Ратко Божовић
| Радосав Божовић | |
|---|---|
| Надимак | Ратко |
| Датум рођења | 11. јун 1934. |
| Место рођења | Бања Лука Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 23. новембар 2023. (89 год.) |
| Место смрти | Београд Србија |
Радосав Ратко Божовић (Бања Лука, 11. јун 1934 — Београд, 23. новембар 2023)[1] био је српски универзитетски професор и књижевник. Био је редовни професор Факултета политичких наука у Београду за предмете: Теорија културе, Социологија културе, Културна политика, Јавно мњење и дугогодишњи шеф Катедре за новинарство и политичку социологију.
Биографија[уреди | уреди извор]
Гимназију завршио у Никшићу, а Филозофски факултет у Београду 1959. године. Магистрирао 1967, а докторирао 1971. године. Ужа специјализација: теорија и социологија културе, социологија слободног времена и социологија уметности.
Држао предавања и на редовним и на последипломским студијама. Био је руководилац смера Социологија културе и културна политика на постдипломским студијама Факултета политичких наука, где је држао предавања из предмета Феномени модерног света.
Био је професор на Факултету драмских уметности и Факултету ликовних уметности у Београду (за предмет: Социологија уметности), на Филолошком факултету у Београду на смеру Социологија језика и књижевности последипломских студија (за предмет: Социологија масовних комуникација) и на последипломским студијама Архитектонског факултета у Београду (за предмет: Култура урбаног времена). Предавао је Теорију културе на Факултету политичких наука у Подгорици.[2] У Подгорици, предавао је и на Факултету визуелних уметности на Медитеран универзитету.
Десет година провео је као предавач Социологије културе на Филозофском факултету Универзитета Црне Горе у Никшићу. Радио је и као југословенски дописник француског часописа за светску политику Демоцратие Ноувелле (Нова демократија) и уредник едиције „Култура и друштво” (ИП „Вук Караџић”, Београд)] и библиотеке „Поента” Никшић. Студијски је боравио у Паризу 1972 - 1973. године, а у Њујорку 1986, 1992, 2006. Предавао је социологију умјетности на Факултету умјетности на УДГ универзитета у Подгорици.
Био је члан је српског жирија Савета за борбу против корупције који додељује награду "Верица Бараћ" и у жирију Лиге експерата-ЛЕX који додељује награду Витез позива и Удружења књижевника Србије.
Награде[уреди | уреди извор]
Дела[уреди | уреди извор]
- Култура слободног времена (1971) [5]
- Метаморфозе игре (1972)
- Искушења слободног времена (1975) [6]
- Усуд игре (1977)
- Недоумице око културе (1978)
- Лавиринти културе (1984) [7]
- Под знаком питања (1985)
- Кроз црвено (1989)
- Култ – ура (1990)
- Ноћна мора (1990)
- Извештај из луднице (1993)
- Разбијено огледало (1997)
- Путовање у ноћ (1997) [8]
- Нулта тачка (1997) [9]
- Седморица из Страдије (1998)
- Узалудна књига (1999) [10]
- Без маске (1999)
- Седмо небо (2000) [11]
- Дневник 2000 (2000) [12]
- Доминација и отпор (2000) [13]
- У трагању за доколицом (2004)
- Сумрак врлине (2004)
- Лудости ума (2006)[14]
- Лексикон културологије (2006)
- Од Страдије до Страдије 1-2 (2007)
- Поента (2007) [15]
- Плаy (2008)
- Пси и њихови пријатељи (2009)
- Рам за слику (2010) [16]
- Пријатељ (2010) [17]
- Тишина доколице (2010) [18]
- Седморица против Мене (2010)[19]
- О псима и људима (2011) [20]
- Моје симпатије (2012) [21]
- Шапа у руци (2012) [22]
- Неошишани (2014) [23]
- Игра или ништа (2014) [24]
- Не остављај ме (2014) заједно са Маријаном Рајић [25]
- Парадокси медијске слободе (2015)
- Бравуре духа (2015) [26]
- Траговима мога пса (2015) заједно са Маријаном Рајић [27]
- Тајне дијалога (2023)[28]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ РТС : Преминуо Ратко Божовић
- ^ „Преминуо професор Ратко Божовић”. вијести.ме (на језику: српски). Приступљено 2023-11-23.
- ^ „Награда „Ђорђе Фишер“”. Архивирано из оригинала 20. 04. 2016. г. Приступљено 04. 04. 2016.
- ^ „Уручење награде "Радоје Домановић"”. Архивирано из оригинала 17. 04. 2016. г. Приступљено 05. 04. 2016.
- ^ Култура слободног времена
- ^ Искушења слободног времена
- ^ Лавиринти културе
- ^ Путовање у ноћ
- ^ Нулта тачка
- ^ Узалудна књига
- ^ Седмо небо
- ^ Дневник 2000
- ^ Доминација и отпор
- ^ Лудости ума
- ^ Поента
- ^ Рам за слику
- ^ Пријатељ
- ^ Тишина доколице
- ^ „Седморица против мене”. Архивирано из оригинала 23. 05. 2017. г. Приступљено 04. 04. 2016.
- ^ О псима и људима
- ^ Моје симпатије
- ^ Шапа у руци
- ^ Неошишани
- ^ Игра или ништа
- ^ Не остављај ме
- ^ „Бравуре духа”. Архивирано из оригинала 14. 08. 2016. г. Приступљено 04. 04. 2016.
- ^ Траговима мога пса
- ^ Голубовић-Требјешанин, Борка. „Тајне дијалога” Ратка Божовића”. Политика Онлине. Приступљено 2023-10-28.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Ратко Божовић: Стање у медијима горе него деведесетих Ратко Божовић: Стање у медијима горе него деведесетих Архивирано на сајту Wayback Machine (7. март 2016)
- Божовић: Балкански национализми су имали обличје фашизма Божовић: Балкански национализми су имали обличје фашизма
- Ратко Божовић:Нисмо се ослободили оних чији живот почива на мржњи Ратко Божовић:Нисмо се ослободили оних чији живот почива на мржњи
- Библиотека града Београда обележила свој 85. рођендан Библиотека града Београда обележила свој 85. рођендан
- Недоумице око културе; РУ "Вељко Влаховић", Суботица,1979. Фестивал кроз време
- Под знаком питања, НИО "Универзитетска ријеч" Титоград,1985. Хоризонти хуманизма
- Култ-ура,"Милић Ракић" , "Научна књига", Ваљево-Београд 1990. СЦИндекс
- Извештај из луднице,Видици, Београд, Униререx, Никшић, 1993. Етна
- Разбијено огледало,Савана-Прометеј,Београд, Нови Сад,1996. WордЦат.орг
- Седморица из Страдије,Тиски цвет,Нови Сад,1998. Афоризми и све о афоризму
- Без маске, АНИЗ-Оногошт, Никшић, Београд,1999. Афоризми и све о афоризмима
- У трагању за доколицом, Побједа,Подгорица,2003. СЦИндекс
- Сумрак врлине, Чигоја штампа, Београд,2004. Филозофски факултет Нови Сад
- Лексикон културологије,Агенција Матић,Удружење Наука и друштво Србије, 2006. Релатион бетwеен медиа анд тхе субцултурал еxпрессион
- Од Страдије до Страдије,1-2,Стyлос- Илијада, Нови Сад, 2007. Портал Монтенегрина
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
