Пређи на садржај

Права ЛГБТ+ особа у Пољској

С Википедије, слободне енциклопедије
Карта маршева и парада поноса у Пољској

Положај ЛГБТ особа у Пољској се значајно разликује од оног у осталим земљама Европске уније јер не уживају исту заштиту права као не-ЛГБТ особе. Иако је хомосексуалност званично легална у Пољској, истополна домаћинства немају иста права као и хетеросексуална.[1]

Неке лево оријентисане политичке странке се залажу за права ЛГБТ особа (као на пример СЛД, УП, СДПЛ, РАЦЈА), као и за одговарајуће промене у пољским законима. Сличи гласови подршке могу да се чују и из странака деснице,као што су ПО (тренутно на власти) и ПиС. Међу људима који дају подршку је и Председник европског парламента Јежи Бузек[2] Упркос гласовима подршке, ове партије су против доношења нових закона о ЛГБТ правима и тешко је очекивати ускори промене у Пољској

Декриминализација хомосексуалности

[уреди | уреди извор]

Хомосексуалност је декриминализована у Пољској 1932. године увођењем новог кривичног закона. У периоду пре тога хомосексуалност је била илегална по законима окупационих снага, које су делиле Пољску од 1795. до 1918. године

Пољска влад никада није донела закон против хомосексуалности (ако се изузме закон који је забрањивао хомосексуалну проституцију између 1932. и 1969) Са легализацијом хомосексуалности, узраст сексуалне сагласности је изједначен на 15 година.

Истополне заједнице

[уреди | уреди извор]

Пољска законски не признаје истополне парове. Према Уставу Пољске (1997) брак се дефинише као заједница мушкарца и жене, што онемогућује доношење закона о истополним браковима.

Током 2003. године, сенаторка Мариа Шишковска је предложила закон о регистрованом партнерству, који је налик на француски ПАЦС. Децембра 2004. Сенат је усвојио овај закон, али доњи дом није успео да гласа о њему пре избора 2005. године, када је дошло до смене владајуће већине у парламенту и изгласавање тог закона нема изгледа док поново не дође до промене у владајућој већини.

Прво званично признавање истополних парова дошло је од варшавског градској превозног предузећа, које је 2004. године дозволило бесплатан превоз партнерима и партнеркама својих геј и лезбејских радника и радница.

Великог кочничара за променеу закону представља Римокатоличка црква, која је у Пољској политички веома активна и утицајна.

Забрана дискриминације

[уреди | уреди извор]

Забрана дискриминације је присутна у Закону о раду из 2003. Пољски устав забрањује дискриминацију "по било ком основу", што укључује и сексуалну оријентацију, мада ово никада није испитано на суду. Предлог да се експлицитно забрани дискриминација на основу сексуалне оријентације у Уставу пропао је 1995. године после јаког лобирања Римокатоличке цркве.

Друштво

[уреди | уреди извор]
Анти-геј налепница националистичке пољске организације.

Према истраживању из 2005. око 89% грађана и грађанки Пољске сматра да је хомосексуалност "неприродна", док само половина сматра да се хомосексуалност треба толерисати[3].

Прихватање и толеранција према ЛГБТ особама порасла је током касних 1990-их и почетком 2000-их углавном међу млађим људима у великим градовима, а геј клубови постоје широм земље, али се углавном налазе у већим урбаним местима.

Постоји више ЛГБТ организација, међу којима су највеће Кампаниа Прзециw Хомофобии и Ламбда Wарсзаwа.

У Пољској Излази, неколико недељних и месечних часописа. Постоји и већи број wеб портала, који се фокусирају на широк спектар тема, од склапања познанстава до квер теорије.

Парада поноса у Варшави, 2008.

Истраживање које је наручила Европска комисија 2006. године показује да се грађани и грађанке Пољске углавном противе истополним браковима. Према резултатима:

  • 74% се противи браковима,
  • 89% људи је против усвајања деце од стране истополних парова.

Ови резултати показују да само Грчка и Летонија имају виши степен нетолеранције према ЛГБТ особама у Европској унијаи[4].

У последњих дестак година могу се приметити промена у односу према ЛГБТ особама. Тако, на пример, према истраживању из децембра, 2009. године око:

  • 60% грађана и грађанки не би имало ништа против да премијер или неко од министара буде геј.
  • 9% људи није имало став о томе.

Током 2004. и 2005. Варшава и други градови, укључујући и Краков, блокирали су одржавање параде поноса наводећи различите изговоре, од ризика такве манифестације за безбедност грађана, до религиозних разлога. Упркос забрани, 2005. године марширало је око 2.500 људи, од којих је десетак ухапшено и касније пуштено. Параде поноса се од тада редовно одржавају у Пољској.

Током друге половине 2000-их неколико пољских познатих личности је имало цоминг оут, што је допринело јачању толеранције и позитивних ставова према ЛГБТ особама у јавности. Рецимо, филмски критичар Томаш Рачек је рекао да је у петнаестогодишњој вези са писцем Марћином Шчигиелским и пар је изабран за "пар године" маинстреам женског часописа Вива!, 2009.

Зоне без ЛГБТ популације

[уреди | уреди извор]
Конзервативни пољски недељник Газета Полска нашо се на мети критика дела јавности јер је делио налепнице са натписом „Зона без ЛГБТ-а” (црни крст преко заставе дугиних боја. Овај лист има дневни тираж од 110.000 примерака и познат је по томе да отворено подржава владајућу Странку права и правде.

