Рак штитне жлезде

С Википедије, слободне енциклопедије
Карцином штитасте жлезде
Микрографија (приказ високе резолуције) папиларног карцинома штитасте жлезде.
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностОнкологија
МКБ-10Ц73
МКБ-9-CM193
еМедицинеент/646
МеСХД013964

Рак штитне жлезде се испољава као чвор у тироидеи или струми (увећана штитна жлезда). Малигни тумори штитне жлезде су најчешће карциноми, али се могу јавити и лимфоми, као и не ретко метастазе других тумора (карцинома дојке, бубрега, плућа, једњака, колона и малигног меланома).[1]

Класификација[уреди | уреди извор]

Микрографија лимфног чвора са папиларним тироидним карциномом.

Тхороидни карциноми се класификују на основу њихових хистопатолошких карактеристика.[2][3]

  • Папиларни карцином (лат. carcinoma papillare) је најчешћи рак штитне жлезде.[4] Јавља се код младих у другој и трећој деценији и код старијих (ретко у средњим годинама). Чешћи је код жена. Испољава се безболним чвором који споро расте. Чвор мањи од 2 цм има одличну прогнозу. Метастазе најчешће даје у лимфне жлезде врата, ређе у плућа, мозак и кости. Може да се шири и у самој штитној жлезди захватајући касније и њену капсулу. Некада се прво открије метастаза у лимфној жлезди, па затим примарни карцином у штитној жлезди. Везује радиоактивни јод и то се користи за постављање дијагнозе и за лечење.
  • Фоликуларни карцином (лат. carcinoma folicullare) се обично јавља код старијих, и то чешће код жена.[4] Постоје различите варијанте овог карцинома које показују различиту инвазивност, али у целини он има релативно добру прогнозу. Подваријанта Hirtl је инвазивнија. Мањи тумори имају бољу прогнозу. Фоликуларни карцином најчешће даје метастазе у кости, плућа и мозак. Метастазе везују радиоактивни јод, што је важно за дијагнозу и терапију. Овај карцином може да ствара хормон штитне жлезде и да доведе до тиреотоксикозе.
  • Анапластични карцином[4] (лат. carcinoma anaplasticum) се обично јавља после педесете године подједнако код мушкараца и жена. Изузетно је инвазиван, па има лошу прогнозу. Некада се преживљавање мери месецима, ретко преко годину дана. Овај тумор брзо расте и продире у душник, једњак, ждрело и врат.
  • Медуларни карцином[5] (лат. carcinoma medullare) се јавља код старијих (у шестој и седмој деценији), нешто чешће код жена. Некада се јавља наследно. Има лошију прогнозу од папиларног и фоликуларног, али бољу од анапластичног карцинома. Овај тумор лучи калцитонин, који може да се одређује као туморски маркер (да се користи за дијагнозу). У овом облику карцинома и његовим метастазама, може да се таложи калцијум, што се користи за дијагнозу (види се на рендгенском снимку).

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Рак штитне жлезде има облик чвора, па се дијагноза састоји у утврђивању природе пронађеног чвора. Чвор (лат. nodus) је сумњив ако је појединачан, док бројни чворови у штитној жлезди нису сумњиви на рак. У прилог закључку да је пронађени чвор малигни иде податак да је то појединачни, безболан, тврд чвор, срастао са околином. Касније се обично јављају чворови у лимфним жлездама врата. Цисте у штитној жлезди углавном нису рак. При сцинтиграфији се карцином најчешће приказује као хладан чвор. Хормони штитне жлезде су повишени, али то није битно за постављење дијагнозе, јер су повишени и код струме. Њихово праћење је значајно након операције. Дијагноза се дефинитивно поставља хистолошким прегледом материјала добијеног пункцијом штитне жлезде танком иглом. Пункција је једноставна и није болна и понавља се у случају да налаз није потпуно јасан.

Терапија[уреди | уреди извор]

Лечење је хируршко и састоји се у одстрањењу што већег дела штитне жлезде. Након операције се доживотно даје тироксин. Он спречава стварање хормона хипофизе (ТСХ), који стимулише рад штитне жлезде и може довести до поновног раста тумора. Остатак штитне жлезде и евентуалне метастазе се могу уништити радиоактивним јодом. Даља прогноза зависи од типа карцинома, његове величине и раширености тј. присуства метастаза.

Превентива[уреди | уреди извор]

Превентива се састоји у што ређем рендгенском снимању тј. само када је то неопходно. Мали број карцинома штитасте жлезде је наследан. Ако се утврди присуство гена који је одговоран рак, може на време да се изврши превентивна операција која спашава живот.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Тхyроид цанцер: Треатментс анд другс - МаyоЦлиниц.цом”. 
  2. ^ „Тхyроид Цанцер Треатмент - Натионал Цанцер Институте”. Приступљено 22. 12. 2007. 
  3. ^ „Тхyроид цанцер”. Архивирано из оригинала 20. 12. 2007. г. Приступљено 22. 12. 2007. 
  4. ^ а б в Митцхелл, Рицхард Схеппард; Кумар, Винаy; Аббас, Абул К.; Фаусто, Нелсон. „Цхаптер 20”. Роббинс Басиц Патхологy (8. изд.). Пхиладелпхиа: Саундерс. ISBN 978-1-4160-2973-1. 
  5. ^ Сцхлумбергер M, Царломагно Ф, Баудин Е, Бидарт ЈМ, Санторо M (2008). „Неw тхерапеутиц аппроацхес то треат медулларy тхyроид царцинома”. Нат Цлин Працт Ендоцринол Метаб. 4 (1): 22—32. ПМИД 18084343. дои:10.1038/нцпендмет0717. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Митцхелл, Рицхард Схеппард; Кумар, Винаy; Аббас, Абул К.; Фаусто, Нелсон. „Цхаптер 20”. Роббинс Басиц Патхологy (8. изд.). Пхиладелпхиа: Саундерс. ISBN 978-1-4160-2973-1. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rak_štitne_žlezde&oldid=27445222”