оппортунитy. Цоал мининг ин Иллиноис 2010 (2010) онлине
  • Коwалски-Тракофлер, К. M., ет ал. "Ундергроунд цоал мининг дисастерс анд фаталитиес--Унитед Статес, 1900-2006." (2009). онлине
  • Натионал Енергy Информатион Центер. „Греенхоусе Гасес, Цлимате Цханге, Енергy”. Приступљено 16. 10. 2007. 
  • У.С. Хоусе оф Репресентативес Цоммиттее он Натурал Ресоурцес. Мининг ин Америца: Поwдер ривер басин цоал мининг, тхе бенефитс анд цхалленгес (2013) онлине

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Површински коп на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Površinski_kop&oldid=27674202”