Од јуна 2020. године, око 100 општина (укључујући и пет војводстава), које обухватају око трећину земље, усвојиле су резолуцију и по којој су назване „зоне без ЛГБТ популације“[5] Иако неки верски конзервативци у Пољској кажу да немају ништа против хомосексуалаца, они се противе ономе што називају "ЛГБТ идеологијом", за коју кажу да представља претњу хришћанским вредностима.[6] Из ових пољских општина наводе да покушавају да заштите традиционалну породицу мушкарца и жене, док активисти за права ЛГБТ популације тврде, да су те одредбе дискриминаторске и да дају до знања гејевима и лезбијкама да су непожељни.

За већину усвојених декларација о зонама без идеологије ЛГБТ лобира ултраконзервативна,[7] католичка организација, Ордо Иурис.[8] Иако су непроведиве и првенствено симболичне, ове декларације представљају покушај стигматизације ЛГБТ особа,[9] и према извештају од децембра 2020. године, комесара Савета Европе за људска права који наводи да ове декларације и повеље нису само речи на папиру, јер директно утичу на животе ЛГБТ особа у Пољској.[10]

Војна служба

[уреди | уреди извор]

Од деведесетих година прошлог века  лезбејкама, хомосексуалцима и бисексуалним мушкарцима није забрањено да служе војску, а њихова дискриминација је званично забрањена. Међутим, постоји неписано правило „не питати, не говорити“, а већина геј пољских војника скрива своју сексуалну оријентацију.

Иако се пољска војска мења, модернизује и почиње да користи психологе, у још увек нема стратегију или тактику за геј мушкарци у војсци, којих има више од просека у друштву: 10-15%.[11]

Војно особље је 2013. године изјавило да ће се ако јавно то саопште геј запослени суочити са друштвеним тешкоћама, посебно за напрадовање у више чинове, као што су „официри и подофицири високог ранга“, јер препознати њихову сексуалну привлачност значило би изгубити поштовање - квалитете без којих једноставно не можете бити командант “.[11]

Отвореним трансродним особама није службено дозвољено служење војног рока из здравствених разлога. Дијагноза родне дисфорије доводи до аутоматског препознавања „трајно и потпуно неспособног за војну службу, како током рата, тако и у мирнодопско доба“.

Емиграција ЛГБТ становништва

[уреди | уреди извор]

Након уласка Пољске у Европску унију, пољске ЛГБТ организације су почеле да тврде да хиљаде пољских ЛГБТ особа одлазе у друге државе које уважавају њихова права.

У интервјуу који је дао 2009. године за новине Газета Wyборцза, бивши премијер Пољске, Казимиерз Марцинкиеwицз је изјавио...

...да је свој став према ЛГБТ питањима променио након сусрета са геј емигрантом у Лондону, који му је рекао да је "побегао из Пољске јер је геј и не би имао слободу у својој држави"...и закqучије...да он не жели да ико бежи из Пољске.

Правни случајеви

[уреди | уреди извор]

Неки парови у Пољској се боре за признавање брака пред Европским судом за људска права, на пример у случају Андерсен против Пољске[12].

Види још

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Цоунтрy Ранкинг | Раинбоw Еуропе”. раинбоw-еуропе.орг. Архивирано из оригинала 14. 05. 2015. г. Приступљено 2021-09-18. 
  2. ^ „Бузек за зwиąзками партнерскими? - Јестем за розwиąзанием пеwнyцх спраw формалнyцх”. qуеер.пл (на језику: пољски). Приступљено 2021-09-18. 
  3. ^ Пилгримаге wилл лет Попе праy фор а цоунтрy тхат ис турнинг то интолеранце Архивирано на сајту Wayback Machine (8. фебруар 2007), The Times Online, May 25, 2006
  4. ^ EU Poll Shows Europeans Divided on Homosexual Marriage, but Reject Homosexual Adoptions
  5. ^ Pronczuk, Monika (30 July 2020). "Polish Towns That Declared Themselves 'L.G.B.T. Free' Are Denied E.U. Funds". The New York Times. ISSN 0362-4331. Retrieved 1 October 2020.
  6. ^ Tanjug (2021-08-19). „Poljski regionalni savet potvrdio "zonu bez LGBT populacije"”. Euronews.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-09-18. 
  7. ^ „"This Is War": The Story Behind Poland's Bid to Ban Abortion Today”. Transitions (на језику: енглески). 2020-04-14. Приступљено 2021-09-18. 
  8. ^ „Uchwały anty-LGBT i inne dyskryminujące akty prawne (Paulina Pająk, Kuba Gawron)”. Google Docs (на језику: српски). Приступљено 2021-09-18. 
  9. ^ Foster, Peter (2019-08-09). „Polish ruling party whips up LGBTQ hatred ahead of elections amid 'gay-free' zones and Pride march attacks”. The Telegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 2021-09-18. 
  10. ^ „Life beyond Europe’s rainbow curtain”. The Economist. 2020-11-21. ISSN 0013-0613. Приступљено 2021-09-18. 
  11. ^ а б Bunda, Martyna. „Gej w wojsku. Ściśle tajna tajemnica wokół LGBT”. www.polityka.pl (на језику: пољски). Приступљено 2021-09-18. 
  12. ^ „HUDOC - European Court of Human Rights”. ECHR (на језику: енглески). ECHR. Приступљено 21. 7. 2022. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]

Mediji vezani za članak Prava LGBT+ osoba u Poljskoj na Vikimedijinoj ostavi

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Prava_LGBT%2B_osoba_u_Poljskoj&oldid=28847723”